Saznavši da je maršal po činu, Srbi su sa velikim entuzijazmom odmah počeli sa pripremom terena za izgradnju kuće cveća kakva i odgovara jednom maršalu. On nam je mio bilo koje vere bio
Kao novogodišnji dar perfidni Albion nam šalje Piča, uveren da ćemo ga primiti sa radošću, jer se takvom poklonu u proteze ne gleda.
Pun naziv mu je Maršal Stjuart Pič, ili u originalu Stuart Peach wise pri čemu dodatak wise znači mudar, a čita se vajz što celo ime u srpskoj varijanti izgleda prilično zbunjujuće, odnosno izgovara se Maršal Stjuart Pič-vajz.
Niko ne zna čemu bi on mogao da posluži i kojim bi poslom mogao da se bavi ali je svima jasno da će pred svetom, koji sebe naziva međunarodnom zajednicom, Srbima prirediti sve i svašta što će se potpuno slagati sa njegovim punim prezimenom – Peach wise.
Saznavši da je maršal po činu, Srbi su sa velikim entuzijazmom odmah počeli sa pripremom terena za izgradnju kuće cveća kakva i odgovara jednom maršalu. On nam je mio bilo koje vere bio. Biće nam brat u jedinstvu do prve prilike. Zna srpski narod da će, bar kad su Englezi u pitanju, morati i pesme da mu zapeva što mu neće teško pasti jer je, upravo zbog Engleza, znao ne tako retko, dugo i bolno da zapeva.
Takva iskustva su i iznedrila na daleko poznate stihove: Druže Piče, ljubičice bela, / Tebe voli Srbadija cela, / A i Šipci nisu od raskida, zato se i kunu u Svetoga Vida. / Hrvati su Zapad pa Te znaju, / I, kao i Bošnjaci, pet para ne daju. Dobro došao dragi Piče u narod koji zna da ga je pesma održala, njojzi hvala, a kad je natalitet u pitanju, ništa ne rade osim što pevaju i čekaju pomoć sa strane. Dobro doš’o! i što pre o’šo!
U Skupštini je tim povodom po kratkom postupku usvojen Zakon o eksproprijaciji, koji bi graditeljima kuće omogućio da do povoljne lokacije za kućevnu parcelu, Turci bi rekli avliju, a Srbi dodali Prokletu avliju, dođu u što je moguće kraćem vremenskom roku i bez koruptivnih zahvata jer je to posao od opšteg državnog interesa za Britansku imperiju.
Građevinska mafija raširenih ruku, puna srca i punih džepova sa velikim uzbuđenjem pozdravlja odluku mudrih Engleza da nam pošalje ovako viđenog gosta.
Ekolozi su blokirali ulice, magistrale, koridore i od izvora dva putića da bi buketi i druge kite cveća nesmetano mogle da se dopreme do kuće slavnih.
Uzimajući u obzir maršalove godine, razne državne, vojne i obaveštajne funkcije koje je u svom NATO uzbudljivom životu obavljao, ne bi iznenadilo da bi, bar krajičkom oka, i poneka pogrebna organizacija mogla da očekuje svoj udeo u opštem Pič vajzu slavnog maršala. Normalno bi bilo očekivati, nadaju se iz ove radne organizacije, da učinkovitosti maršala, shodno visokom činu, budu značajnija i brojnija od već poprilično iskompromitovane korone 19. Tim pre, što za ovakve maršalske slučajeve epidemije engleskog tipa vakcina još uvek nije pronađena iako je engleski virus pri samom izdisaju, jer je, kao onaj u Japanu, pojeo samog sebe što se očekuje i od aktuelnog kriznog štaba ili bar srpske vlade.
Još kada bi njegovo postavljenje na mesto za brigu o Zapadnom Balkanu bilo bez ograničenja mandata i sa ovlašćenjima bez kojih Englezi na bi znali kako da se brinu za druge, stvar bi se dovela na čistac bez potrebe da se zaista sazna pravi razlog njegovog neočekivanog pojavljivanja. Postavljanje uobičajenog pitanja kao koji mu antrak bi da baš dođe na Zapadni Balkan da uredi Srbe i da ih privede vladavini prava i ljubavi prema Engleskoj kraljici koja, kao i virus korone, počinje da gubi svoj sjaj, ako bi se izuzele kočije kojima se s vremena na vreme prošeta Londonom tek da proveri da li postoji još neko ko bi je mogao prepoznati.
Kod nas bi, na primer, takvih nedoumica bila apriori oslobođena jer mi i kraljicu i celu njenu imperiju odavno prepoznajemo kao zlu paru.
A možda će uvaženi gospodin Pič-vajz, engleski izaslanik za posebne namene, na sve naše strahove i zle slutnje odgovoriti na tipično engleski način – praviće se Englez.
