Kako kaže Oliver Mandić- „Smejem se a plakao bih“
U pretprazničnoj euforiji najlepše je i najlakše sumirati uspehe, hvalospeve, tapšanja po ramenu, obećanja da će biti bolje i lakše. Tako je to kada se upale lampice, prskalice, neka petarda i raketa, uzme mikrofon u ruke i zapeva ona narodna oslobodilačka. A onda kreće mamurluk i otrežnjenje.
Oduvek su nas lagali da postoji Deda Mraz, ove godine nas lažu da će i biti Nove godine. Nije problem u tome što nas lažu, problem je što im verujemo. A oni već računaju na to.
I u Novoj, bojim se stare 2015. i svega dobrog što nam je nanela. Smrdi na barut a kažu da su petarde. I u predvečerje Nove 2016, osim mirisa petardi ništa lepo nisam omirisao.
Na Google ukucam ime našeg grada – ništa od sjajnih vesti uprkos ovom pokušaju da se u mrak ubaci malo svetlećih reklama i ukrasa. Kako to već ide, ispada da smo mnogo puta bili na naslovnoj strani, nikako po sjajnim vestima. Evo i kako.
Poglavlje 35:
Podrazumeva se da na ovim prostorima više nema Srbije. Ugašeni su policija, civilna zaštita, vatrogasna služba, odavno već i Opština Kosovska Mitrovica, gubimo Suvi Do, naselje Brđani, most, glavnu ulicu. Pet do12:00 a hvalimo se uspehom?
Odigrali smo i prljavu igru oko ZSO. Ima li još koga ko još uvek ima neko mišljenje o ZSO, osim kosovske opozicije? Kažu da je ZSO veoma dobra za nas, da će Srbija ubrzati put ka EU. Slavljenici moji, da u pet do 12 upitam da li nas Srbija uvodi u EU zajedno sa sobom ili smo samo kolateralna šteta i običan katalizator izbačen iz prazničnog autobusa kao prljav rođak sa sela, siroče, prosjak…?
Jedna od stavki u tom poglavlju 35 jeste i da od početka 2016, prestanu sva plaćanja iz Srbije na teritoriji tzv. Kosova.
Prištinski Univerzitet sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici prelazi u nadležnost Prištine. Zdravstveni centar, koji su godinama nazivali – stub odbrane ovog grada, takođe će biti deo sistema kliničkog centra tzv. Kosova.
Krem novogodišnje torte za kraj slavlja je to što će i penziona i socijalna davanja biti prebačena na Prištinu jer je to jedan od uslova u poglavlju 35.
U kakav prostor zakoračujemo od Nove 2016?
U međuprostor na administrativnoj liniji gde su mi pre par dana zatražili važeće ovlašćenje za upravljanje autom, istovremeno dok me policija Srbije pretresala i proveravala broj šasije na autu.
Mi smo u velikom problemu, pa hteli ili ne da budemo odgovorni prema sebi i suočimo se, znali, ili se pravili ludim.
Sa prskalicom i žižicama iz mraka mi dolazi i pomisao o blizini dana kada ćemo svi morati do mesne kancelarije u Žaže, ili Bošnjačku po lična dokumenta tzv. Republike Kosovo, a zamislite neće biti „evra“ uz srpsku platu.
A što se ove druge Republike tiče koja će ubrzo slaviti Dan državnosti, za produženje njene dozvole, za novu ‘putovnicu’ ide se u Ljermontovu. Za nas iz srca Srbije putuje se do tamo i nazad bezmalo 12 sati, 2800 dinara ukupno za autobusku kartu Kolašin, ili Kosmet prevozom.
Dragi građani međuprostora – drugog, trećeg reda u ovom lokalnom prazničnom autobusu ipak sklepanim samo za nas, srećna vam Nova! Pozdravite se sa Starom, jer se ova već pozdravila od vas!
Živeli i srećni bili, ipak se kaže, a i verujem u to. Nepopravljiv sam optimista, uprkos svemu. Isključio sam Mandića! Ima vremena kada ćemo sumirati 2016.
Ljubiša Zubac
KoSSev
