Država moja, a zovu me izbeglica!

0
945

Uzeli mi njivu, hoće kuću. Naterali me da imanje prodam, isto ono gde sam kolo igrao i uz potok zviždao, neko mi je oteo i svoj barjak razapeo. Sad uz moju Bistricu arnautski goč zveči, a moje gusle cvile, harmonika ječi.

kolaz-kim

Hlebom sam ih hranio, rekavši i oni su ljudi, golu im decu oblačio rekavši šta su deca zgrešila – a oni moje dete ubiše i kamenjem me nahraniše i oteraše iz doma svoga!

Dođoh ovde, a sad vidim da ne znam ni gde sam došao…

Država moja, a zovu me izbeglica! Ja KOSOVAC – vi meni kosovar!

Čime sam zaslužio? Time što sam korene čuvao?
Što je moj predak Lazar kroz vekove vojevao?
Što sam rođen u dolini gde je ponos ime a gostoljubivost prezime?
Što pevam i kad duša jeca, što volim svoju ćirilicu više nego sebe samog, što sanjam svoje nebo kosmetsko…?

Jesam li zbog toga kriv, jel zbog toga smetam?!

I ovo što govorim ne govorim u svoje ime, niti u ime Kosmeta, niti vama iz inata. Samo znajte, zakucaće neki novi Kosmet i na vaša vrata, al nećete imati kome da se požalite… Kako se otimaju oko mog Kosmeta, razapinjaće vašu Vojvodinu…. A ja ću se smejati, ne zato što mi je drago već zato što ću tad biti lud, jer nisam imao kome govoriti!

VOSTANI SERBIJE!

Vučićević Dušan

http://facebookreporter.org

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime