Ako bi DS glasala za ulazak Srbije u NATO, to bi još više smanjilo biračko telo te stranke, kaže za Sputnjik politikolog Cvijetin Milivojević.
Demokratska stranka sutra bira novo rukovodstvo, a na mesto lidera partije pretenduju aktuelni predsednik Bojan Pajtić, Dragan Šutanovac, Zoran Lutovac i Srboljub Antić. Paralelno sa izborima za prvog čoveka DS-a i potpredsednike stranke, demokrate će u subotu izaći i na svojevrsni referendum i izjašnjavati se o pitanju ulaska Srbije u NATO, legalizaciji istopolnih brakova, reintegraciji ostatka proevropske opozicije u jedinstveni DS, kao i o pitanju učešća sindikata u radu stranke.
Politikolog Cvijetin Milivojević za Sputnjik kaže da takva vrsta izjašnjavanja unutar stranke svakako ima smisla, ali nema smisla da se to čini u istom danu kada se realizuju i prvi neposredni izbori u toj stranci.
„Ovo je na neki način jedna vrsta izborne taktike trenutnog predsednika stranke Bojana Pajtića, jer pretpostavljam da postoje istraživanja i da se tačno zna na koja bi od ovih pitanja pozitivno izjašnjavanje išlo u korist upravo aktuelnom lideru demokrata. Neki predsednički kandidati već su prepoznati kao pro-NATO struje, a koliko znam Pajtić nije ta struja, on drži neku umerenu opciju i dozvoljava mogućnost da Srbija ostane neutralna. Dakle, ukoliko bi većina članova bila protiv ulaska u NATO, predsednički kandidat koji je glasnije zalegao za potrebu ulaska Srbije u NATO faktički bi bio, na neki način, diskvalifikovan“, objašnjava Milivojević.
Kako kaže, svako od pitanja o kojima će se članovi DS-a izjašnjavati može da donese ili odnese određeni broj glasova kako predsedničkim kandidatima, tako i samoj stranci.
„Ukoliko bi većina onih koji glasaju sutra, što je oko 10.000 ljudi, izglasala da je DS za ulazak Srbije u NATO, to bi još više smanjilo biračko telo DS-a, jer je poznato da je oko 80 posto građana Srbije u ovom trenutku protiv ulaska u NATO. DS time sigurno ne bi proširila svoju biračku bazu“, kaže Milivojević.
Prema njegovim rečima, socijalna tema koja se tiče učešća sindikata je kurentna tema, te onaj ko je nametne svakako dobija neke pozitivne poene, a bilo koja stranka koja stane iza sindikata iz toga može samo da profitira.
„Kada je reč o istopolnim brakovima, ni u tom slučaju nisam siguran da bi DS značajno proširio svoje biračko telo, jer postoje stranke koje su se ’ukorenile‘ po ovom pitanju i tradicionalni su podržavaoci LGBT populacije. Nisam siguran da bi DS, kada bi se zalagao za to, uzeo deo biračkog tela, na primer, LDP-u“, objašnjava Milivojević.
Ni pitanje objedinjavanja proevropske opozicije u jedinstveni DS ne bi, kaže naš sagovornik, donelo neke korenite promene u rejtingu stranke.
„To je već urađeno na prošlim izborima, jer smo imali dve kolone proevropske opozicije, jednu su činili Jovanović-Čanak-Tadić, a druga je bila DS sa malim strankama. S obzirom na stranačku sujetu i to da je dobar deo tih stranaka nastao iz DS, neko prisilno objedinjavanje tih stranaka moglo bi čak da otvori neke nove frontove, pa je bolje pustiti da se stvari same po sebi odvijaju, nego da se DS ponaša kao neka vrsta pijemonta, koji bi da objedinjuje proevropsku opoziciju“, navodi Milivojević.
Podsećanja radi, četvorica kandidata za lidera DS-a pretežno se nisu izjašnjavala o ovim pitanjima, uz izuzetak aktuelnog predsednika Bojana Pajtića, na čiji će predlog i biti sprovedena ova četiri referenduma. On je u junu jasno iskazao stav da bi DS trebalo da se usmeri u navedena četiri pravca i pozvao članstvo da se o tome izjasni.
Sa druge strane, Dragan Šutanovac je do sada najviše govorio o odnosu Srbije i NATO-a, ističući da se zalaže za najčvršću moguću saradnju sa Severnoatlantskim paktom po modelu Austrije koja nije članica Alijanse, dok se Lutovac i Antić nisu mnogo bavili tim temama, a u fokusu im je bila reforma stranke.
Sandra Čerin
Sputnjik
