Dnevni list Danas su prošle nedelje brutalno napali i predsednik države i predsednica vlade, optuživši ga za fašističku propagandu i dovodeći ga u vezu sa atentatom na braću Vučić. Glavni urednik Danasa Draža Petrović za Cenzolovku kaže da su se u redakciji na ovakve prozivke navikli, ali se nada da se ovakva kampanja neće pretvoriti u fizičko nasilje ako neko poveruje Aleksandru Vučiću i Ani Brnabić
Draža Petrović (foto: Perica Gunjić / Cenzolovka)
„Predsednikov brat Andrej Vučić postao je nekakva zaštićena vrsta. Čim se on spomene, u bilo kom kontekstu, odmah kreće kanonada napada sa svih strana. U tome učestvuju državni funkcioneri, partijsko rukovodstvo SNS-a, režimski tabloidi“, kaže u razgovoru za Cenzolovku Draža Petrović, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista Danas, posle najnovije serije pritisaka na ovu beogradsku redakciju.
Počelo je tako što je Danas izveštavao kako je Andrej Vučić bio u mesnim zajednicama u Novom Sadu, u kojima su se prošlog vikenda održavali izbori.
„Predsednik nas nije demantovao, niti je mogao to da učini, jer ništa nismo izmislili“, smatraju u tom listu.
Međutim, predsednik Srbije Aleksandar Vučić se u jednom trenutku – i to u direktnom uključenju iz Brisela gde se sastao s kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem – osvrnuo na pisanje lista Danas i uporedio ga s „najcrnjom fašističkom propagandom“.
U priču se odmah uključila i premijerka Ana Brnabić, koja je, gostujući u jutarnjem programu Televizije Pink, iskonstruisala vezu naslovne strane Danasa, jednog tvita i navodnog poziva na ubistvo braće Vučić.
Nadam se da se neće pretvoriti u fizičko nasilje
Cenzolovka: Kako tumačite to što ste praktično u 24 sata, s najvišeg državnog vrha, dakle od predsednika i premijerke, optuženi za tako ozbiljne stvari kao što su fašistička propaganda i poziv na atentat?
Draža Petrović: Svi mi u redakciji lista Danas već smo navikli na takve prozivke, na sve te silne etikete da širimo propagandu, fašističku ili neku drugu. Pre dve i po godine u našem listu (Predrag Koraksić) Koraks nacrtao je karikaturu u kojoj Hitler i Gebels ljuljaju naprednjačke poslanike (Vladimira) Orlića i (Aleksandra) Martinovića. Time smo hteli da kažemo da su oni zapravo ti koji spinuju, ti koji šire propagandu.
Meni to izgleda kao da sve dolazi iz istog štaba iz kojeg im svako jutro, ili svako veče, šta ja znam, javljaju o čemu će se govoriti. Kreiraju se neprijatelji države, dok su na drugoj strani oni, nezaštićena vlast.
Cenzolovka: Optužbe su jako teške. Koliko god da su pokušaji diskreditacije i zastrašivanja kontinuirani, s ljudske strane nemoguće je ne reagovati. Kako to utiče na svakodnevno funkcionisanje redakcije?
Petrović: Jednostavno, ovo nam je postalo svakodnevica. Deo posla, ulazi u pravila službe. Jedino što nam ostaje jeste da gajimo nadu da se sve to neće pretvoriti u fizičko nasilje.
Ne znam šta se sve može dogoditi kada neki ljudi prosto poveruju u ovakvo viđenje stvarnosti. Šta mogu očekivati naše kolege ili koleginice kada se pojave na javnom mestu i predstave se kao novinari Danasa?
Cenzolovka: Posao vam je da komunicirate s političarima, pitate ih za stav, komentar, mišljenje, a od državnih i partijskih funkcionera upravo dolaze napadi. Kako izgleda vaš kontakt s ljudima iz vlasti?
Petrović: U SNS-u već duže vreme pokušavaju da uređuju Danas. Uglavnom ne žele da nam daju izjave, ne odgovaraju nam na poruke ili pismeno postavljena pitanja. Odbijaju da komentarišu.
Mali broj njih iz vlasti pristane, ja bih te osobe nazvao slobodnim strelcima. Bude to, recimo, Vladimir Đukanović
ili neko iz SPS-a. Izjave dobijemo bukvalno jednom od 50 puta. Oni tako direktno utiču na nas, automatski prave nešto što će izgledati kao jednostran list. Onemogućuju nam da dobijemo drugu stranu priče, u skladu s pravilima žurnalizma.
Tabloidi kao poternice
Cenzolovka: Šta je s tabloidima? Oni prihvataju i ponavljaju optužbe na vaš račun. Je l’ vam se oni obraćaju, imaju pitanja za vas?
Petrović: Zovu mene lično i pitaju svašta, ali pitanja su koncipirana tako kao da oni već znaju odgovor. Na primer, zašto radim za Dragana Đilasa i slično. Ja uvek odgovorim, a nekad se i malo sprdam, jer u 89 odsto slučajeva radi se o besmislenim pitanjima.
Naložili su im da nas blate i sad zovu da i mi u tome učestvujemo. Ubace nas negde na kraju članka ili u antrfile, u već spreman tekst koji je zapravo poternica za nama. Ti tabloidi su upravo to, poternice koje svaki dan izlaze na kioscima.
Cenzolovka: Kakve su posledice po Danas? Kako reaguju vaši oglašivači? Da li reakcije novinarskih udruženja imaju bilo kakvog efekta?
Petrović: Sve se ovo ponavlja, napadaju nas tako s vremena na vreme. Predsednik i premijerka spomenu nas 10 ili 15 puta godišnje, a u tabloidima smo stalno. Mislim da im je cilj da nas predstave, barem u
onom delu javnosti koji im veruje, kao ljude čije bi angažovanje trebalo percipirati kao nečasno. Mi se ovde bavimo sumnjivim rabotama, a oni razvojem Srbije.
Odvija se po principu „majmun vidi šta majmun radi“, optužuju nas upravo za ono što oni rade. Šta da vam kažem, jedna smehotresna olimpijada.
GROTESKNI NASTUPI ANE BRNABIĆ
Cenzolovka: Nastup Ane Brnabić je delovao pomalo nadrealno: premijerka se budi rano, kupuje Danas, dolazi na Pink i u scenografiji reklame za medenjake i bombone maše novinama dok govori o atentatu na predsednika. Kako vi to vidite? Je l’ to smešno, opasno, groteskno?
Petrović: Svi njeni javni nastupi su groteskni. Kao da ih sprema nekakav večiti student političke propagande. Da, ona se samo tako pojavila i mahala tim primercima Danasa. Ja donekle mogu da razumem da predsednik ima potrebu da brani svog brata, ali uopšte ne znam kakve veze ima premijerka. Andrej Vučić nije funkcioner vlade, on ne spada u njen resor.
On je jedna osoba čija je funkcija potpuno nedefinisana, jednostavno – pojavljuje se na raznim mestima. Objavili smo njegovu fotografiju koja je javno dostupna, oni su je prvi objavili. I od toga je sve poteklo.
IZVOR: Cenzolovka