-Ili o tome: kako prva ljubav zaborava, ipak, ima i zašto se lakše ispušta duša nego vlast i privilegije?
Hajde, pustimo malo mašti na volju! Zamislimo: srednjevekovno doba, nešto kao početkom sedamnaestog veka, niška tvrđava puna vojske, naravno turske, a po prostranom polju preko puta, gde je na priliku sada epicentar Niša sa konjem na spomeniku… Eto, zamislite, baš tu pojavljuje se silni junak, mršavi dugajlija čuveni opasni Don Kihot od Manče na mršavoj kobili Rosinanti, a za njim tapka, trči, skakuće junačke krvi poslušni silni sluga Sančo Pansa. I povika iz sveg glasa, da se Nišava zatalasa:
„Izađi de, niška vladajuća politička elito i predaj vlast! Ja imam rešenje za sve muke naroda mog namučenog, a vi predajte vlast i spasavajte si živu glavu…
Zamislite, dakle, da se to može desiti, recimo sada, ovog proleća, jer se u Nišu pojavio glavom i bradom, junačkim glasom i čvrstim stamenim stasom lično Servantesov junak, ali po imenu Don Igor Novaković. Nije mi namera i nimalo ne želim da budem zajedljiv i uvredljiv ali ne vidim kako drugačije da vam dočaram rečima ovo što, takođe rečima, pokušava da izvede u gradu na Nišavi Prof Dr Igor Novaković, do nedavno veliki i cenjeni kadar niškog SPS, bivši predsednik GO SPS Niša i generalni direktor bivšeg niškog „Jugoistoka“.Ali, možda i nije sve tako smešno, možda i nije sve utopija što je osmislio i što pokušava niški Don Kihot današnjih dana. Da ga prvo poslušamo – o čemu je, zapravo reč?
Došao je čas!
– Da, ovo je prelomni trenutrak – kaže Igor Novaković.
– Ako hoćemo da izbegnemo tektonske potrese, ovaj sistem moramo da reformišemo, a ne da nakaradno dograđujemo, što se inače pokušava nekom nadogradnjom Dinkićevog propalog modela. Ovaj sistem prosto moramo napustiti. Neophodno je od političkih stranaka oduzeti sve regionalne strateške projekte, pa osnovati NIŠKI INSTITUT ZA RAZVOJ, koji bi sve to preuzeo i kome bi se prenela sva ovlašćenja. Pri tom bi stručnost i poverenje bili kriterijumi da Niš formira jednu stručnu i kompetentnu izvršnu vlast, sastavljenu od vrhunskih stručnjaka za pojedina područja. A sve njih mora da predvodi čovek diplomata, hrabar čovek,okružen samo sa desetak isto tako pametnih i hrabrih ljudi. A taj čovek mora biti veliki vizionar i veliki strateg. On treba da okuplja sve niške velike stručnjake, jer je sad trenutak biti ili ne biti!
Jurišaj, a mi ćemo te junačiti!
Da ne bismo licitirali, ovako glasi Novakovićeva teorija doslovno. Jasno, argumentovano i uverljivo – zašto da ne? Kada se, međutim, zna povod i pozadina Novakovićeve priče, ne bi ni bilo razloga da ga posmatramo baš kao nekog teleprontovanog lika (reinkarniranog) Don Kihota od pre četiri veka. Igor je do pre godinu dana bio perjanica niških socijalista. Sam drug Igor voli da se tako oslovljava, jer potiče iz komunističko-socijalističke porodice (otac Mile bio dobro poznat kao vekliki crveni direktor nekadašnjeg velikog„Niteksa“). Već su poznate činjenice da se Igor našao na listi za „odstrel“ zato što se previše zalagao za Niš. Kaže da se kao direktor suprostavio odvajanju „Jugoistoka“ i reorganizaciji elektrosistema Srbije , da je zbog toga hapšen i smenjen istovremeno. Da li ima neke krivične odgovornosti za neke zloupotrebe položaja, to nije naše da odlučujemo, ali sticaj okolnosti i sa „Jugoistokom“, pa sa AIK bankom i Privrednom komorom (sve to postade pusto tursko, što bi rekli Nišlije, odnosno – beogradsko), te je niški budžet, čulo se već i to, oštećen tako za prekio 1,5 milijarde dinara.
U takvoj jednoj konstelaciji činjenica i haotičnog odnosa brojnih stranaka ovih dana se na početku predizbornog zagrevanja oseća jedna opšta neizvesnost. Narodu nije do šale, ali da zaokružimo priču sa Don Kihotom Novakovićem , ne od Manče već od Palilule, pardon – sada već od strogog centra grada ,gde se preselio ovih dana (čitaj – Medijaana). Don Igor je preduzeo prvi korak – primakao se centralnoj vlasti, pošto se preselio u centar grada. Njegova Rosinanta ima sada kraću stazu za zalet na crvene i plavo-crvene vetrenjače. Savremeni niški Don Kihot se opremio dobrom argumentacijom i ako mu koplje bude dovoljno ubojito, prvo će osvojiti bedeme SPS-a, da se razračuna sa prvim niškim socijalistom Miletom Ilićem, kao i sa gradonačelnikom Zoranom Perišićem, čime bi dokazao da prva i velika ljubav i prijateljstvo zaborava, ipak, ima!. „Hoću da se vratim na mesto predsednika Gradskog odbora SPS, jer je većina opštinskih odbora na mojoj strani“– jasno je poručio Novaković.
Zbog svega što se krčka u niškom uzavrelom političkom loncu, zbog gomile istrošenih lidera, koji bi još jednom da vladaju, koji bi pre ispustili dušu nego vlast i privilegije, eto bar zbog toga glasam za Don Igora Novakovića. Da mu se prvo ostvari ona teorija da ovim zaboravljenim gradom na kraju sveta konačno zavlada (raz)um – da na čelo grada dođe takav neki najumniji i uz to diplomata-stručnjak, da oformi pravi naučuni institut sa ljudima koji će osmišljavati budućnost grada i juga Srbije, pa tek onda da pravi neko uže telo kao gradsku vladu. Ali, šta ćemo, kad u zao čas, zakoni to ne dozvoljvaju. A naročito oni gore gazde u Beogradu jedva čekaju da onemoguće da Niš postane nešto kao što je bio nekada! Zato, Don Igore Novakoviću, okreni koplje ubojito prvo prema centrali gore, a mi ćemo te – junačiti! I vikaćemo iz sveg glasa: VAE VICTIS – teško pobeđenima!
Miroljub Marković, urednik No-No novina
gradjanin.rs
