Kao što reče jedan naš istaknuti duhovnik: Srbi su kroz svoju istoriju učinili mnogo u slavu Gospoda i za dobrobit svoga naroda i čitavog sveta, ali jedno nisu uspeli nikad, a to je da se slože. Uvek su u našem narodu postojale podele, koje su nam samo nanosile štetu. To je dobro znao i najveći i najznačajniji Srbin ikad rođen, Sveti Sava, koji je zbog toga i ostavio poruku narodu svom: „Samo sloga Srbina spasava“. Srbi nikako da tu poruku prihvate i sprovedu u delo.
Podele su uvek postojale, ali one nisu nikada bile tako duboke i bolne kao danas. Srbski narod je podeljen u četiri velike grupe:
1. EVROUNIJATSKA SRBIJA
Tu spadajaju svi oni koji hoće da Srbiju uvuku u ekumenističku, evropsku, natovsku ili bilo kakvu sličnu uniju. Ima samo jedan uslov da bi pripali navedenim unijama, a to je da se pre toga odreknemo naše vere i sebe samih i da se poklonimo satani. Ovoj Srbiji pripadaju svi oni koji prodadoše veru za večeru, poštenje za pečenje, a Krste za masne prste. To su oni kojima nije ništa sveto, ni vera, ni ime, ni čast, za njih sve ima cenu i može da se proda. To su oni koji se Boga ne boje, niti ljudi stide, ili kako Sv. Nikolaj Žički napisa u Nebeskoj Liturgiji: „…kojih bi se i marva postidela“. Njihova krilatica je uvek bila ista i ostaće do kraja, a glasi: Cilj opravdava sredstvo. Jedini cilj koji imaju su lični interesi, odnosno kako zadovoljiti svoje strasti. U Svetom Pismu je za njih napisano: „Preljubnici i preljubnice, ne znate li da je prijateljstvo prema svetu neprijateljstvo prema Bogu? Jer koji hoće svetu prijatelj da bude neprijatelj Božji postaje.“ (Jk.4,4). Ovoj grupi pripada, na našu veliku sramotu i žalost, i duhovna i svetovna vlast u Srbiji.
2. NEUTRALNA SRBIJA
Ona se pod povetarcem savija, čas levo, čas desno. Tu pripadaju oni koji, zbog nekog svog lažnog mira, pokušavaju da umire svoju savest, varajući i sebe i druge, tvrde kako se to njih ne tiče i da oni ne mogu ništa promeniti. Oni su najopasniji, jer držeći se po strani ne znaš šta misle i kome će se carstvu privoleti. Za njih je najbolje rekao Sv. Nikolaj Žički u svojoj besedi o Neutralnim: „ …videćete dva suprotna tabora širom sveta. Jedan tabor čine hristoverni, a drugi bezverni. Između njih ramlju na obe noge maloverni ili neutralni. …neutralnost je izdajstvo Hrista. Jer ko može da pomogne istinu protiv laži, a ne pomogne je, taj pomaže laž. I ko može da pomogne pravdu protiv nepravde, a ne pomogne je, taj pomaže nepravdu. U borbi istine i laži, i pravde, neutralnost znači pomaganje zla. Hristos je kao oštrim mačem podelio ljude u dve grupe rekavši: „Ko nije sa mnom, protiv mene je.“ Oni, koji nisu ni vrući ni hladni, dakle, neutralni, Njemu su odvratni.“ Dalje kaže: „Teško je zamisliti hrišćanina da pod ovakvom pretnjom može biti neutralan, a dva puta teže zamisliti pravoslavnog Srbina da može stajati po strani i bezučasno posmatrati borbu između krstonosaca i krstolomaca. Biti neutralan, nije odlika srpskog naroda.“ Gospod poručuje neutralnim: „Tako, pošto si mlak, i nisi ni studen ni vruć, izbljuvaću te iz usta Svojih“ (Otkr.3,16).
3. NACIONALISTIČKA SRBIJA
Lepo je voleti svoju zemlju i biti nacionalista kao što su bili naši sveti preci, koji su se trudili da zadobiju pre svega Nebesko Carstvo, sa kojim se jedino može sačuvati zemaljsko carstvo na duže vreme. Međutim, ovde je reč o onima koji se busaju u grudi svoje, kako su veliki Srbi, a da ne znaju ni šta to znači. To su oni koji žele promene bez Boga, žele da menjaju druge, a da sebe nisu promenili. Smatraju da to što su Srbi, da je to dovoljno za blagostanje. Veličaju srbsku istoriju bez Boga, smišljeno zanemarujući činjenicu da smo kao narod sazreli i postali veliki tek prihvatanjem Boga. Jadno je to Srbstvo, jer je bez Boga. Oni se uzdaju u sebe i svoje mišice, odnosno nadu polažu u čoveka, a ne u Boga. Takvima je Gospod poručio: „…da je proklet čovek koji se uzda u čoveka i koji stavlja telo sebi za mišicu, a od Gospoda odstupa srce njegovo.“ (Jer.17,5).
4. SVETOSAVSKA SRBIJA
To je nada ovoj zemlji, to je njena so. Svetosavsku Srbiju čini verno Hristovo stado, koje se drži zaveta, koji je naš Sveti Sava dao Gospodu u ime svoga naroda, a koji je na Kosovu polju, krvlju zapečećen od strane Sv. velikomučenika kneza Lazara i njegove vojske, da je narod srbski Hristov. Taj svetosavski deo, čini narod i klir crkveni koji se, po uzoru na svoje svete pretke, bore za svoju Pravoslavnu veru i otačastvo i ako treba žrtvovaće se za Krst Časni i slobodu zlatnu. Neće da menjaju druge, jer su svesni da to može samo Gospod. Oni teže da promene sebe kroz pokajanje, molitvu i post. Imaju ljubav i razumevanje za sve, praštaju svima i nude i drugi obraz da im se udari šamar. Ali, to praštanje se odnosi samo na lične neprijatelje. Kad je u pitanju neprijatelj Gospoda i našeg otačastva, tu praštanja nema i ne sme ga biti. Za njih važi divna misao Arh. Averkije Džordanvilskog: „Boreći se odlučno i sa najmanjim projavama zla i greha u sopstvenoj duši, ne bojmo se da otkrivamo i razlobličavamo zlo svuda gde se javlja danas – ne po gordosti i samoljublju, nego jedino – po ljubavi prema istini.“ Drže se reči Sv. Jovana Zlatoustog: „Do smrti se bori za istinu i Gospod će pobeđivati za tebe.“ Svetosavska Srbija zna, da se jedino Srbija može spasti propasti u koju srlja, ako se narod probudi, pokaje, očisti, pričesti i sabere pod jedan Svetosavski barjak u odbranu svoje Pravoslavne vere i otačastva.
Čovek koji danas, verujem, pripada Nebeskoj Srbiji, a koji je svojim životom i žrtvom (ubijen je od strane evrounijatske Srbije) svedočio šta je Svetosavlje, Nebojša Krstić osnivač Otačastvenog pokreta Obraz, ostavio nam je jednu divnu pouku: „Sveta Srbija koja diše punim plućima zavetne svetosavske pobožnosti i koja nepopustivo čvrsto drži srbski krstaš barjak koji svima i svagda neućutno svedoči da Srbstvo zna svoj put – put Bogočoveka. Sa toga krstonosnog puta nema nam odstupanja, jer, onaj ko odstupi odriče se svoje vere pravoslavne i svojeg imena srbskoga. A neverni i bezimeni nisu potrebni ni Bogu ni ljudima.“
Srbi, razmislite dobro kojoj Srbiji pripadate.
Učinimo što do nas stoji, ostalo će Gospod dati!
Rab Božiji Goran Živković
