Koje javne ličnosti su danas najkonzervativnije u našem obolelom društvu?
Na osnovu mog ličnog, dugogodišnjeg iskustva smatram da su najkonzervativniji ljudi koji su završili društvene fakultete.
Naročito su zatucani, ograničeni, isključivi, zombirani, uplašeni, štreberi i sujetni konformisti oni koji su postali profesori, doktori i master naučni saradnici.
Prosto je neverovatno da niko od njih ne sme da podrži nijednu novu društvenu ideju, koja odudara, nudi rešenja ili negira postojeće propale društvene odnose.
Oni se plaše novih političkih ideja.
Šta onda rade naši naučnici društvenih nauka?
Mlate praznu slamu.
Resavski prepisuju već napisano.
Prežvakavaju prežvakano.
Ponavljaju ispričano.
Analiziraju već analizirano.
Objašnjavaju već objašnjeno.
Prepiru se oko nebitnog.
Vode besmislene polemike.
I tako decenijama leče svoju naraslu sujetu.
Kakav je njihov doprinos ozdravljenju društva?
Nikakav.
Oni ne nude nikakva rešenja.
Ne nude rešenja, jer ih ni nemaju.
Ne nude rešenja, jer su okovani postojećim društvenim normama.
Doktori floskula ne mogu da izađu iz fusnota.
Udavljeni u svom akademskom parazitizmu od naroda i nemaju smelosti da misle otvoreno i slobodno.
Grabe se za propale karijere i položaje.
Skupljaju poene i bodove, pa tako bodovani odlaze na smetište istorije.
Bezimeni, nepriznati i brzo zaboravljeni.
Šta im zameram?
Pripadnici društvenih nauka ne smeju reč jednu da progovore o zabranjenoj srbskoj praistoriji.
Ne smeju da spomenu srbski kalendar od 7532.godine.
Ne smeju da govore o prvoj evropskoj civilizaciji Lepenskog vira, Vinče i Starčeva.
Ne smeju ništa da kažu o vinčanskom pismu, prvom svetskom pismu.
Ne smeju da pomenu Srbe rimske careve.
Ne smeju ništa da kažu o prvom srbskom zakonu iz Ksantosa 1.000 g. pre nove ere.
Ništa ne govore o srbskim vladarima od 490.godine.
Ne smeju javno da kažu da je EU bankrotirala i da je neoliberalni kapitalizam na izdisaju.
Ne smeju da napadnu američki korporativni fašizam.
Ne smeju da negiraju propalu predstavničku demokratiju.
Veličaju i dalje propale evropske vrednosti, koje danas uništavaju Zapad.
Veruju u demokratiju političkih stranaka.
Veruju u lažni parlamentarizam.
Veruju političkom ološu na vlasti i opoziciji.
Kada sam, dve decenije unazad, počeo da pišem i govorim o neposrednoj ili direktnoj demokratiji građana, oni su se smejali.
Kada sam govorio o društrvu bez političkih stranaka, oni su se sprdali.
Kada sam pisao o društvu bez profesionalnih političara, oni su mislili da sam poludeo.
Kada sam promovisao nove tehnologije u sprovođenju neposredne demokratije građana, oni su uplašeno bežali u svoje kabinete.
Kada sam iznosio predlog da se predsednik države menja svakoga dana, oni su se sakrivali iza katedri.
Kada sam iznosio podatke o propasti neoliberalnog kapitalizma, oni su na Kopaoniku blejali o uspešnoj tranziciji i privatizaciji.
Kada sam iznosio podatke o neizdrživom socijalnom raslojavanju u društvu, oni su baljezgali o ljudskim i manjinskim pravima.
Kada sam tražio da se iz temelja sruši postojeći totalitarni politički sistem, oni govore o evoluciji i decenijama koje nam trebaju da se oslobodimo okupacije.
Kada tražim da odmah sprovedemo operativni plan za spas Kosova i Metohija, oni pišu apele, saopštenja i šetaju narod po ulicama.
Kada pozivam da se ORGANIZUJEMO i DELAMO, oni raspredaju na konferencijama za štampu o kršenju Ustava.
Kada predlažem da GENERALNIM ŠTRAJKOM smenimo Veleizdajnika i Uzurpatora, oni ga pozivaju na vanredne parlamentarne izbore.
Gospodo drugovi, profesori, doktori, master naučnici i saradnici, nemojte da se ljutite, ali moram da vam kažem – Niste dorasli istorijskom zadatku, koji se nalaze pred našom generacijom.
Niste opravdali cilj zbog čega ste se školovali.
Danas morate u praksi da dokažete i pokažete da ste spremni na žrtvu.
Praznom pričom ne možemo da se oslobodimo od okupacije.
Zastarelim političkim idejama ne možemo da pridobijemo prevareni narod.
Trgnite se i delajte!
Izađite iz kabineta!
Napustite katedre!
Zgazite sve fusnote!
Odbacite sve te prevaziđene društvene norme.
Prihvatite nove političke ideje!
Vi ste zarobljenici XIX stoleća.
Vaše političke ideje su prošlost.
Predstavnička demokratija je umrla.
Vaše evropske vrednosti su propale.
Kukavičko puzanje pred Evropom je izdaja Srbije.
Estradnim srbovanjem nas gurate u siguran poraz.
Ako se plašite, umuknite!
Odstupite!
Sklonite se i nemojte da nam smetate.
Zamajavate zbunjeni narod.
Pravite veliku štetu i pomažete Uzurpatoru da opstane.
Hranite totalitarni sistem starim lažima.
Molim vas, nemojte više to da radite.
Postajete saučesnici u zločinu.
Stiglo je – NOVO DOBA!
Novim političkim idejama hoćemo da srušimo totalitarni sistem.
Trebaju nam pametni, radni, odlučni, hrabri i istrajni ljudi za borbu.
Takvih ljudi ima, ali su u senci estradnih patriJota.
Trebaju nam stručni i nepotkupljivi ljudi.
Borba je tek počela.
Nije sve izgubljeno.
Imamo rešenje za spas Srbije.
Vreme traži NOVE LjUDE.
Koji donose – NOVE POLITIČKE IDEJE!
Trebaju nam POBUNjENI u društvenim naukama!
autor:Branko Dragaš
