Na Kosovu i Metohiji još se bore Srbi za opstanak. Kako tako, neki i nekako odolevaju, a neki beže u Užu Srbiju. Međunarodne mirovne snage ne štite Srbe od divljanja albanskog okupatora: hapšenja, tuče, otimanja svega i svačega. Na K i M, na srpskoj zemlji, u srpskoj državi, Srbi su manjina! Do tog ,,privilegovanog“ stanja doveo ih je ratom 1999. NATO i EU. Oni zajedno s Albancima sve čine i ne čine da Srbi nestanu i kao manjina. To je novi vid naci-fašizma ili ljudožderstva 21 veka. Da.
Ali šta je sa Užom Srbijom. Ima li takve? Pa ima, kad u nju beže Srbi sa K i M. Beže u unikum ili svetsko čudo, u Užu u kojoj nema Srba. Nema naroda imenom Srbi. Nema ni manjine pod tim imenom. Kad bi bilo nešto od toga oni tj. Srbi bi se digli na ustanak/svakodnevne proteste u odbranu Srba sa K i M. To je najmanje, ali i najbolje/najdelotvornije što bi učinio svaki drugi narod ili manjina da je na njiho-vom mestu. Ovako, nečinjenjem, ni narod ni manjina, tj Mi u Užoj, saučestvujemo u genocidu nad jedinim preostalim Srbima – manjinom na Kosovu i Metohiji. Zašto?
Da li smo norma-lni? Ili se jako plašimo? Ili se stidimo? Koga kad naši preci nisu osvajali albansku zemlju/državu. Nismo napadali ni ostale, niti tražili išta tuđe: evropsko, američko… Ničije! Zašto svi oni hoće naše i zato nas ponižavaju, pljačkaju, muče, ubijaju… I sve u 21 veku, čijom demokratijom se ponose! Možda nas vide kao četvoronošce?
autor: Danka Visekruna
