Čitam kako je jedan pijani gost neke proslave, trkajući se sa drugim pijanim gostom, pokosio dve žene na trotoaru! Srećom, žive su. Teško povređene, ali žive.
I onda se zapitam da li smo počeli da evoluiramo unazad, od razumnog bića prema bezmozgašima nastalim prostom deobom ili pupljenjem?! Za šta su počele da nam služe proslave? Da se što više natopimo u alkoholu i oslobodimo sve monstrumske nagone?
Zaista, ništa mi više nije jasno. U Srbiji koju svi znamo kroz zube da opsujemo, pomenemo sve rođeno i nerođeno alavim političarima, pljujemo po obrazovanju, zdravstvu, komunalnim i onim drugim čuvarima reda, i nađemo zamerku svemu što našom rukom nije stvoreno, nismo uspeli da dobijemo i damo kućno vaspitanje.
Ono vaspitanje zbog kog bi mogao da budeš normalan čovek. Ne bahat, pohlepan i neprijatnog karakternog mirisa, nego jednostavno normalan. U ovoj majci Srbiji koju psuješ jer nemaš da kupiš detetu knjigu ili platiš račun za struju, još nisi naučio da prestaneš da pozajmljuješ novac kako bi napravio svadbu ili proslavu punoletstva.
Mladenci, je l’ se volite? Volite se, to je divno, ali zapečatite to dobrim brakom i vaspitanom decom, a ne punom salom pijanih gostiju. Jeste, imaćete šta da brojite prve bračne noći, ali ima romantike i u zvezdama. Probajte jednom da pogledate.
Nije ti žao, mlada, da daš 300, 400, 500 evra za iznajmljenu venčanicu, i kosu, nokte, masku koju ti zalepe da bi izgledala pristojno na fotografijama? A, ne sviđa ti se proslava Noći veštica u Srbiji jer je to američki praznik? U čemu je razlika? Maska je maska. I žao ti je da platiš račune, daš u dobrotvorne svrhe? E, mlada, mlada…
I ti, mladoženja, nije ti neprijatno što stojiš kao fikus na ivici gladi i nesvesti, i što ti čestitaju ljudi kojima čestito ni imena ne znaš, a ne znaju ni oni tvoje. Došli da vrate kovertu, odigraju kolce, zamaste se pečenjem i posle pričaju kako je kupus u sarmi bio žilav.
Ili se kojim slučajem toliko obeznane i usput ubiju dva, tri čoveka. Red je, mladoženja, jelte?
I vi, roditelji, nikako da shvatite da ne treba vi da ženite i udajete decu, žene se i udaju oni sami. Vi treba da im date vaspitanje, ljubav i podršku, a ne da robujete običajima. Treba da im date priliku i dobru osnovu kako bi postali ljudi, a ne da im pravite besmislene proslave punoletstva jer je eto, baš to, znak da su sad zreli i razumni. Time im samo dajete priliku da nauče kako je to biti mamuran tri dana, kako im nepristojna haljina ide baš super uz štule na kojima hodaju i druga koji povraća ispod stola.
Samo da ne sedne za volan. Baš im dobre savete dajete, roditelji. Uz ličnu kartu ide i 100 litara alkohola za drušvo pored šanka, jer to je karta za život u Srbiji. Istoj onoj kojoj ćete sutra milu majku i sve po redu jer treba voda da se plati.
Kakva voda, struja, hrana?! Kakvi da ih naučite kako se može uživati u malim stvarima, u lepom ponašanju, u pristojnosti, zahvalnosti, manirima, učenju i normalnom druženju.
Alkohola i igara nama dajte. Red je.
autor:Danijela Zukić
