DRINO, JE*EM TI…

0
166

Ovde su sumašedšije glasni, a pametni i pošteni tiho stenju i nose svoj krst. Neki nas kinje javno, a neki iz prikrajka, da, kao, niko ne primeti. Ali, dođu trenuci kada sve postane jasno, svetlo i kad strah nestane. To se po pravilu dešava iznenada, kad dara prevrši meru. Nekad su „dara“ dahije, nekad kabadahije… I jedni i drugi bi da nas zatru, ili bar istinu o nama. I… zato bi sada da bese Kovića? Pa, neće moći. Iz jednog mnogo prostog razloga.

U ponedeljak, prvog novembra, na Studentskom trgu u Beogradu od 11 časova održava se skup podrške prof. dr Milošu Koviću, kome preti izbacivanje sa katedre za istoriju Filozofskog fakulteta. I to iz potaje se preti. Da ga ne izaberu za redovnog profesora, iako ima sve uslove, a da samim neizborom ostane bez posla. Ko to radi i zašto to radi? Ko radi – i vrapci na granama znaju. A zašto to rade, tri su razloga. Jedan je što su navikli da izbacuju sa fakulteta bolje od sebe, jer se do sad niko nije protivio, drugi razlog je da se zaboravi rodoljubna istorija, a treći je – za to se primaju pare, „s one strane Drine“ (braćo prekodrinska, ne mislim na vas, naravno, nego na film „Marš na Drinu“, pa na one što su tada odande ‘vamo dolazili).

Ej, bre, ljudi, Evropa ovo prestala da radi!

Nego, da krenemo redom.

Traje ovo već poduže vreme. Eno, katedru za Etnologiju su ukinuli. Da se ne bi valjano učila, ne samo srpska istorija, nego ni srpska kultura. Dakle, nema etnologije na tom istom fakultetu. Sad je to Katedra za antropologiju. U Republici Srpskoj, kažu, Pedi Ešdaun isto ukinuo etnologiju. Ovo stručnjaka što imamo po muzejima – imamo, a posle ništa! Sve što je srpsko, ima da nema… Takva agenda… Nema da bude nauke o Srbima. A ako nema nauke, šta će im Ković? Svako ko je hteo da kaže istorijsku istinu, uglavnom bi stradao. Neke poznajem, neki su pokojni. Na primer, profesor Radivoje Pešić… Pa… Arheolog prof. dr Đorđe Janković, da. Oooo, pa zadivljujući dr Vladimir Umeljić, koji ne živi u Srbiji skoro pola veka. Pitaj Boga koliko još stradalnika za istinu ima… Istina o Srbima ne sme da ispliva na videlo. Ma nikako. Od Vinče do Jasenovca, ništa, bre. Pssst! Niti od Jasenovca do danas. A šta je o istini rekao Patrijarh Pavle? Rekao je „Kad smo sa istinom, onda smo direktno sa Bogom“. Pa, jes` vala… A kad nismo sa Istinom, Vaša Svetosti…? Pitam gluposti. Zna se. Kad si sa lažju, onda si već u kandžama demona. A njih ima svuda. Raznovrsnih.

Da Vas podsetimo:  Umesto „merenja protivkandidata“ – povlačenje Vrhovnika sa mesta predsednika SNS
Je l` ovo nadvožnjak u Cvijićevoj…? Ma ne, bre, ovo nije kod nas. Neće nas… `Di nas?!

Kaže Rafael Karelin, to je jedan ruski teolog, monah, kako je jednom bio skup teologa Rusije i kad je neko spomenuo demone, pravoslavni naučnici su počeli da se smeju. „Je l` živ taj još?!“, pa „Ahahaha, ahahaha“. Preneražen tom atmosferom, a fenomenalno rečit, ne umem ni da prepričam, Karelin je objasnio kako je, pod uticajem racionalizma, ideja o realnom prisustvu zlih sila iščilela iz naroda. A onda je svojom argumentacijom olupao o patos racionalizam u pravoslavlju. Pljeskala. Sama u kući, čitam i tapšem. Šta ću kad sam kao dete. A vredelo je. I sad vredi. Evo zašto.

Ja to s demonima i anđelima jednostavnije doživljavam. Za mene postoje niske i visoke frekvencije. Niskim vladaju demoni, visokim sam Bog kroz svoje sile. Kaže Tesla da materija može tako visoko da vibrira, da se na kraju pretvora u svet(l)ost. I za mene je to praktično primenjena teologija. Kako ću da znam da li nešto ima nisku ili visoku vibraciju? Pa, to piše u Zakonima Božjim. I ćao, đaci! Ma, „Zdravo!“, što bi rekao Đura. Kad god prekršiš Zakon Božji, padaš u naručje demona. Prosto, otpadneš od Dobra i to onda ima svoju cenu. Možeš da je zoveš maltene kako hoćeš. E, sad, zašto ovo pričam…? Pa ovo što kalpe profesora Kovića, to vam je ilustracija svetskog otpadništva od Dobra, koje se odigrava kod nas. Drugosrbijancima se osladilo sađenje tikava i progone kolegu. Ovaj konkretan progon (zar to nijee krivično delo?), predvodi neki prof Sem… Sam… (Bože, kako beše, toliko je u narodu neznatan…) A „aminuje“ dekan. A kad god se Ković pobuni, dekan mu spočita da to radi zato što (dekan) nije Srbin. Majke ti?! Hahahaha! To je, prosto, laž,. Pa, ne sme, bre, da se laže. Što bi rekao Patrijarh Pavle – kad nisi s istinom, s kim si?! I kako misliš da pobediš?

Progonitelji bi morali da znaju ono što ne znaju. I ovo treba da nauče:

1. Kad nisi sa istinom, onda si u kandžama Zla. Tu samo Bog može da ti pomogne.

2. Nakostrešenost naroda je tolika, da vazduh nemo bruji „Dostaaa!“. „Ko ima uši da čuje, nek čuje“ (to ne kažem ja. To piše u Jevanćelju po Mateju 10-12., ali tamo ima šire i dublje značenje. Ali ako neko neće da čuje ovo moje malo, kako će da čuje ono veliko, Božje…?). Ako nećeš da slušaš, nauči bar da čuješ.

Da Vas podsetimo:  Crveni tepih

3. Crkva nije samo ono što nosi mantiju. A, ne! Ne, ne. I nema smisla da se lažno predstavljaju. Crkvu čine Bog i sve otrojičene duše, bile da su one u telu, ili su ga napustile. Znači, živi i pokojni hrišćani su telo Crkve, a glava je Bog. I sve je to živo. Svi smo živi u Hristu. Ković je ispred mene na svakoj Liturgiji i to sa celom svojom porodicom. Dakle, ja mu čuvam leđa (nasmejah se). Ali, tu je i cela njegova Drinska divizija, i moja Dunavska. I svi svetitelji. Iz svih vremena. Cela Crkva. Jer, rekoh, Crkva su svi koji su kršteni. Svi. Bili oni živi ili pokojni, jer su i pokojni živi u Hristu. To je Crkva a ne samo mantije u SPC. I to moram da ponavljam dok se ne zapamti. Moram.

Drinska divizija
Drinska divizija

Osim toga, u svakom od nas je gen dede, ili pradede, ili čukundede iz Velikog rata. Pa, kad prof doktor Dubravka Stojanović, istoričarka s iste Katedre, počne da kidiše na Kovića, treba da zna da je krenula i na mog dedu, koji je prešao Albaniju kao sanitetski narednik. DOBROVOLjNO! Niko, apsolutno niko nije bio primoran da krene preko Albanije. Alo, ženo, pa zar ja da Vas učim istoriji?! Zar stvarno mislite da su svi oni bili blesavi, pa išli kao muve bez glave da izumru od gladi i hladnoće?! Razumem da je Stojanović htela da kaže da je „kralj doneo nerazumnu odluku“, ali da su svi nerazumno krenuli za njim, pa to ne može biti. Prvi moj deda nije bio blesav, jer na koga bih se ja umetnula…? Žena prosto ima pizmu, i to takoreći opsesivnu, na prelazak preko Albanije. Slušala je ja na Radio Slobodna Evropa, i-haj, oko bombardovanja. To što je ona rekla o srpskoj vojsci… Ma… I u toj nekoj njenoj viziji sveta, „normalno“, Ković joj smeta. Al’, vidite, draga gospođo, i moj pokojni deda je danas u službi Kovića, nek` Vam je na znanje. Kako? Pa u službi je istine. Kao što je u ratu bio u službi dobra… Moj deda je istorijski fakat. Ne baš veliki, toliki koliki je, i tome ću ja, bez Katedre za istoriju, da učim svoja pokolenja. Istina je neuništiva. Pravda takođe, ljubav…? Jača od svega. Sve su to atributi Boga. A vi bez toga krenuli, ne na Kovića, na sve nas?! Pa kako…?

Da Vas podsetimo:  Crtice brozomorne

Sve u svemu, ratuje laž protiv Istine, i zlo protiv Dobra, Apsolutnog dobra, ratuju ljudi protiv Boga, mučeći njegovu decu. Progonitelji, aman bre, pa tu postoji neka metafizika, ne ludijajte više…

Srpska vojna bolnica na frontu, početkom Velikog rata. Je l` o ovome ne sme da se pisne? Pa kamen će progovoriti!

4. Život se ne završava posle upokojenja. Samo promeniš dimenziju. Kako si živeo na zemlji, tamo ćeš da platiš… Gde tamo? Pa tamo, nemam pojma gde je to. Ja mislim da Raj i Pakao nisu mesta, nego stanja duše. Tamo će da pita Onaj koji pita i sve zna „Jesi li voleo Kovića?“ Tj, jesi li voleo bližnjeg svog? I, uopšte, kakav ćemo odovor svi mi dati na Strašnom sudu? Zamišljam da sam u koži Radoša Ljušića, brrrr, isto radi na Filozofskom fakultetu, isto na katedri za istoriju, koji je tužio Kovića sudu Bogtepita zašto, a ne drži nastavu! Ej, bre, majstore! Šta radiš ti to na tom Fakultetu?! Jedeš lebac koji uzimaš od frizerkinog deteta…? Pa ko puni taj budžet nego ona? Aha, pa da… Puni se iz kredita, da. A vraćaće ga moje bele pčele, ako ih Bog da. Razmišlja li on da svojim neradom, a primanjem plate, nanosi meni, nama – duševnu bol?!

Nego… Je l’ možete vi ovo napisano da primite milom? Pa, kako ćemo onda? Vi niste svesni da ste ustali na gen dedinog dede u svakom od nas. Ković nije sam. Sve što je srpska istorija, sve što je poginulo za Srbiju, sve što je pravedno i istinito, sve što ima časti, i među živima i među pokojnima, je u ovom trenutku – jedno.

Ako (se pravite da) ne znate istoriju, jeste li bar gledali film?! Istorija je narod, a ne katedra.

Vidimo se.

(Ne kod Kursulinog drveta, da ne da Bog. Nego na Studentskom trgu. Dođite među studente. Dođite među kolege. Pa, i ja sam neki doktor nauka, iako na pragu osme decenije. Možda ne znam gde mi je novčanik, ali istoriju znam. Nosim je u krvi.)

http://blogfrket.blogspot.com/

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime