Da je vlast u Srbiji proteklih godina imala, u najmanju ruku, čudne kriterijume prilikom dodele državne pomoći najbolje se vidi iz primera Socijalno-ekonomskog saveta (SES), nezavisnog tela osnovanog u cilju uspostavljanja socijalnog dijaloga između Vlade, poslodavaca i sindikata, koji je od 2004. do 2013. godine iz budžeta dobijao subvencije. Istražujući koje su sve firme dobijale državnu pomoć, Istinomer je došao do podatka Uprave za trezor da je u periodu od 2010. do 2013. godine iz budžeta Srbije po liniji 45 (Subvencije: Subvencije u privredi, poljoprivrdi, subvencije za železnicu, za puteve, subvencije u oblastima turizma i kulture kao i ostale subvencije) Socijalno-ekonomskom savetu isplaćeno više od 80 miliona dinara!
u 2010. godini – 20,485 miliona dinara
u 2011. godini – 20,746 miliona dinara
u 2012. godini – 21,354 milion dinara
u 2013. godini – 19,333 miliona dinara
Da je SES dobijao subvencije od države potvrdili su Istinomeru i u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, dodajući da je taj novac upotrebljivan za “njegovo nesmetano funkcionisanje”. Sa ovom praksom počelo se još 2004. godine i trajalo je sve do 2014. godine, naveli su u Ministarstvu rada.
“Iako sredstva opredeljena za Socijalno-ekonomski savet po svojoj nameni nisu subvencije, već služe za nesmetano funkcionisanje ovog organa, od početka finansiranja u zakonu o budžetu utvrđivana su u razdelu ovog ministarstva, na funkciji 410, aproprijacija 451 – Subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama”, ističu u Ministarstvu rada.
Objasnili su da su svake godine u postupku pripreme predloga finansijskog plana od Ministarstva finansija tražili odobrenje za planiranje sredstava za finansiranje rada Socijalno-ekonomskog saveta “u okviru posebne glave u razdelu”, prema ekonomskim klasifikacijama koje su i sadržane u finansijskom planu Socijalno-ekonomskog saveta i prema kojima se sredstva, koja im Ministarstvo prenosi putem administrativnih transfera, i realizuju.
“Međutim, naša nastojanja u iskazanom pravcu su očekivani ishod dobila tek u Zakonu o budžetu Republike Srbije za 2014. godinu, kada su sredstva za funkcionisanje Socijalno-ekonomskog saveta utvrđena u okviru posebne glave – Ustanove za registar obaveznog socijalnog osiguranja, ostvarivanja prava zaposlenih i saveta za razvoj socijalnog dijaloga, zajedno sa još dva indirektna budžetska korisnika, prema pojedinačnim ekonomskim klasifikacijama”, navode u Ministarstvu rada.
Ova sredstva koja su se iz budžeta opredeljivala na aproprijaciji 451 (ovlašćenje izvršnoj vlasti za trošenje javnih sredstava do određenog iznosa i za određene namene za budžetsku godinu) Socijalno-ekonomski savet je koristio za plate, socijalne doprinose i rashode za zaposlene i za finansiranje rashoda za nesmetano funkcionisanje – troškove materijala, usluge održavanja opreme, putovanja (Savet finansira učešće predstavnika socijalnih partnera na konferencijama Međunarodne organizacije rada na osnovu odluke Saveta), naknade članovima Saveta i članovima Stalnih radnih tela i stalne troškove, objasnili su u Ministarstvu rada.
Pokušali smo da saznamo zašto Ministarstvo finansija godinama nije davalo zeleno svetlo da se novac za funkcionisanje SES-a sa subvencija prebaci na drugu partiju budžeta, ali iz ovog ministarstva nam na to pitanje nije odgovoreno.
Članovi SES-a, sa druge strane, ističu da ne znaju iz koje budžetske linije su dobijali novac. Ipak, Branislav Čanak, predsednik sindikata “Nezavisnost” i aktuelni predsedavajući SES-a, kaže da je takva vrsta finansiranja – skandalozna.
“Prvi put čujem da je SES dobijao novac iz te budžetske linije. To je sramota i to je kriminal. Nama je novac uplaćivan i mi zaista nismo znali odakle je on dolazio”, kaže Čanak za Istinomer.
Ni njegov kolega iz SES-a Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije takođe tvrdi da u ovoj organizaciji nisu znali da je novac dolazio kao državna pomoć.
Inače, dodeljivanje državne pomoći regulisano je Zakonom o kontroli državne pomoći, kao i Uredbama koje regulišu pravila za dodeljivanje, kao i način prijavljivanja državne pomoći. Postoji i Komisija za kontrolu državne pomoći, kojoj se prijavljuje pomoć i koja vrši njenu kontrolu. Pored toga, zakon je vrlo jasan i državna pomoć može da se dodeli:
1) radi unapređenja ekonomskog razvoja područja Republike Srbije sa izuzetno niskim životnim standardom ili sa visokom stopom nezaposlenosti;
2) radi otklanjanja ozbiljnog poremećaja u privredi Republike Srbije ili izvođenja određenog projekta od posebnog značaja za Republiku Srbiju;
3) za unapređenje razvoja određenih privrednih delatnosti ili određenih privrednih područja u Republici Srbiji, ukoliko se time ozbiljno ne narušava, niti postoji pretnja ozbiljnom narušavanju konkurencije na tržištu;
4) za unapređenje zaštite i očuvanja kulturnog nasleđa.
Ni jedan od ovih uslova SES ne ispunjava, a ipak je njegovo funckionisanje finansirano kao subvencija.
Analitičari smatraju da ovaj slučaj pokazuje da je naš budžetski sistem nesređen i da ne postoji želja da se on napravi tako da bude jasan i precizan. Ekonomista Aleksandar Stevanović kaže za Istinomer da podatak da smo godinama finansirali SES preko budžetske linije za subvencije pokazuje da je budžetski proces loš.
“To pokazuje slabost budžetskog procesa i odsustvo želje da se on unapredi. Budžet se pravi tako što se uzme onaj iz prethodne godine i malo se uveća. Ne postoji želja da se budžetski sistem napravi logičnim da se zna tačno šta i odakle se plaća”, navodi Stevanović.
