Država koja se (ne) plaši

Širenje tranzicione (ne)pravde

0
856

slepa pravdaSigurno je da malo kome u Srbiji nije zaparala uši jedna Vučićeva rečenica, koju on često ponavlja, a koja glasi: „Država se nikoga ne plaši“. Zapravo, gotovo da nema nijednog medijskog nastupa na kome PPV ne zapreti „neplašenjem države“. Vučić s tim, očigledno „nema problema“, ali, upitajmo se najpre, šta je to država? Iako je država imaginaran pojam, ona predstavlja objektivnu silu, neki kažu „aparat za prinudu“. Otuda, država je sila iznad društva koja služi očuvanju poretka u jednoj društvenoj zajednici. Teoretski, sve je to možda tačno, ali u praksi, pogotovo u današnjoj Srbiji, to izgleda malo drugačije.

Osnovno je da se vidi koga država štiti. Da li samo poredak? A kakav je društveni poredak i(li) društveni sistem u Srbiji? Da li je, na primer, Srbija kapitalistička država? Naime, iz istorije znamo da su postojala (a možda i danas postoje) četiri osnovna društvena sistema: robovlasnički, feudalni, kapitalistički i socijalistički. Komunizam da ne pominjemo. Dakle, kako god da okrenemo, svaka država ili društvo su klasno determinisani. Oni koji vladaju društvom predstavljaju državu i uvek im je u interesu da prvo zaštite sebe. Prirodno, zar ne?

Koga onda danas štiti srpska država? Da li štiti samo onaj poredak koji je zasnovan na takozvanoj „tranzicionoj“ etapi razvoja srpskog društva u poslednjih nekoliko decenija? Ako je tako, kakav je to društveni poredak u kome se Srbija danas nalazi (ili, tačnije, kroz koji Srbija danas prolazi)? Tranzicioni? Prihvatimo li to, tada bismo morali da znamo šta se tu u šta „prenosi“ ili „prevozi“. Odakle smo krenuli i gde treba da stignemo. Nažalost, Srbi i građani Srbije nemaju pojma kuda Srbija ide, osim da se nalazi na „bezalternativnom putu“ ka EU – u koju, uzgred rečeno, nikada neće stići. A neće stući zato što Srbija u EU ima dovoljno neprijatelja koji će staviti veto na njen prijem u EU. Ili, Srbija će moći da uđe u Evropsku uniju onda kada ne bude imala neprijatelja. A neprijatelja neće imati samo u slučaju da je ne bude, to jeste, u slučaju da nestane s mape Evroppe.

Da Vas podsetimo:  "Magareće godine" kao obavezna faza u sazrevanju „detinjastih radikala" u zrele "naprednjake"

Ipak, srpska „tranzicija“ nema mnogo veze sa onim društvenim sistemom ka kome, kobajagi, težimo, pošto niko živi ne zna kako bi takav sistem u budućnost trebalo da izgleda. Čini se kao da smo se zakovali u nekom prelaznom periodu, pa otuda imamo „tranzicionu ekonomiju“, „tranzicionu pravdu“, „tranzicionu kulturu“ – jednom rečju, čitavi život u Srbiji mogao bi se nazvati „tranzicioni život“. Država, za koju niko ne zna ni da li uistinu postoji, osnovala je čak i Tranzicioni fond, iz kojeg će se finansirati – pogodimo šta. Pa tranzicija, a šta bi drugo!?

Država i društvo u jezičkom smislu jesu sinonimi, iako se pojmovno razlikuju. Zajednička osnova im je druženje ili držanje jedan (do) drugoga. Otuda, država je savez „drugova“, onih koji drže državnu batinu i prinuđuju svoje podanike da se ponašaju u skladu s njihovim zamislima, pa i njihovim ličnim interesima.

U Srbiji, pak, nema ni tog kruga „drugova“ (državnika-družbenika), koji bi mogao da samostalno vodi državnu politiku. Da je to tako, jasno ćemo videti ako uzmemo sledeći primer: SNS bi, po logici stvari, odavno izazvao vanredne parlamentarne izbore, da nije zapadnih diplomata koji im to ne dozvoljavaju.

Pre desetak dana nemački ambasador Hajnc Vilhelm nedvosmisleno je dao na znanje srpskoj vlasti „da njegova zemlja (Nemačka) ne bi blagonaklono gledala na raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji“. Takva izjava bi u svakoj suverenoj zemlji izazvala burnu reakciju, bio bi to ogroman diplomatski skandal. U Srbiji nema protesta, mada je Vučić stidljivo pokušao da „objasni“ Vilhelmu kako su izbori „unutrašnja stvar Srbije“. Drugi partner u vlasti (SPS) jedva je dočekao takvu nemačku „naredbu“, jer je Vilhelmov stav o izborima „relevantan, prijateljski, konstruktivan i dobronameran“. Uz to, stav Nemačke je, tvrde u SPS, ujedno i stav Evropske unije, a mi hoćemo da se priključimo toj Uniju… Zar nije tako?

Da Vas podsetimo:  Što na umu, to na koridoru Miloš Veliki

Da li se Vučićeva država (Srbija) uistinu „nikoga ne plaši“?  Ili to Vučić poistovećuje državu sa svojom ličnošću, pa se otuda stalno hrabri državom? To jeste, on tako, posrednim putem, obaveštava javnost da se on nikoga ne plaši.  Na stranu to što država ne može da se plaši, a Vučić može, ali neobično je da država (ili Vučić) rezervišu državni „pakao“ samo za srpske narko-dilere. Da li se time samo odvlači pažnja javnosti sa ključnih problema jedne duboko ekonomski kriminalizovane, tajkunizovane – i svakom vrstom korupcije – prožete države? Naime, borba protiv zločina je jedno, a borba protiv privrednog i finansijskog kriminala je nešto sasvim drugo.

Postaje sve očiglednije da od najavljene Vučićeve borbe protiv dalje ekonomske kriminalizacije društva neće biti ništa. Da je drugačije, Mišković se nikada ne bi vratio u zemlju, onda kada mu je data prilika da pobegne iz Srbije. A mogao se vratiti samo ako je unapred znao epilog njegovog „sudskog progona“. Zapravo, sva hapšenja koje je Vučić gromoglasno (i nezakonito) najavljivao rasprsla su se ili će se rasprsnuti kao mehur od sapunice. To on dobro zna, isto kao što to dobro zna i Miroslav Mišković i svi drugi, koji će, eventualno, dobiti svojih „pet minuta“ (pritvorskih).

Znajući da će oslobađajuće presude i odustajanje od sudskog progona protiv srpskih tajkuna izazvati nezadovoljstvo u narodu, Vučić se dosetio da javnosti ponudi surogat u obliku „narko bosova“, to jeste, pohapsiće jedan broj javnosti malo poznatih „narko dilera“ (što inače svaka normalna država redovno čini bez ikakve halabuke), za koje će se u medijima tvrditi da su „velike zverke“ („…imali su vagicu za precizno merenje…“ i slično). Redovan posao policije i pravosuđa postaće vanredan, a u svrhu propagandne i afirmacije PPV-a.

Da Vas podsetimo:  Auto-put do Crne Gore i nepotreban i nerentabilan

Naravno, država koju vodi Aleksandar Vučić, izgleda, nije ni tu u stanju da završi posao kako valja – pa da pohapsi one „ozbiljnije“ kriminalce koji se bave nezakonitim prometom narkotika – jer oni unapred dobijaju obaveštenja od same policije kada će biti pokrenuta „racija“.

Za www.koreni.rs

T. Rajić

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime