Gordana Vukićević ima sina Vuka sa Daunovim sindromom. U septembru je pomislila da je njena trogodišnja borba konačno završena – Ministarstvo za brigu o porodici usvojilo je dodatni dokument kojim je trebalo da se uklone nejasnoće nastale tadašnjim usvajanjem Zakona o finansijskoj pomoći porodici.
Po članu zakona, Gordana, kao i drugi roditelji dece sa posebnim potrebama, morali su da se odluče da li će primati platu ili finansijsku pomoć države za tuđu negu i pomoć.
Ustavni sud je aprila 2021. proglasio ovaj deo zakona i zvanično nevažećim i doneo odluku da roditelji treba da budu obeštećeni.
Međutim, država je ostavila pravilo da, kada se sada prijavljuju za pomoć, korisnici moraju da dostave dokaz da su se pre tri godine to već učinili i bili odbijeni.
„To suludo pravilo nije izbačeno”, kaže Tatjana Macura, predsednica Udruženja Mame su zakon, za BBC.
„Čak 90 odsto roditelja se tada nije ni prijavilo za pomoć jer su po zakonu znali da moraju da biraju između nadoknade zarade i tuđe nege i pomoći i da neće moći da je dobiju.”
Dokument Ministarstva nosi naziv „obeštećenje svim porodiljama”, a donet je nekoliko dana posle objavljivanja teksta BBC-ja na srpskom o ovom problemu.
„Zahtev za izmenu rešenja o naknadama mogu podneti svi korisnici o čijim pravima se odlučivalo od početka primene Zakona o finansijskoj podršci porodici s decom, odnosno od 1. jula 2018. godine”, navodi se u najnovijem dopisu Ministarstva.
Do objavljivanja ovog teksta, iz nadležnog ministarstva nisu odgovorili na pitanje BBC novinara zašto i dalje nije rešen problem obeštećenja roditelje dece sa invaliditetom.
Gordana je očekivala da će joj biti isplaćeno 360.000 dinara.
„Shvatila sam da moj problem i dalje nije rešen”, kaže Gordana za BBC.
„Uopšte ne znam kako da se ponašam, više nemam ni vremena ni snage da se borim za taj novac, a iznos će samo da se uvećava”.
Dobar osećaj
Gordana je po rođenju Vuka 2017. godine, postala samohrana roditeljka, sa stambenim kreditom i alimentacijom.
Morala je da se odrekne 10.000 dinara koje bi joj pripale za tuđu negu i pomoći od države jer se opredelila da prima minimalac sa posla.
Sa pravom na tuđu negu i pomoć, Gordana je izgubila i pravo na dečiji dodatak, jer su oni povezani, a onda i pravo na popust za struju.
Tada je odlučila da se bori za njena i Vukova prava i u poslednje tri godine bila je na svakom protestu organizovanom povodom ovih problema.
„Stvarno sam nekako imala nadu da ćemo to izgurati i onda je 2021. došla ta odluka Ustavnog suda – da smo u pravu”, kaže Gordana.
„To je stvarno dobar osećaj”.
Šta piše u najnovijoj odluci
Kada je Ustavni sud oborio deo zakona, doneta je i instrukcija državnim institucijama, poput centara za socijalni rad, u avgustu 2021. godine.
„Ta instrukcija ništa nije rešila i roditelji se nisu pomakli sa mesta”, kaže Tatjana Macura.
„Onda smo u septembru dobili korekciju, ali se ispostavilo da se ona odnosi samo na vremenski period kada roditelji koji imaju pravo na obeštećenje mogu da podnesu zahtev”.
U novoj instrukciji piše da je „u cilju racionalnosti i ekonomičnosti postupka, a naročito kao dodatna podrška porodiljama i njihovim porodicama” data mogućnost da korisnici u roku od šest meseci mogu da podnesu zahtev ako su pravo ostvarili od 1. jula 2018. godine.
„Pored porodilja, pravo na isplatu obeštećenja imaju i korisnici koji su rešenja dobili po osnovu prava na naknadu za odsustvo sa posla radi posebne nege deteta”, dodaje se.
Na listi je i ostvarivanje prava na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta žena poljoprivrednih osiguranica.
„Ranije je postojao rok od dve godine unazad da roditelji mogu da dobiju obeštećenje, a prema novoj instituciji, taj rok više ne postoji”, kaže Macura.
„To jeste pozitivno, ali to nije njihov ustupak, već je posledica odluke Ustavnog suda”.
Ipak, ova odluka i dalje ne rešava problem većine roditelja koji pre tri godine nisu podneli zahtev za dobijanje i plate i tuđe nege i pomoći – jer je takav potez tada bio u suprotnosti sa zakonom.
„Nijednog momenta se država nije osvrnula na to na koji način roditelji mogu da traže obeštećenje”, kaže Macura.
„Sada kada im u Centru za socijalni rad traže odbijenicu, roditelji ne mogu da je dostave, jer je bilo zdravorazumski da se nećete prijavljivati za nešto nezakonito”.
Tri godine borbe
Leto 2018. – Donet Zakon o finansijskoj pomoći porodici
Decembar 2020. – Ustavni sud proglašava neustavnim deo o pomoći roditeljima dece sa invaliditetom
April 2021. – Odluka Ustavnog suda stupa na snagu
Avgust 2021. – Ministarstvo za rad i Ministarstvo za brigu o porodici zajednički šalju instrukciju po kojoj je zakon promenjen, a ona podrazumeva da roditelji mogu da dobiju obeštećenje samo za dve godine unazad i da moraju da prilože odbijenicu
Avgust 2021. – Udruženje Mame su zakon se žalilo na ovu instrukciju
Septembar 2021. – Iz Ministarstva za brigu o porodici najavljuju za BBC da je u izradi dodatno pojašnjenje kao sastavni deo instrukcije
16. septembar 2021. – Iz Ministarstva za brigu o porodici doneli su dodatno pojašnjenje instrukcije, ali ono ne sadrži rešavanje problema najvećeg broja roditelja – koji nisu podneli zahtev za dobijanje i tuđe nege i pomoći i plate, jer u tom trenutku ova mogućnost nije bila po zakonu
Hiljadu i jedan problem
Ovo nije jedini problem sa izmenama Zakona o finansijskoj pomoći porodici.
Kako su delovi proglašeni neustavnim, država sada mora da pronađe način kako da obešteti korisnike u različitim životnim situacijama koji su pogođeni ovim zakonom.
„Imamo majku koja je – na pitanje da li se odriče plate ili tuđe nege i pomoći – dala otkaz i izgubila trajno posao”, kaže Macura.
„Ko će sada njoj da isplati sve plate koje je neustavno izgubila?”.
Macura kaže da nema jedinstven predlog kako da se celokupan problem reši, ali je moguće doneti određeni leks specijalis, što podrazumeva pravnu meru kada se zakon donosi samo za određen slučaj ili predmet.
Pomoć ne stiže ni onima koji su se prijavili
Kada je shvatila da, opet, ne može da dobije novac, koji je planirala da uloži za Vukove potrebe, Gordana je bila razočarana.
„I to je mala reč”, kaže ona.
To nije sve, Gordana još nije dobila rešenje, iako je odavno podnela zahtev za redovnu tuđu negu i pomoć, ne za obeštećenje.
Odavno je prošao rok od 60 dana, u kojem je država dužna da donese odluku o zahtevu.
„Zvanično, sada imam pravo na ovu pomoć, ali ništa ne stiže mesecima”, kaže ona.
Gordana je u kontaktu sa ostalim oštećenim roditeljima i kaže da većina još čeka rešenje za novac koji treba da dobijaju redovno, iz meseca u mesec.
„Ne znam da li samo čekaju da odustanem od novca”, kaže ona.
„Ako je tako, to je stvarno surovo”.
