Prvi su to, kako dolikuje, osetili pesnici i sami borci: 610 godina posle (prvog) Kosovskog boja, vodili smo Drugi kosovski boj. Po karakteru, značaju i rezultatima, bio je sličan prvom. I stvorio je nepomerlјiv istorijski rezultat, koji nadrasta Srbiju i koji se može promeniti jedino porazom, odnosno uništenjem lјudske civilizacije.
Drugi kosovski boj vodila je Srbija utemelјena na 20 vekova Novog i 6 vekova Kosovskog zaveta. Srbiju Kosovskog zaveta predvodio je Sveti knez Lazar, veliki srpski vladar i junak, mudrac, pravednik i milosrdnik, verni sledbenik i mučenik Hristov – kako ga opisuje njegov sin Sveti despot Stefan, veliki državnik i pesnik srpski. Sa takvim uzvišenim vođstvom, bezbrojno mnoštvo dobrih i hrabrih muževa «koji se blistaju kao zvezde svetle», «umrtviše divlјu zver i velikog protivnika», a i sami postaše mučenici.
Vidimo šta je Kosovski zavet – pobedničko ujedinjenje rodolјublјa u suprotstavlјanju zavojevaču sa drugim najvišim lјudskim vrlinama. To zavetnike čini nepobedivim. Zavojevač, tada najmoćniji, bio je toliko moćan i zato što je Zapad neprestano, od kada je postao politički pojam, pokušavao da uništi lјudsku civilizaciju zasnovanu na vrlini i umesto nje podmetne svoj bedni surogat zasnovan na grehu.
Upravo Kosovski zavet nas je održao u životu i omogućio da se odbranimo od zapadnih hordi, sa kojima smo se mnogo puta u istoriji sudarali, ponekad odbijajući da shvatimo njihovu zlu suštinu, odnosno milosrdno odbijajući da ih izjednačimo sa njihovim zlim predvodnicima, i nadajući se da su neke od zapadnih sila nešto bolјe od drugih. Sve dok se baš svi, prvi i jedini put u istoriji, nisu udružili protiv nas u pokušaju da nas unište. I tako je NATO, predvođen SAD, Britanijom, Nemačkom i Francuskom 1999. bio zavojevač od koga smo se branili u Drugom kosovskom boju. I koji, kao ni onaj prvi, nije uspeo da nas pokori. Koliko je to što nismo pokoreni veliko, dokazuje i činjenica da ni u jednom od varvarskih zavojevačkih pohoda koji su usledili neposredno posle agresije na nas (Avganistan, Irak, Libija, Sirija) nije učestvovao ni ceo Zapad, ni ceo NATO.
Srbiju Kosovskog zaveta je u Drugom kosovskom boju predvodio Slobodan Milošević, čije je žitije Vidovdansko i lazarevsko, čija je žrtva blagorodna i neizbrisiva, koji se upisao u knjigu večnog života i zlatnim slovima u istoriju srpskog naroda, svojim viteškim podvigom protiv povampirenog nacifašističkog duha u Evropi i na Balkanu, kako ga je opisao jedan od najvećih srpskih duhovnika njegovog vremena, Mitropolit Amfilohije.
Da su vrline Srbije Drugog kosovskog boja na nivou vrlina iz Prvog, osporavaju samo oni koji su pod uticajem Zapada. Da nisu bile, ne bi se na Srbiju ustremio sav Zapad. Da nisu bile, Zapad bi pobedio.
Vaskrsla Srbija je prvi put kao država stoletni jubilej Kosovskog boja obeležila na Gazimestanu na Vidovdan 1989. Nјen predsednik Slobodan Milošević je tada, na najvećem mitingu svih vremena, pred dva miliona lјudi, između ostalog rekao:
„Sticajem društvenih okolnosti ovaj veliki šeststogodišnji jubilej Kosovske bitke dogodio se u godini u kojoj je Srbija, posle mnogo godina, posle mnogo decenija, povratila svoj državni, nacionalni i duhovni integritet. Nije nam, prema tome danas, teško da odgovorimo na ono staro pitanje: sa čim ćemo pred Miloša. Igrom istorije i života izgleda kao da je Srbija baš ove 1989. godine povratila svoju državu i svoje dostojanstvo da bi tako proslavila istorijski događaj iz daleke prošlosti koji je imao veliki istorijski i simbolički značaj za njenu budućnost.
Ustupke koje su mnogi srpski rukovodioci pravili na račun svog naroda, ni istorijski, ni etički, ne bi mogao da prihvati ni jedan narod na svetu. Nesloga srpskih političara unazađivala je Srbiju, a njihova inferiornost ponižavala je Srbiju.
U Srbiji nikada nisu živeli samo Srbi. To nije hendikep za Srbiju. Iskreno sam uveren da je to njena prednost. U civilizaciju ka kojoj se kreće čovečanstvo, mogu zakoračiti pre svega ravnopravni i ujedinjeni lјudi.
Šest vekova kasnije, danas, opet smo u bitkama, i pred bitkama. One nisu oružane, mada i takve još nisu isklјučene. Ali bez obzira kakve da su, bitke se ne mogu dobiti bez odlučnosti, hrabrosti i požrtvovanosti. Bez tih dobrih osobina koje su onda davno bile prisutne na polјu Kosovu. Ali ona srčanost bez koje ništa na svetu, ozbilјno i veliko, ne može da se postigne, ostaje nepromenjena, ostaje večno potrebna.“
Srbija vaskrsla i ujedinjena u vrlinama Kosovskog zaveta, ubrzo je postala meta Zapada opijenog iluzijom o gospodarenju svetom. Razbijanje Jugoslavije, koja je bila Istorijska Srbija 20. veka i hibridni rat svim sredstvima protiv srpskog naroda i njegove duhovnosti, započeli su 1991. i trajali do svog vrhunca – krstaškog rata ujedinjenog Zapada ili oružane aresije NATO ili Drugog kosovskog boja 1999. godine.
Kao ni u Prvom, ni u Drugom kosovskom boju, glavni akteri nisu Albanci. U oba slučaja bila je to odbrana civilizacije od anticivilizacije, vrline od greha, slobode naroda od zavojevačkih hordi. I kao što je naša vojska na Kosovu i Metohiji branila slobodu i živote svih građana – i Srba i Albanaca i drugih, tako su NATO i njegove sluge – albanski teroristi i kriminalci, nasrtali na slobodu i uništavali živote svih – i Srba i Albanaca i drugih. I njihovog potomstva. Ova odsudna bitka dešavala se istovremeno sa odsudnom unutrašnjom bitkom ruskih patriota da spreče bankrot i raspad zemlјe i njeno pretvaranje u niz kolonizovanih teritorija. Pomoć države Rusije Srbiji bila je nevelika politički i mala vojno, ali velika u srcima ruskih lјudi i podvizima nekoliko desetina ruskih dobrovolјaca.
Vrline koje je nosila vaskrsla i u Kosovskom zavetu ujedinjena Srbija, bile su dovolјne da u sukobu sa najjačom vojnom alijanskom svih vremena, ostane neporažena, što je u moralnom smislu ravno porazu NATO, porazu od koga se nikada neće oporaviti. Između ostalog i zato jer je naš otpor dao i motiv i priliku i vreme Rusiji da ponovo postane vodeća moralna i vojno-politička sila u svetu.
Na dan okončanja agresije, 10. juna 1999. godine, predsednik Slobodan Milošević je u obraćanju građanima, između ostalog objavio:
«U ovom trenutku naše prve misli treba da budu posvećene herojima koji su dali svoje živote u odbrani otadžbine, u borbi za slobodu i dostojanstvo svog naroda.
Narod je heroj – možda tako glasi najkraći zaklјučak ovog rata.
Početkom ove godine širom naše zemlјe bilo je mnogo mitinga. Na njima se čula jedna parola: NE DAMO KOSOVO. Nismo dali Kosovo. Teritorijalna celovitost naše zemlјe ne može biti dovedena u pitanje.
Pod okrilјem Ujedinjenih nacija, biće međunarodne snage koje se raspoređuju na Kosovu sa zadatkom da podjednako brinu o bezbednosti svih građana, a pod okrilјem Ujedinjenih nacija odvijaće se i politički proces koji će biti baziran na principima koji proizilaze iz rasprava vođenih ranije, ali isto tako i podjednako na suverenitetu i teritorijalnom integritetu naše zemlјe. To znači, može biti reči u tom političkom procesu samo o autonomiji i ni o čemu drugom izvan toga.
Izlaskom pred Ujedinjene nacije mi nismo branili samo svoju zemlјu već smo ponovo na svetsku scenu vratili Ujedinjene nacije koje 80 dana od pre početka ove agresije, nisu funkcionisale. To je naš doprinos zalaganjima čitavog slobodolјubivog sveta, to je naš doprinos tendencijama da se stvara multipolarni svet, da se ne prihvata stvaranje sveta koji će biti vođen diktatom sile iz jednog centra. I mislim da će taj doprinos biti ogroman u istoriji i da će heroizam našeg naroda u otporu mnogostruko većem i snažnijem neprijatelјu, dati pečat kraju 20. veka.
I nikada u dosadašnjoj istoriji, kao u ovom ratu, narod nije bio tako jedinstven. Mi smo odbranili i višenacionalnu zajednicu, jedinu koja je preostala iz prethodne Jugoslavije. Smatram da je to jedno od, takođe, velikih dostignuća naše odbrane.»
Moralne i pravne tekovine Drugog kosovskog boja su ogromne, a pošto su utemelјene i na Kosovskom zavetu i na važećem međunarodnom pravu, one su i neodstupne. One to nisu samo u smislu garantovanja da je pokrajina Kosovo i Metohija deo Srbije, nego su one i temelј na kome se pravda može vratiti u svetski poredak i otvoriti vrata za trajni mir, stabilnost, ravnopravnost i blagostanje za sve. Pored toga, veličina ovih tekovina nadvladava genocidne posledice petooktobarskog pokušaja negiranja istorijske Srbije i njenog potčinjavanja agresoru.
Opstanak, budućnost i perspektive razvoja Srbije direktno zavise od očuvanja ovih tekovina. Politički proces se mora temelјiti na Rezoluciji 1244. Zločinci, pretnje i ucene ne mogu biti deo političkog procesa. Srbija i srpski narod se moraju izboriti da povrate unutrašnje jedinstvo iz vremena Drugog kosovskog boja, jer jedino tako mogu povratiti i ona istorijska prava koja im je privremeno uskratila zapadna agresija. Srbija treba da se vrati i na put šire državne integracije, takođe započet 1999. prijavom za ulazak u Savez Rusije i Belorusije. Srbija u ovim pravcima treba da čini aktivne korake odmah, jer se krupne promene u odnosima u svetu dešavaju na naše oči: onaj kolektivni Zapad od koga smo se branili u Drugom kosovskom boju, zauvek gubi mogućnost da dominira svetom.
Šta Milo Lompar kaže o Vučičevom konkursu za izdajnike saznajte OVDE.
Vladimir Kršljanin
oslobodjenje.rs/Pravda
Данас се, пред нашим очима, одвија Бој на Косову.
Није то бој крвљу и телом, већ бој светосавско-православног духа са
духовима таме и зла у поднебесју – “Бриселског споразума“.
Представник светосавско-правосланог духа је србски народ са КиМ,
а промотер и представник таме и зла /“Бриселског споразума“/ је
Александар Вучић /са свим својим домаћим и страним помагачима/.
Дакле, Срби са територије КиМ су на историјском простору и у историјском
тренутку, у првој линији одбране светосавско-православног духа, и њима
је припала та част и достојаснтво да одбране КиМ за вјек и вјеков.
Они су у томе сложни /сви до једног, са изузетком појединачног олоша/,
без обзира на све лукавости “ЛАТИНА – СТАРИХ ВАРАЛИЦА“.
А тамо где је слога – ето и Бога за савезника.
А тамо где је Бог – ко ће онда против Бога и Његових савезника – СРБА!
Срби са КиМ добили су савет и подршку свог Епископа Артемија, на правди
Бога протераног са КиМ – по директиви Вашингтона и Брисела, заклетих
непријатеља Бога и Срба – “врлих“ запАДњака!
СРБИ НА ОКУП:
“Став и савет Еп. Артемија Србима о “бриселском споразуму”
in Србија / on 11/05/2013 at 10:31 am /
Срби на Косову и Метохији не смеју пристати на издају КиМ на коју је
политичко вођство у Србији већ пристало. Став Срба са Косова и Метохије
треба да буде да власт у Србији може да чини шта год хоће, али Срби са
Косова и Метохије на то не смеју да пристану и тако као недужни народ
прихвате на своја плећа одговорност ове националне и историјске издаје.
Епископ Артемије“
Драган Славнић
Ja zivim u Americi vec 28 godina, i nama ne daju sendvice kao vama. Mi radimo i zaradimo i nikoga ne interesuju nasa politicka ubedjenja. Sendvicarenje, muljanje i ulizivanje onom koji je na vlasti je specijalnost onih koji su ostali u Srbiji. Od komunista, preko socijalista, pa demokrata, pa ovih nakaradnih naprednjaka, samo trcite iz stranke u stranku (naravno onu na vlasti), gde god moze da se drpa. I naravno da Srbija pripada prvo sebi, ali vi koji hocete da je poklonite Putinu ste mnogo veca opasnost od nas Zapadnjaka. Vas je vise, jer samo u Istocnjackom muljanju i drvljenju nalazite sebe. A kome je bolje vidi svako ko vidi ispred svog nosa. Ko je izdajnik i ko je upropastio zemlju videce se na kraju, samo se bojim da ni tada necete prihvatiti svoju odgovornost, vec ce opet biti kriv gnusni Zapad i mi „Sorosevci“.
28 година у Америки, јарче боже! По акценту бих рекао да си у Америки негде око Мрдуше Доње? Иначе би знао да је у енглеском „d“ у „sendwich“ „silent“, тј. не чује се при изговору. И као псеће верни обожавалац запада, пун презира за све српско, не би једну тако дивну, високо културну и још цивилизованију, супериорну енглеску реч „сенуич“ заменио њеном примитивном српском скрнавштином, „сендвич“…
Kad si vec takav strucnjak ne pise se sendwich vec sandwich. Ja sam napisao po Vukovom pisi kao sto govoris. Mogu ja i na engleskom, ali se bojim da neces razumeti. Ne prezirem ja Srbiju vec takve kao sto si ti, sto mi otadzbinu unistise. A vas da prezirem istina je. Daleko vam lepa kuca od mene. Da je srece da ste svi vi rusofili odleprsali u Rusiju, zemlja bi nam cvetala, ovako svi vi volite Rusiju iz daljine.
Хехехе, па наравно да знаш како се пише – сваки дан добијаш пакет са том налепницом. А понекад и два-три, кад се зарадиш. Уреже се у памћење јер активира пљувачне жлезде, утврдио још Павлов у експерименту. Него, како оно „по Вуковом“ читаш „w“? То мора да је у последњем упутству за тумачење Вуковог дела Кајла Скота. А ту стоји и да су Србију уништили русофили. Ко не верује – нема сенвича…
Ovde se ne prodaje dupe za sandwich, mi zaradimo i ne ocekujemo milostinju od velikog vodje. Nemam ja cega da se stidim, ja zivim na Zapadu u sistemu u koji verujem i koji funkcionise . Nego nekako ne odgovori na poentu ( da nije bilo suvise komplikovano za tebe, da pitas Ruskog ambasadora?), sto svi vi rusofili ne odete u vas raj na zemlji. Onolika zemlja, a nema dovoljno ljudi. Pa pomozite svojoj braci. Ovako iz daljine je malo licemerno. Lako je tudjim k… gloginje mlatiti. Jerbo nista ne kosta.
Аааа, тако треба: sandwich, немој случајно да ти се опет омакне просто српско „сендвич“. Ту где си ти, за сенвич продају и дупе и душу. Причај нам још мало о „твојој“ Србији, за чији народ имаш само најгоре речи. Причај нам још мало о томе да су русофили уништили Србију, немој да се штрецаш што и врапци знају да је уништава запад јер је русофилска. Причај нам још мало о „беспрекорном западу“, до лаката у крви и зноју људи широм света. И, чисто информативно, кажи нам коме се и како плаћа порез на зараду у САД?
Ama ko kaze da najpametniji i najsposobniji odlaze?! Gomila pametnih i sposobnih ljudi ostaje u Srbiji, sa namerom da se bori za bolje sutra, ne beze u skute kod stranih gospodara, kako bi im sluzili za platu i novi auto. Samo sto se o tim herojima koji ostaju u Srbiji skoro i ne govori. Ti koji odlaze sigurno nisu najkvalitetnije sto Srbija ima, ne kazem da su losi, daleko od toga, ali najkvalitetnije nisu.
Da li vi znate koliko je funkcionalno nepismenih u Srbiji? Koliko ljudi ne zna da koristi internet? Ovo je 2018, i sa guslama se ne ide u buducnost. I gde je ta gomila sposobnih? Da nisu mozda u SNS- stranci dzevabdzija, mehanicara, keramicara i laznih diplomaca. Pa sto ne povuku malo unapred, kada ih je vec toliko?
Ako ti je korišćenje interneta znanje onda si, prijatelju, džaba išao tamo! „Znaš internet“ je kao da kažeš nekom pa se još hvališ: „znam telefonski imenik“ ili „znam Yellow Pages“. Boš rabota! Idi u crkvu i pokaj se.
ps. Za sendvič idi kod Šiptara. Možeš i kod Rvata, Montenigeraca, Slouenaca i Mujaga…Možeš i kod Klinton babe.
Gusle više nikad da nisi pomenuo!
@Srdjan
„A najveca posledica je odlazak najpametnijih i najsposobnijih, da bi sada ovakva
pisanija za zidne novine, postala nekakav zurnalizam. Stvarno smo propali.“?!
“Најпаметнији“ и “најспособнији“ – заврше основну, средњу школу, факултет,
специјализације… у Србији, о трошку државе, па онда одлазе у бели свет,
и оданде пљују ли пљују по Србији и њеној прошлости?!
То је Србији хвала за то што их је отшколовала по десетоструко нижој цени
школовања на том “врлом“ ЗапАДу!
Врати, Бато, те паре Србији, па онда лај као бесан пас!
Драган Славнић
A sto da ne odu kada nisu dobrodosli? Kada vide ono sto bi i slepac video, a vi bandoglavo necete. Nemam ja sta da vracam pare Srbiji, nisam je ja pokrao i u crno zavio vec vi koji ste ostali. Kada vi vratite sta se podrpali i istracili, onda cu i ja. Hocete li onda da mi vratite i sve pare koje sam za ovih 28 godina poslao da pomognem sirotinji. Vase parole i guslanje ih nisu nahranile, vec nase devize.
Na kojoj vi planeti zivite? Ovo srcedrpatelno, samozaljubljeno, petparacko nagvazdanje prolazi za novinarstvo u danasnjoj Srbiji. Rezultat Miloseviceve diletantske nesposobnosti vidi se na svakom koraku u Srbiji. A najveca posledica je odlazak najpametnijih i najsposobnijih, da bi sada ovakva pisanija za zidne novine, postala nekakav zurnalizam. Stvarno smo propali.
Видимо да сте пропали, а и у ком правцу. Неко може да се запита шта људи без ичег заједничког са Србијом траже на српском порталу? Нема везе са коренима, али има са пљувачним жлездама…
Moji koreni ce uvek biti Srpski i moje namere su casne. A ovo nije portal za Srpske ultra-desnicare, vec za razmenu misljenja. Ovih drugih vasih na kojima svi kao narikace arlaucete o nesrecnoj Srpskoj sudbini ima koliko hocete. Pa mozda bi mogli tamo da se preselite, da vam slucajno drugacije misljenje ne okrzne dragocenu pamet. A ovaj Krsljanin ako malo pogledate na Guglu je pravi pravcati staljinista. I oni su vam bolji Srbi od nas koji mislimo da Srbija pripada samo Zapadu. Ni sami sebi niste jasni, ali vazno je da uvek trazite neprijatelje u drugima, a nikada u sebi, gde bi trebalo.
Хахаха Србија дакле не припада себи, него пре свега и само западу. Рече „Срђан“ и потписа. Мене само интересује: колика је била продајна цена? У сенвичима…
bravo za komentar srdjane istina je to odhranila ich je majka srbije dala im mogucnost da se jeftinije skoluju da bi se danas ili sutra sa srpskom diplomom ugurali primer dajem za nemce.njima se uvlaciti pljuvati po svojoj matici svoju zemlju srbuiju .ima ich takvih ovde dosta a kada dodje vreme da krenu na god.odmór navodno se raduju jescemo nas burek nase cevapcice Balkan,poz iz oberhausena.