Država iz budžeta podstiče bombastičan natalitet Roma

„Kuća u renoviranju, novi prozori, fasada blješti, kovana ograda, kič već viđen toliko puta, ispred dva automobila, jedan džip, jedan audi. Iza prozora bez zavese vidi se Romkinja ispred ogromnog Tv-a, na Tv-u neka histerija nazovi glumaca neke španske ili turske serije“

Negde u Bačkoj. Vreme sadašnje.

Radnica Centra za socijalni rad u poslu preko glave. Ne zna gde udara. Socijalizam na delu u svakoj pori života. (Ne)radnička klasa čeka državna davanja. Od 300 Roma ostalo je da se reši još par njih koji nemaju socijalnu pomoć, nadoknadu za (namerno nevenčanog ili fiktivno razvedenog) samohranog oca/majku, dečiji dodatak, invalidninu, itd.

Radnica odlazi u komšiluk Roma da se raspita o njegovom materijalnom, socijalnom i imovinskom stanju. Nailazi na čoveka u ranim šezdesetim. Bivši socijalista sa dna kace, pošten čovek, tranzicioni gubitnik, bez posla i on i supruga, otac sina dipl. inženjera koji nema posao. Socijalistički vaspitan da sinu država treba da obezbedi posao dočekuje službenicu CSR iza providne ograde.

– Oprostite, mi smo iz Centra, ako imate par minuta. Vi ste komšija, pa samo da pitamo koliko teško živi vaš komšija P.L. Da li mu treba socijalna pomoć?

– Ha, ja mislio vi kod mene došli, država me se setila. Zaigralo mi srce, jer sam uvek bio pošten prema društvu. Supruga mi ne radi, firma propala, ja ne radim, sin inženjer ne radi, idemo svi na branje jabuka kada ima posla, a Vi mene pitate za komšiju?! Kako vas nije sramota?! Vidite li vi moju, a vidite li njegovu kuću (dok pita tranzicioni gubitnik rukom pokazuje na kuću komšije).

Kuća u renoviranju, novi prozori, fasada blješti, kovana ograda, kič već viđen toliko puta, ispred dva automobila, jedan džip, jedan audi. Iza prozora bez zavese vidi se Romkinja ispred ogromnog Tv-a, na Tv-u neka histerija nazovi glumaca španske ili turske serije, oni sede ispred ekrana, puše i gledaju. Na njenim prstima po dva zlatna prstena, oko vrata 10-tak zavijenih i isprepletenih zlatnih lančića.

– Oprostite nije imperativ, samo smo pitali, ne morate odgovoriti. A čime se bavi komšija? – pita službenica.

– Čime se bavi? Pa ne bere jabuke. To je pitanje za neke druge. Odakle novac nekome ko nigde ne radi?

Radnica CSR odlazi u zgradu MZ-a.

– Znam da ste vi volonteri, ne zamerite, ali jednostavno nemamo kod koga da se raspitamo, a vi ste opet neki koji poznaju ljude u selu. Da li znate P. on je Rom, živi tamo u…

– Znamo, znamo, što pitate, odgovara u glas par volontera – članova Saveta, pomalo pogubljenih u nesvakidašnjoj situaciji.

– Pa podneo je zahtev za socijalnu pomoć, pomirljivo i malo uplašeno odgovara službenica.

– On i socijana pomoć? Znate li šta on vozi, kako on živi? Gospođo, on je prevarant, vračar, vrača, žena i on saki dan su na pošti, podižu novac koji im mušterije šalju post-netom. Priča se svašta. Uzor im je Rom iz susednog mesta. Opasan tip, isto se obogatio vračanjem, iako se sumnja i na druge stvari. Ne može ni vračka da donese toliki novac, a svi znamo šta donosi mnogo i brzo. Bio stranački pion DS-a, pa je preko njega išla pomoć Romima, građevinski paketi, u koje se i on ugrađivao. Danas kupuje romske glasove za SNS. Nosi torbicu punu love za glasove i vozi džip. Za ovog našeg se priča da je rekao roditeljima obolelog deteta da ga isključe sa aparata u bolnici, i da će ozdraviti, a dete je umrlo posle par dana. Gospođo, on je prevarant pun para.

– Znam, znam, ali molim vas da ovo ostane među nama. Ja sam ga odbila, on se žalio, ništa od imovine nije na njemu, automobile ne prevodi, i dva puta mi ombudsman vraća predmet. Kaže mora, Rom je. Imamo strašan pritisak. Naredba iz Evrope. Sve mi to znamo i vidimo. Pa ja ovde radim 30 godina.

– Ali imamo mi Roma, beskućnik, živi od onog što mu daju. Spava u nekoj ruševini. Dajte bolje njemu, a ne ovom krimosu. Izrode osmoro dece iz četiri braka, to prepuste državi i ulici, a naši neće ni dvoje dece, jer se boje da neće imati novca za patike i školovanje deci. Od 300 Roma kod nas, 200 je radno sposobno. Ne rade nigde. Marketi poruče pre socijalnih davanja na stotine gotovih torti. Sve se rasproda za dva dana. Kupuju prasiće, prave žurke, i za par dana sve potroše. Neki romski bračni parovi imaju i 20-tak godina, a na osnovu raznih primanja i lažnog razvoda dobiju i po 40.000. Onda krenu da kradu kukuruz, 20 dinara kilogram. Za dva-tri sata ukrade 100kg. u polju. Ne mora da radi za 1500 din. dnevnicu, kada za tri sata ukrade 2000 din.

– Znam za tog beskućnika Đ. sređujemo, nema ni ličnu kartu. Biće to, ali moramo i ovome.

– Imamo jednog našeg veterana. Ranjavan dva puta. Ima dva metka u stomaku. Nije bio ratni profiter. Beskućnik, a ima invalidninu 4800. dinara. On, supruga i dvoje dece.

– Znam za taj slučaj. Videćemo neku jednokratnu pomoć. Ili bar 9 meseci, ipak su oni radno sposobni.

Epilog:

Nije li Vučić eksponent kraka Američke duboke države i Briselskih komesara, kako mu Centri za socijalni rad, rade po nalozima obudsmana i sorošoidnih NVO koje kreiraju romsku populacionu politiku, sa namerom da od Srbije naprave Ciganistan, pozitivnim diskriminacijama + bombastičnim natalitetom kod Roma.

kmnovine.com