Država štiti investitore, a građani šume

0
202
Foto: Beoinfo/Printscreen

Samo nekoliko dana nakon što je Grad Beograd saopštio da neće biti seče na Košutnjaku (iako smo još davno od zamenika gradonačelnika Gorana Vesića čuli da nijedno drvo neće biti posečeno), javio se novi problem. Na deonici auto-puta kod “Zmaj” pumpe na Novom Beogradu, Planom detaljne regulacije predviđeno je da se poseče oko četiri od nešto više od pet hektara šume kako bi se izgradili komercijalni objekti. Investitor projekta je MBM “Centar Zmaj”.

Zeleno područje uz deonicu auto-puta kod “Zmaj” pumpe trebalo bi da bude nepovredivo kao zaštitni pojas koji umanjuje negativni uticaj auto-puta na grad. Tako bar piše u Planu generalne regulacije Beograda i Planu generalne regulacije sistema zelenih površina Beograda. Oba plana spadaju u planove višeg ranga.

“Po tim planovima, u pojasu oko auto-puta ne da ne bi trebalo da se seče, nego bi trebalo da se pošumi  tamo gde nema šume , kaže za Istinomer Radomir Lazović iz inicijative “Ne davimo Beograd”.

Trenutni izgled lokacije / Foto: Printscreen

Dakle, Plan detaljne regulacije, koji je na javnom uvidu od 7. septembra, trebalo bi da bude usaglašen s pomenutim planovima višeg ranga. To u ovoj situaciji nije slučaj.

“Spornim planom oni predviđaju izgradnju komercijalnih objekata na delu gde bi se posekla šuma. Tu se nalazi oko pet hektara šume, a poseklo bi se negde oko četiri hektara. Mi smo tim povodom reagovali i napisaćemo primedbe na urbanistički plan”, ističe Lazović.

Na osnovu dokumenta koji je objavljen na sajtu Grada Beograda vidi se da je cilj da se deo površine javne namene, odnosno šume, pretvori u površine ostalih namena. Konkretnije, šumsko zemljište bi postalo “zona komercijalnih sadržaja u zoni niske spratnosti”.

Nove namene zemljišta / Foto: Printscreen

Elaboratu za rani javni uvid se, međutim, napominje i ono o čemu Lazović govori – da se šuma ne sme seći jer postoji bojazan od “ugrožavanja biološkog sastava šume, kao i samog biotopa”.

Uvidom u važeći plan detaljne regulacije za područje privredne zone „Autoput“ u Novom Beogradu, Zemunu i Surčinu („SL. list grada Beograda“, broj 61/09), predmetne KP 14455/1 i 14455/2, KO Zemun se nalaze u zoni za javne zelene površine – zaštitni šumski pojas duž auto-puta Beograd – Zagreb. U slučaju presecanja šumskih kompleksa novim planiranim sadržajima može doći do ugrožavanja biološkog sastava šume, kao i samog biotopa. Prostor u okviru postojećeg šumskog pojasa, planom je rezervisan za prirodnu retenziju R1, koja se mora očuvati kao šuma i ta funkcija ne sme biti ugrožena, a deo retenzije koji nije pod visokim rastinjem treba pošumiti.

Od Sekretarijata za urbanizam smo tražili objašnjenje zbog čega se ne poklapaju planovi regulacije i zašto se gradi u zaštićenoj zoni, ali do objavljivanja teksta odgovor nismo dobili.

Mina Delić: Ljudi se pre okreću civilnim organizacijama nego državi

Po Zakonu o zaštiti prirode, postoji sedam vrsta zaštićenih područja – strogi rezervat prirode, specijalni rezervat prirode, nacionalni park, spomenik prirode, zaštićeno stanište, predeo izuzetnih odlika i park prirode. Mina Delić iz neformalne grupe građana „Odbranimo našu okolinu“ iz Sente kaže za Istinomer da takvu podelu  “ne priznaje”.

“Ne priznajem koncept zaštićenog područja, odnosno, odvajanje okoline koju ćemo da čuvamo od okoline koju ćemo da uništavamo. Kuda ćemo ići da dišemo čist vazduh, uživamo u zelenilu, u hladu drveća i cvrkutu ptica, a odakle ćemo da bežimo i okrećemo glavu od smrada, zagađenosti, estetske i ekološke osakaćenosti, vrelog betona i buke”, ističe ona, dodajući da svako područje treba da bude zaštićeno, i to pre svega od čoveka.

Foto: pixabay.com

“Izgradnjom nasipa preblizu rečnom koritu i skraćivanjem toka reke zbog plovnog puta,  šume su značajno degradirane jer im je onemogućeno prirodno obnavljanje. Kasnije su doživele nov udarac intenzivnim gazdovanjem javnih preduzeća JP Vojvodina šume i JVP Vode Vojvodine. Te šume su  ‘vlasništvo’ države, a korisnici su spomenuta javna preduzeća. Neke šume su čak i privatne, što je apsolutno nedopustiv koncept”, objašnjava Mina Delić.Primer Sente, za čije šume u plavnom području reke Tise se Mina i njeni saborci bore, oslikava kako se tretiraju zaštićena područja u Srbiji. Te šume su, po rečima naše sagovornice, nekada obilovale autohtonim vrstama drveća poput vrbe, crna i bela topola, hrasta lužnjaka i poljskog jasena. Za inače slabo pošumljenu Vojvodinu, takve šume su izuzetno važne.

Umesto šuma punih različith vrsta drveća, sada se sade klonske topole koje su, kako naša sagovrnica tvrdi, izrazito ugrožavajući faktor za prirodni ekosistem.

“Lakše je i unosnije sečom očistiti teren, posaditi brzorastuću selekcionisanu vrstu, kroz 20 godina je poseći, prodati po panju i zasaditi novu plantažu. Mnogo je teže da se pokušaju očuvati prirodne šume, selektivno saditi nove sadnice i negovati ih godinama. Održavanje i restauracija više koštaju i potrebno je više ljudskog truda, a ne donose profit. Barem ne u onoj meri u kojoj se to dobija plantažnom sadnjom.”

Delić smatra da građani zbog ličnih problema često ne osećaju određenu temu kao javni interes.

“A rešenje jeste u građanskom aktivizmu i solidarnosti u borbi protiv paradoksa sistema. Jer, ako obratite pažnju, danas ljudi ako su ugroženi, ako je njihova okolina ugrožena, ako imaju nedoumicu, ako im je potrebna pomoć,  ne obraćaju se državi koja je tu kao da nas štiti, već civilnim organizacijama. Paradoksalno, zar ne?”

Epilog za Košutnjak?

Podsetimo, više od 80.000 ljudi potpisalo je peticiju inicijative “Ne davimo Beograd” da se od seče spasi oko 30 hektara zemljišta prekrivenog stablima i zelenilom na Košutnjaku, o čemu je Istinomer već pisao.

Protest u Košutnjaku / Foto: Savski nasip

Iako  “pobedu” u toj borbi svojataju pojedini mediji, konačnog trijumfa još nema.

U  izjavi za “Kurir”, gradski urbanista Marko Stojčić bio je jasan – još uvek ništa nije gotovo.

Nakon Komisije za planove Skupštine grada Beograda, koja je posle ranog javnog uvida u predlog plana detaljne regulacije zaustavila postupak njegove izrade, treba da se izjasne  i Grad Beograd i država. Stojčić napominje da svakako neće dozvoliti da se desi bilo šta što bi ugrozilo kvalitet života u gradu.

„Nastavićemo dalje korake, a po zakonskoj proceduri, moguće je ili potpuno odbacivanje plana, ili znatno smanjivanje kapaciteta izgradnje na tom prostoru, što će se desiti  kada završimo sve analize. Apsolutno nema indicija ni uslova da se izda građevinska dozvola koja bi eventualno, ne daj bože, mogla da znači raskrčivanje šume koju nazivamo plućima Beograda“, rekao je gradski urbanista.

Lazović kaže da je u slučaju Košutnjaka vlast ustuknula jer se uplašila reakcije ljudi.

“I treba da se plaše te reakcije jer je ovo jedna od najvećih peticija ikada ovde, kao i mobilizacija građana koja se desila u našem gradu”, naglašava on.

Ipak, naš sagovornik ukazuje da Košutnjak i dalje nije u potpunosti oslobođen, kao i to da potpisnici peticije neće poverovati u obećanja vlasti da se na toj deonici neće ništa raditi.

“Mi nemamo formalno da su obustavljeni radovi. Mi tražimo da se formalno odustane od novog plana”, kaže Lazović.

Iako je najava seče šuma na Košutnjaku digla ljude na noge, Lazović podseća da je borba za životnu sredinu ipak dugotrajan proces, kao što i proces planiranja traje dugo.

“Sa ovakvom vlašću mi nemamo nikakve šanse da zaštitimo javni interes. Prosto, vidimo da su oni saučesnici investitora. Nisu servis građana koji bi zaštitio šumu, obalu, neko kulturno dobro, već su servis investitora i sve rade ne bi li se našla ili neka rupa u zakonu ili se najbahatije prekršili propisi i zakoni. Moramo da održimo zajednicu zainteresovanih ljudi da se takve stvari ne bi dešavale”, zaključuje Lazović.

Miljana Miletić
Izvor: Istinomer

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime