Važeći Zakon o donacijama i humanitarnoj pomoći dozvoljava da privatne kompanije doniraju državnim institucijama, koje su između ostalog zadužene i za kontrolu tih kompanija. Ova zakonska odredba tako praktično legalizuje korupciju. Problem je što za primenu Zakona, pa i eventualne izmene nije zaduženo ni jedno pojedinačno ministarstvo.
Ovaj zaključak proističe iz odgovora koje smo dobili od Ministarstva finansija u kojem se navodi da „aktuelni Zakon o ministarstvima ne sadrži eksplicitnu odredbu o nadležnosti bilo kog ministarstva za oblast koju reguliše Zakon o donacijama i humanitarnoj pomoći“.
Podsetimo, posle pisanja Insajdera da je Inspekcija rada nakon jedne inspekcijske kontrole u Juri tražila i dobila na poklon dva automobila od ove kompanije, Agencija za borbu protiv korupcije je pokrenula inicijativu za dopunu Zakona o donacijama i humanitarnoj pomoći. Cilj inicijative je otklanjanje rizika korupcije u delu koji se odnosi na donacije državnim organima.
| Ministarstvo koje kontroliše donacije više ne postoji
Zakon o donacijama i humanitarnoj pomoći donela je Savezna Skupština još 2001. godine i od donošenja Zakona nije bilo izmena. U međuvremenu ukinuto je Ministarstvo za ekonomske veze sa inostranstvom koje je jedino bilo ovlašćeno da prati primenu zakona pa i da predlaže izmene. |
Incijativa je upućena Vladi Srbije i Ministarstvu finansija pre više od četiri meseca, zbog čega su novinari Insadera pitali Ministarstvo finansnija da li će usvojiti preporuke Agencije za borbu protiv korupcije, kao i kada možemo očekivati da će se Vlada izjašnjavati o predloženim dopunama Zakona?
Iz odgovora prositiče da je Ministarstvo finansija zaduženo samo za odredbe Zakona o donacijama koje se odnose na carinski, poreski i devizni sistem. Za ostale odredbe zaduženi bi bili Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija ili Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave. Dakle za promene zakona sada je nadležna praktično cela Vlada.
Da li će se menjati Zakon o donacijama, pošto postojeći očigledno omogućava legalizovanu korupciju, da li će i kada biti uvedeni kontrolni mehanizmi u ovoj oblasti pitanja su koja su novinari Insajdera uputili i Vladi Srbije još krajem maja. Do danas, nikakav odgovor nismo dobili.
Problem postojećeg Zakona, koji dozvoljava da državni organi od pojedinaca i kompanija primaju donacije, je i to što ne postoji javni registar tih donacija. Tako uglavnom ostaje nepoznato koje su firme i na koji način pomagale državne organe. Nije uspostavljen ni mehanizam kontrole kojim bi se utvrdilo da li donacije utiču na objektivnost u radu organa vlasti, odnosno da li oni mogu nepristrasno da obavljaju posao kontrole svojih donatora.
Sumnjive donacije
Tako je južnokorejska korporacija Jura donirala je 2013 godine dva putnička automobila Inspektoratu za rad, zaduženom za kontrolu poštovanja prava radnika u njihovim fabrikama. Kompanija „Moj Kiosk“ donirala je 50 tablet računara Komunalnoj policiji. Komunalna policija je primila ovu donaciju po ovlašćenju gradonačelnika 2015.godine a u njenoj nadležnosti je, između ostalog, kontrola trafika na teritoriji Beograda, pa i lanca „Moj Kiosk“.
I predstavnici kompanije Jura i kompanije „Moj Kiosk“ su za Insajder.net rekli da je doprinos efikasnijem radu državnih organa jedini motiv da doniraju državne službe zadužene za njihovu kontrolu.
Insajder
