Za Vučićevo odbijanje da izruči radikale koje Hag traži zbog nepoštovanja Suda (zastrašujući, preteći i nudeći mito svedocima u postupku protiv njihovog lidera), možemo imati razumevanja. On sam, suprotno navici, nudi ozbiljnu argumentaciju. I to baš, nama! (A i kome bi?). Srbija ima sporazum za izručenje državljana optuženih za ratne zločine, a ne i za nepoštovanje Suda. Njima treba suditi, kod nas.
Međutim, sadašnje razumevanje ne treba da ukloni ranije nerazumevanje, za koga je bilo više prilika. A nije naišlo na ispoljenje, kakvo zahteva pravna država! Mislimo na glasno i jasno, bez ikakvog a kamo li valjanog obrazloženja, prkosno i tvrdoglavo, dostojno razmaženog deteta ili zaintačenog Milojice: „Ne dam (Lončara, Gašića, Vesića…)!“. I pritom nije stvar u tome, što ih „ne da“. Njegovi su, kao što je i neki predmet njegov, on ih je stvorio i on može da ih otuđi, radi sa njima šta hoće… Štos je nešto neuporedivo ozbiljnije i to što sadašnje „nedavanje“ Hagu opravdava!
Ko je taj, koji ih „ne da“? Njegovo prenaglašeno „Ja“, zbog čega i rekosmo na šta liči. Umesto na odraslog i ozbiljnog, oličenje Republike… „Ja“ ne upotrebljava ni krunisana glava u korist svečanog „Mi“, obavezno relativiranim sa „po milosti Božjoj i volji narodnoj“. A kome on, njih „ne da“? Ko ih traži, zapravo, treba da traži, a on ga „podseća“ da ne traži? Ne Milojica ili Radojica, ne „uprava vodovoda“. Zna se: ovlašćen i čak obavezan, po ustavu i zakonima! Tužilaštvo, po njegovom nalogu policija, shodno njenim eventualnim nalazima, sud. Što znači da ga traže pravo, država!
A ima li nekog ili nečeg iznad njih, da im to odbije? Verujući bi rekli: naravno da ima. To je Onaj na nebesima, samo on može da „ne da“ i „da“. Po svojoj volji, kako mu se ćefne? Daleko bilo, i on je obavezan da poštuje Pravednog Sudiju, odnosno sebe samog… Ovde na zemlji takvog nema, sa čime bi se složili neverujući. I jedni i drugi, uz bitan dodatak: ukoliko nije u pitanju diktatura! Razmislimo: ova imenica dolazi od diktirati, a šta drugo znači ovo „Neda m!“? Tako da je nepotrebno pričanje o odsustvu podele vlasti, nepostojanju pravne države i vladavine institucija…, kao ni negiranje diktature postojanjem nekoliko slobodnih medija, i psovanjem kapetana na mrežama umesto u potoku. A nije loše ni priupitati šta bi u toj famoznoj Evropi u koju nas navodno vodi, rekli za „nedavanje“ osumnjičenog, pravosuđu!
Pogotovu je nepotrebno čuditi se i protestovati, što ni na iole neugodno pitanje „ne da“ odgovor, a ne samo snimak sa rampe u Doljevcu. Što rekao Pesnik: „Kad ne može dušmana da svali, makar na svom srdžbu nek iskali…“.
Izvor: Kolubarske
