Dom Dragice Gašić, prve srpske povratnice u Đakovici, ponovo je kamenovan na dan kada je njena porodica proslavljala krsnu slavu, Svetog Arhangela Mihaila. Komentarišući ovaj nemili događaj, kaže da se boji da prošeta ulicama svog grada, ali da joj je kada pređe svoj prag i pored svega srce puno i da ne oseća strah da noć dočeka u svom stanu.
Dragica podseća da nije prvi put na meti Albanaca. Kako ističe za Kosovo onlajn, ko je te noći bacao kamenice na prozore njenog stana nije videla, ali se više i ne trudi, jer je navikla na takve neprijatne situacije.
„Nisam videla ko je gađao. Pozvala sam policiju, oni su došli, izvršili uviđaj i otišli. Kada sam otvorila vrata od terase, nisam videla nikoga na ulici. Koliko puta su mi do sada razbili vrata, desetak puta, dok nisam postavila blindirana. Broja nema….Šta su sve pokrali iz mog stana…, ali niko da ne reaguje. Čovek je pred sudom priznao da je opljačkao stan, nikakav odgovor nisam dobila“, rekla je Gašić.
Kosovska policija je do pre tri meseca obezbeđivala zgradu u kojoj Dragica živi, a od kada je neko vreme provela u bolnici u Severnoj Mitrovici zbog operacije kičme, policija je obilazi jednom dnevno kako bi je pitala da li ima neki problem.
Pripadnici Kfora, kako ističe, već je odavno ne obilaze.
U najbližem marketu Dragici je od njenog povratka u Đakovicu pre gotovo tri i po godine zabranjen ulaz, pa po namirnice mora do centra grada. Na putu do prodavnice, kako kaže, stalno joj postavljaju pitanje kada će prodati stan.
Za tri i po godine, koliko je u Đakovici, odnos sa komšijama Albancima se nije promenio. I danas, kako kaže, ne žele ni dobar dan da joj kažu.
Pored svih problema i nelagodnosti koje doživljava, ona ističe da je najsrećnija u svom gradu i domu.
„Pitaju me što ne pričam sa komšijama, a ja bih, ali oni ne žele. Ako ti ja jednom kažem dobar dan, a ti okreneš glavu, što bih se ja ponovo javljala? Ali mene ovde srce vuče. Pričam sa dečkom koji me vozi, ne mogu više da idem tamo-ovamo, ali kada pređem prag mog stana, meni je srce puno“, kazala je Dragica.
Veliku zahvalnost, istakla je, duguje Kancelariji za Kosovo i Metohiju, direktoru Petru Petkoviću, lokalnim vlastima, ali i različitim organizacijama. Navodi da bez njihove pomoći ne bi mogla da opremi stan i obezbedi sve što joj je potrebno za život.
Međutim, navodi, potrebno je renoviranje stana, jer je gradnja stara, a stvara se i vlaga koja dolazi iz stana iznad njenog.
Ova hrabra Srpkinja poručuje da je bacanje kamenica neće uplašiti, a da joj oni koji bi želeli da se odseli, ne mogu ništa. Kako navodi, za onog ko voli svoj grad i ognjište – strah ne postoji.
„Onaj ko voli da dođe, doći će. Mene su maltretirali, ali ja nisam imala strah i ostala sam. Nisam uzela ničije, imam crno na belo. To što mi lupaju na prozore, ne mogu mi ništa“, izričita je ona.
Dragica Gašić, posle 22 godine života kao raseljeno lice, 2021. godine se vratila u Đakovicu, mesto gde je rođena. Njen stan je od tada nekoliko puta obijen, prozori polomljeni, a nevladine organizacije pokrenule su peticiju za njeno iseljenje iz Đakovice. Uprkos svemu, ona je odlučna da nastavi borbu za svoja prava.
