Krenete u ponedeljak ujutru kod frizerke na zakazano feniranje, a ona vas upozori – na ulazu će da piše „zabranjen ulaz“, a vi samo zaobiđite i uđite. Prethodnog dana, u nedelju 21. marta, nije znala ni da li će moći da radi sutradan ili ne, jer Krizni štab nije zasedao i nije ništa objavio. Tek uveče u neko doba stiže blagovest da sutra ipak može da radi.
Onda krenete da uzmete prethodno naručenu hranu, ali vas, umesto da vam daju kesu na vratima, pošalju da čekate prekoputa, a oni vam tu kesu donesu, izigravajući „kurirsku službu“. Inspekcija ih je kaznila sa 150.000 dinara. Jedva su izmolili da ne bude 300.000, pa se sad dovijaju.
Dobro, uzmete hranu i nastavite dalje. Prodavnica obuće otvorena, ali prazna. Prodavnica odeće, isto. Sportska kladionica, da li radi? Probate da uđete, otvore se automatska vrata, dakle radi. Idemo dalje. Unutar Tržnog centra Stari Merkator rade i teretana i kuglana, iako ne bi smele. Ali zato ne radi pošta.
Ako vas baš neka velika potreba za nabavkom nanese u hipermarket, tamo zatičete čudo neviđeno. Nema dovoljno kolica koliko ima naroda. Kakvih crnih devet kvadratnih metara rastojanja između dva kupca, kako formalno glasi propis. Pa ljudi samo što jedni drugima na glavi ne stoje. A ako nemate automobil pa ste tamo pošli gradskim prevozom, kojim inače idete i na posao, tu su putnici zgužvani standardno. Neki nose maske propisno, nekima su samo na ustima ali ne i na nosu, nekima su ispod brade zakačene za uši, a neki ih uopšte i ne nose.
Dakle, opšti haos. Svako se ponaša onako kako je on sam „shvatio“ mere do krajnosti kompromitovanog Kriznog štaba. Tako jedni rade u potpuno nenormalnoj atmosferi, šunjate se od frizera do kozmetičara kao ilegalci, dok drugi ne haju i žive kao da korona ne postoji. Ovo je odraz totalnog bezvlašća koje u državi Srbiji jedino „vlada“. Takozvano „političko krilo“ Kriznog štaba insistira da svi rade jer nam treba privreda i ne haje što „medicinsko krilo“ uporno ponavlja da se zaraza toliko širi da zdravstveni sistem puca, kao i zdravstveni radnici.
Zbog ovolike konfuzije koja se prelama preko leđa ljudi koji moraju da privređuju, a ne mogu, Udruženje preduzetnika traži da se uvede neki red i da se svima koji su zbog mera onemogućeni da rade otpišu porezi i doprinosi, nadoknade svi fiksni troškovi od početka pandemije do danas, nadoknadi 80% bruto zarada za 12 meseci, ukinu sve nepotrebne dažbine, a da se PDV smanji na 5% u naredne dve godine.
Da imamo odgovornu vlast, ove mere (osim PDV-a, što nije realno) odavno bi bile donete. Privredi su, pre svega i iznad svega, potrebna dosledna, jasna i poštena pravila. Ako se radi, ko radi, kada radi, kako radi. Ako se ne radi, ko ne radi, do kada ne radi i ko će da nadoknadi troškove onima što ne mogu da rade. Kada bismo imali državu, a ne provizorijum sa vlastodršcima ogrezlim u korupciji, aferama koje samo izbijaju, znao bi se neki red. Odgovorna država pomogla bi onima kojima je pomoć potrebna, umesto što će više od milijardu evra da slupa samo na „poklone“ svim punoletnim građanima. Kad sve saberemo – koliko se država zadužila, koliko je nenamenski potrošila, koliko je ljudi ostalo bez posla a koliko je zatvorilo firme, ukršteno sa brojem obolelih, neće biti dobro. Nezgodno je što će tada biti kasno.
Izvor: Nova Ekonomija
