Ekonomista prof. dr Slobodan Komazec izjavio je da dužničke obaveze Srbije iznose 105,3 milijardi evra i da je država sve bliže bankrotu.
Komazec je kazao da je država navukla ogroman dužnički teret koji, kako je rekao, guši i finansijski onesposobljava privredu za razvoj.
„Nekontrolisano zaduživanje kao skriveni proces doveo je do ogromng tereta javnog i spoljnog duga Srbije. Dužnicki teret koji pritiska svom težinom i obavezama iz dugova narastao je do preko 105 milijardi evra. Javni sektor je nagomilao spoljni dug na 27,8 milijardi evra, a unutrašnji na 12,2 milijarde, ukupno 40 milijardi evra“, naveo je profesor.
Dodao je da su preduzeća zadužena u inostranstvu 18,3 milijarde evra, a kod banaka u zemlji koriste 11 milijardi, ukupno 29,3 milijarde evra.
„Stanovništvo kod banaka u zemlji koristi 14,3 milijarde evra. Uz ove klasične dugove postoje i druge obaveze koje terete privredu. To je nevraćeni PDV od četiri milijarde evra, dospele izdate garancije države od 1,1 milijardu, dospele kamate na dugove pet milijardi evra, dugovi u sistemu stranih direktnih investicija 10,8 milijardi evra, nevraćene oduzete penzije u sklopu fiskalne konsolidacije 820 miliona evra. Dakle, ukupne duzničke obaveze iznose 105,3 milijarde evra“, istakao je Komazec.
Na pitanje kakve će biti posledice ogromnih dužničkih obaveza, Komazec je kazao da „stihijski“ mehanizam zaduživanja, bez projekata, programa, proračuna efekata i kontrole vodi brzom rastu dugova koji vodi u nesolventnost i bankrot države.
„Ako je bruto proizvod u 2024. godini iznosio 76,4 milijarde evra, to znači da dužnicki teret iznosi 113 odsto bruto društvenog proizvoda. Ako se dodaju i ostale dužničke obaveze (kamate i skriveni dugovi) dužnički teret dostiže 138 odsto BDP-a. Ako se uzme u obzir ‘korigovani’ bruto proiozvod od 82 milijarde evra, tada obaveze dostižu 105 i 128 odsto bruto proizvoda“, objasnio je Komazec.
Prema njegovim rečima, nekontrolisanim zaduživanjem i neefikasnom upotrebom dugova namaknuta je dužnička omča u kojoj privreda u celini radi samo za kamatu na dugove.
„Vlada se i dalje besomučno zadužuje za pokriće stvarno nepotrebnih i neefikasnih investicija poput EXPO 2027, ‘rafala’, vojne opreme, brojnih stadiona i slično. Uz sve navedeno efikasnost stranih direktnih investicija (SDI) u prirastu bruto proizvoda je minimalna ili je gotovo nema. U periodu 2012. do 2024. godine SDI iznose 38,4 milijarde evra, a prirast bruto proizvoda 38,2 milijarde. Takvom politikom zaduživanja ne činimo ‘skok u budućnost’, već skok u bankrot države“, zaključio je Slobodan Komazec.
BOR JE BOR, A ZABORAVLJEN?
Predsednik Vučić boravio je dana 2. marta u Boru. On je u Sportskom centru održao besedu hvaleći napredka Bora. Borske vođe nisu mu pokazale sve dogodovštine u Boru, samo je saznao za loše stanje puta Bor – Selište. Dobro je bilo da predsednik vidi ruiniranu železničku stanicu, ruševine Ekspres restorana i ruševine tržnog centra kod sportskog centra.Vučića upoznali da imaju BDP više od jedanaest milijarde dinara, a ne mogu da saniraju pomenute rujinirane građevine. Železničke pruge su u očajnom stanju. Voz na liniji Bor-Niš (125 km) putuje pet sati. Voz putuje do Majdanpeka, a zbog lošeg stanja pruge ne ide dalje. Ranije putnički voz je išao na liniji Niš-Bor-Beograd i obrnuto, a sada ga nema, pružna mreža u Timočkoj krajini je u jadnom stanju, o čemu Vučić nije upoznat ili ne želi da se upozna. Zdravstveni centar je ostao bez lekare i ljudi se leče u Zaječaru, Beogradu i Nišu. Podsećam da i u Istočnoj Srbiji žive ljudi, koji plaćaju sve poreze i namete, a upoznali predsednika sa visokim PDV-om.