Dosije Slovenija: Brojne laži Milana Kučana 1991. godine

0
150

O događajima u Sloveniji tokom 1991. godine, rukovodstvo te republike je domaćoj i svetskoj javnosti plasiralo informacije koje nisu sadržale ni zrno istine o pravom stanju u deželi. Na čelu ljudi koji su svet zasaipali lažnim vestima bili su Milan Kučan i Jelko Kacin. Njihove beskrupolozne laži, s obzirom da nije bilo pravih demantija iz JNA, u očima svetskog javnog mnjenja prerastale su u istine, tako da je krivica za ratna zbivanja u Sloveniji i nevine žrtve civila i vojnika, pripisivana regularnim oružanim sastavima još uvek postojeće države SFR Jugoslavije.

Kučan je kasnije, kroz više intervjua i izjava, otvoreno priznavao da je njegovo obraćanje javnosti u to vreme, bilo sazdano od brojnih neistina. Tako, na primer, u intervjuu radiju „Slobodna Evropa“ 27. februara 2008. godine, otvoreno govori da je, neposredno po polasku dela vojske iz garnizona u Vrhnici na izvršenje mirnodopskog zadatka, telefonom pozvao predsednika Vlade SFRJ Antu Markovića i upozorio ga da može doći do sukoba vojske i Teritorijalne odbrane Slovenije. To, kako je nagoveštavao Kučan, predstavlja neposrednu mogućnost za krvoproliće. I mada je posle tog razgovora tvrdio kako ima podršku saveznih organa, odnosno predsednika Ante Markovića, otvoreno u tom istom intervjuu priznaje da nije govorio istinu, odnosno da nije imao podršku saveznog premijera, koji mu je, pored ostalog, odgovorio da za sve postojeće i nadolazeće nedaće na tlu Slovenije snosi isključivo političko rukovodstvo SR Slovenije.

Eskadroni smrti: Teritorijalna odbrana Slovenija

Nizu neistina lansiranih na konferencijama za medije koje su gotovo svakodnevno za strane izveštače organizovali Kučan i Kacin, pridružuje se i primer putem kojeg se tvrdi da su vojnici Slovenci koji se nalaze na redovnom odslužnje vojnog roka u JNA najvećim delom pohapšeni i da su u status ratnih zarobljenika. S tim u vezi Kučan se poziva na pismo koje je, početkom jula 1991. uputio Predsedništvu SFRJ u kome , pored ostalog, navodi da su vojnici slovenačke nacionalnosti „izloženi stalnoj moralnoj i fizičkoj presiji i da žive u nemogućim uslovima…“ Navedeni tekst Kučanovog pisma Predsedništvu SFRJ, objavljeno je 8. I 9.jula 1991. godine u gotovo svim domaćim i brojnim inostranim medijima.

Da Vas podsetimo:  General Mihailović i Dan pobede – pogled iz drugog ugla

Načelnik Službe za informisanja javnosti o Oružanim snagama SFRJ, odmah je, po objavljivanju te Kučanove laži, krenuo sa mobilnom televizijskom ekipom u Saobraćajni nastavni centar u Kraljevu gde se, u kasarni u Ribnici, za vozače motornih vozila obučavao jedan broj vojnika iz raznih mesta Slovenije. Cilj je bio da se kroz razgovore sa njima, njihovim starešinama i drugovima pripremi i emituje prilog o njihovom statusu u JNA, koji se, inače, ni po čemu nije razlikovao od njihovih drugova drugih nacionalnosti. Otvoreno se razgovaralo sa desetak vojnika Slovenca i svi do jednog su, uz podsmeh, demantovli Kučanove laži.

Da tekst pisma Milana Kučana, upućen Predsedništvu SFRJ, ne sadrži ni promil istine, jasno i glasno potvrdili su vojnici Jože Strojnic i Gregor Vintor iz Novog Mesta, Roman Kosmač iz Žirija, Renato Bračič iz Ptuja, Matjaž Napast iz Maribora, Matjaž Mrak Iz Ljubljane, Boštjan Krek iz Trebnja i Drago Trivič iz Komendra. Istog dana, mobilna TV ekipa srela je na prijavnici kasarne Bertu i Ivana Napast, roditelje vojnika Matjaža Napasta, s kojima je, takođe obavila razgovor. Zabrinuti za sudbinu sina, preplašeni izjavom Milana Kučana da su vojnici Slovenci završili u srpskim zarobljeničkim kazamatima, potegli su dug put kolima od Maribora do Kraljeva, kako bi se lično uverili u opravdanost stravičnih priča koje su kružile Slovenijom o hapšenjima i maltretiranju mladih Slovenaca u JNA.

„Sa zebnjom smo krenuli u Srbiju“, priča Berta Napast. Govorili su nam da će nas Srbi uhapsiti čim ugledaju slovenačku registraciju na kolima i da nam neće dozvoliti da nastavimo put do Kraljeva. Na sreću, niko nas na putu do Kraljeva nije zaustavio. Niko nas nije mrko pogledao“. „Ja“, uključio se u razgovor i otac Ivan, „nisan mnogo vere polagao u sve što se o JNA i našoj deci priča u Sloveniji. Pre ovoga smo, prilikom davanja svečane obaveze, dolazili u poseti sinu i tada je, kao i danas, sve bilo u najboljem redu. Ljudi, Srbi, i starešine našeg sina izvanredno su nas primili“.

Da Vas podsetimo:  Ovaj voz je zabranjen nakon Prvog svetskog rata: Beograd i Srbija su tu imali značajnu ulogu

Prilog iz Kraljeva pripremljen je istog dana, a saglasnost za njegovo emitovanje dali su general Dušan Žunić, načelnik Političke uprave Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu i njegov zamenik pukovnik Milan Gvero. Predviđeno je da se kraća verzija emituje iste večeri u Drugom TV dnevniku, a šira, petnaestominutna, reportaža u mreži JRT, u okviru emisije „Dozvolite da se obratimo“. Kada je sve bilo gotovo i završene pripreme za emitovanje, na scenu je stupio Kabiner Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu. Naređeno je da se montirani prilozi i nemontirani materijali „bunkerišu“, odnosno smeste u arhivu Vojnofilmskog centra (VFC) „Zastava-film“. Obrazloženje je glasilo „da JNA nema potrebe da se bilo kome pravda za očigledne laži“. Nije, međutim, objašnjeno kako se te laži reflektuju na javno mnjenje, ako ih niko ne demantuje istinom.

Dva dobra druga: Milan Kučan i Janez Janša

 

Izjave slične onim iz Kraljeva, čule se se i od grupe vojnika koji su vojni rok služili u Senti. I oni su, svi do jednog, potvrdili da je izjava Milana Kučana o statusu vojnika Slovenaca u JNA, budalaština i neistina. Pored ostalih to su potvrdili vojnici Rado Kuhovar iz Domžala, Robert Herga iz Maribora, Boštjan Nagode iz Logateca, Karlo Sandi iz Ljubljane, njihov komandir, takođe Slovenac, vodnik Matija Janc…

Materijali tonski snimljeni u Kraljevu i Senti i danas se nalaze u VFC. Radi podsećanja na opisane neistine valjalo bi ih, bar iz dva razloga emitovati na nekoj od cionalnih televizuja. Prvo, da se na pravi način raskrinkaju nekažnjene laži Milana Kučana i, drugo, da se vidi kakve je sve kikseve pravio vojni vrh u oblasti informativno-propagandnih delatnosti. Nije za odbacivanje i predlog da se deo navedenih materijala ponudi TV kućama u Sloveniji, koje bi, uz odgovarajuću režijsku realizaciju, mogle da potvrde, ili dokumentovano negiraju izjave mladih Slovenaca – bivših vojnika, danas pedesetogodišnjih građana Republike Slovenije.

Da Vas podsetimo:  Rat koji su Srbi vodili 1999. godine bio je najneravnopravniji rat za koji se zna

Autor: Radisav RISTIĆ,

pukovnik u penziji

izvor:http://zlocinnadsrbima.com

 

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime