Pismo sa Kosova: Dragoljubova brvnara

Brvnara je prilično oronula, za mnoge koji je prvi put vide čak je i neugledna, ali za Srbe iz Lipljana je veoma važna

U lokal Dragoljuba Milosavljevića iz Lipljana nedavno je došla inspekcija u pratnji policije i privela ga na saslušanje jer je u piksli ispred njega bila upaljena cigareta. Na saslušanju, kao da je poslednji kriminalac na svetu, rečeno mu je da je napravio ozbiljan prekršaj, jer nije poštovao meru zabrane pušenja na javnim mestima, i da je kazna za to 500 evra, odnosno mesec dana zatvora. Dragoljub je na to rekao da para nema i da mogu odmah da ga vode u zatvor. Iznenađeni njegovom reakcijom, odlučili su da ga puste ne rekavši mu više ništa.

Uoči obeležavanja 600 godina od Kosovskog boja u mnogim mestima u centralnom delu Kosova i Metohije opštine su uređivale delove grada ili sela oko porti, odnosno crkava. U Lipljanu je tada uređen deo oko crkava Vavedenje Presvete Bogorodice i Sveti Flor i Lavr. Postavljene su brvnare, uređen je park, napravljeno sportsko igralište i obnovljen stari bunar. (U delu Lipljana koji pominjem žive Srbi i u njemu su uspeli da opstanu 1999. i u vreme martovskog pogroma 2004. godine.)

Dragoljub je vlasnik jedine preostale brvnare iz tog vremena koja se nalazi preko puta crkvene porte. To je mali lokal u kome su se do 1999. godine okupljali penzioneri. Trenutno je to jedno od dva mesta gde se Srbi u ovoj varošici uopšte mogu okupiti. Tu dolazi poštar da podeli penziju, poštu, odmah do brvnare je mala srpska pijaca. Brvnara je prilično oronula, za mnoge koji je prvi put vide čak je i neugledna, ali za Srbe iz Lipljana je veoma važna.

DRAGOLjUB NIJE POKLEKAO

Nepunih 50 metara iza brvnare i isto toliko od ulaska u portu jedan Albanac gradi stambenu zgradu na sedam spratova (na slikama iznad i ispod). Gradnja je tu strogo zabranjena zbog crkvenih objekata – crkva Vavedenja datira iz 13 veka. Preostali Srbi iz Lipljana više od godinu dana svedoci su prljave igre tih istih inspektora opštine Lipljan i policije, i pričaju kako se sve odvija kao po nekom scenariju. Čim prestanu radovi na zgradi i radnici se povuku u neku od ulica, oni znaju da će da se pojavi inspekcija koja će da obiđe objekat i konstatuje da na građevini nikog nisu videli, odnosno da se ne izvode građevinski radovi. Činjenica da, kad god dođu, zgrada ima sprat više ne znači ništa. Ni petnaest minuta ne prođe od njihovog odlaska sa gradilišta, radnici se vraćaju i radovi se nastavljaju.

lipljan02aSportsko igralište koje sam pomenula porušeno je i na tom mestu je napravljen parking još dok se zgradi temelj postavljao. Tako je uništeno jedino mesto gde su se mladi iz Lipljana okupljali i družili. Njihove žalbe u opštini niko nije uzimao u obzir – igralište je jednostavno nestalo. Sada je na red došla brvnara koja vlasniku zgrade smeta jer želi da proširi parking.

Šta radi Dragoljub mesec dana posle privođenja?

Brvnara i dalje radi, Dragoljub u njoj dočekuje svoje stalne goste i uopšte ne haje za pretnje policije i inspekcije. On zna da je to zbog zgrade koja se nalazi iza lokala, zna da je to pritisak na njega da zatvori lokal kako bi ga lakše uklonili, jer je izgrađen na opštinskoj zemlji, koja je Dragoljubu data na korišćenje. Spreman da ide u zatvor onako bolestan (ima teško oboljenje kičme), Dragoljub sedi i čeka šta će sledeće smisliti.

Lipljanci pričaju i da su pojedine srpske porodice – iz delova grada gde su u manjini – pre nekoliko meseci dobijali račune za struju u iznosu od 60 evra. Inkasanti si im se na vratima pojavili u pratnji ekipe koja vrši isključenja i zahtevali da odmah plate račune. Kada su Srbi pokazali uredno plaćene račune za svaki mesec, rečeno im je da su oni u sistemu pronašli da imaju neizmirene obaveze i da će im, ukoliko ne plate, isključiti struju. Svi su platili po 60 evra ne želeći da ulaze u sukob.

Kada o svemu ovome pričate sa Lipljancima, oni deluju smireno, jer život pod pritiskom Albanaca je njihova realnost i znaju da će on biti još jači dok god ne pokleknu i prodaju svoja imanja. Znaju da nemaju kome da se žale i da nema ko da ih zaštiti. Oni se okupljaju u brvnari kod Dragoljuba i uz kafu prepričavaju torturu albanskih institucija kojima su prepušteni. Brvnara bi davno bila porušena da se ne nalazi u srpskom delu grada. Činjenica da se u njoj okupljaju Srbi trenutno koči opštinske vlasti, ali pronaći će već neki način da je uklone, znaju to Srbi u Lipljanu. Znaju i da Dragoljub neće tako lako zatvoriti lokal.

„POBEDA“ ĐORĐEVIĆA IZ ĐAKOVICE

Ovakve i slične probleme imaju Srbi iz drugih krajeva Kosova i Metohije. Đorđevići iz Đakovice su pred takozvanim Vrhovnim sudom Kosova dokazali vlasništvo nad svojom imovinom i bili srećni što su uspeli, ali sva radost je nestala kad je donesena sudska odluka da moraju da plate 20 hiljada evra da bi se porušile bespravno izgrađene zgrade na njihovom imanju. Oni taj novac nemaju. Porodica Stamenković iz sela Devet Jugovića kod Prištine muku muči sa Albancem koji je na njihovom imanju sazidao 18 kuća.

Šta je sa onima koji treba da se bore za prava ovih ljudi?

Predstavnici Srba u kosovskim institucijama neće niti mogu da urade ništa mimo zakona „Republike Kosovo“. Valjda svojim primerom i odanošću tim zakonima žele da pokažu Albancima kako bi jedna „država“ trebalo da funkcioniše. To su iste institucije preko kojih se vrši represija nad srpskim narodom.

Vlast u Beogradu se pak uhvatila Zajednice srpskih opština kao pijan plota. Ona se u centralnoj Srbiji predstavlja kao nešto najbolje što je za Srbe sa Kosova i Metohije učinjeno od postanka sveta. Čini se da ih mnogo ne dotiče ništa što se dešava na terenu, već su sve prepustili Srbima koji učestvuju u radu kosovske vlade. U dve-tri rečenice osude napade na Srbe i nastavljaju u Briselu da nas još više udaljavaju od države Srbije.

lipljan03Šta mogu Srbi sa Kosmeta? Možemo samo da kažemo da ta ista Zajednica ne obuhvata ni Lipljan, ni Đakovicu, ni Devet Jugovića, ni mnoge druge Srbe koji decenijama trpe teror, žive obespravljeni i čuvaju svoju imovinu, nadajući se da će neko nekada učiniti za njih nešto pravedno.

Nisam pomenula predstavnike međunarodnih institucija na Kosovu i Metohiji jer odavno je jasno na čijoj su strani i čije zločine i nedela zataškavaju. Njihov osećaj za pravdu vezan je za interese, pa, ako im ne ide u korist, šta ih briga za prava Srba. Jednostavno, na njih više nije potrebno trošiti reči.

Janja Gaćeša

Novi standard