Dugotrajna „demokratska zavesa“

Od kako su Srbi „usrećeni“ priznanjem nezavisnosti 1878. godine, Britanci Srbima kapu kroje, sve sa namerom da im na uši pada, kako svoj boljitak videti ne bi mogli a naročito ne državu koja im u tome pomaže.

Vladavina liberala u Srbiji (XIX vek), koju danas neki istoričari i političari izvlače iz naftalina kao „evropsko buđenje“ Srbije, imala je prvake koji su jasno i glasno istakli na prvom mestu srpske nacionalne interese, iako su sami evropski prosvećeni!

Upravo im je boravak u toj prosvećenoj Evropi (tokom školovanja) pomogao da sagledaju svoju obavezu prema svojoj Otadžbini, koja se sporo i teško uspravljala posle petvekovnog ropstva pod Osmanlijama. Ta hrišćanska Evropa na Zapadu tako lako je to zloupotrebljavala, uvek zarad svojih usko državnih interesa ali nikad zarad samo srpskih.

Od nastanka „Načertanija“ Ilije Garašanina lupa ta prosvećena Evropa „čvrge“ umnim Srbima, koji jaku, stabilnu i nezavisnu Srbiju stvoriti žele, i to sa Kosovom kao državnim i duhovnim stožerom, koji će sve srpske zemlje okupiti.

Bitka za prag zemlje Srbije traje od kada je počeo srpski nacionalni program, samo su pokvarenjaci sa Temze uvek iznova menjali svoje saveznike, kao neposredno vidljive terenske izvršioce.

Nasrtaj na Kosovo, koji sada vodi Nemačka u formi zahteva za „dijalog“ po modelu nekadašnje dve Nemačke, perfidni je pokušaj da Srbi sami omoguće ujedinjenje Albanaca iz Albanije i Šiptara kao nacionalne manjine (ali većine na Kosovu!) u Srbiji, i to nasilnim otimanjem dela državne teritorije, što je jasan primer kršenja međunarodnog prava.

Ceo XX vek traje neskrivena namera Britanaca, da zajedničku državu koju su Srbi krvlju platili i skupo preplatili u dva svetska rata, razore i raspu, na male, vazalne državice. Pritom menjaju svoje saveznike ko prljave gaće, dok se sa vatikanskim planerima u zakulisnim antisrpskim igrama nadmeću, ali uvek dogovaraju.

Pred Drugi svetski rat, uspeće da ubede Kneza-namesnika da odobri nastanak Banovine Hrvatske, kao „povijestne“ želje hrvatskog naroda ali na velikom delu srpske etničke teritorije. Okupacija Jugoslavije i nastanak NDH kao proširene osnove Banovine, gde je počinjen zločin genocida nad Srbima, zamagliće u celosti ovu prljavu igru pokvarenjaka sa Temze, a nastaće prozivanje nacista i fašista, koji jesu podržali nastanak NDH ali nisu bitno učestvovali u kreaciji same Banovine, kao preteče njene.

Želeći da se protiv Nemaca i Talijana bore na brdovitom Balkanu do poslednjeg antifašiste Srbina i Grka, kako bi zaštitili (osvajačko) britansko dupe na bliskom istoku, uzeće Britan ci za svoje saveznike komuniste koji žele samo vlast po svaku cenu. Zato će pomoći dolazak na vlast feldvebela Broza u Jugoslaviji, opet vešto prikazujući da ga je upravo doveo Josif Visarjonovič (Staljin) a ne združeni, Vatikan i cinični Vinston.

Oslobođenje Beograda, koji su oktobra 1944. crvenoarmejci oslobodili uz minimalno razaranje samog grada, što nije bila uobičajena praksa u brzom nastupanju na Berlin, zamagljeno je odmah pričom o zlodelima oslobodilaca protiv demokratske građanske većine. Pritom se samo uporno „zaboravlja“ da su ti „kominternovski oslobodioci“ nosili engleske uniforme i jeli američka „trumanova jaja“(napomena – jaja u prahu!), a ne šči i kašu.

Kada se feldvebel Broz uz njihov demokratski savet odlučio na svoje „istorijsko“ NE, nastaće namerna pljačka Srbije, odvoženjem svih značajnih fabričkih postrojenja na teritoriju nekadašnje NDH i Slovenije, jer preti opasnost od tog azijata iz Moskve, a potomci pripadni ka „kaznene ekspedicije“ iz Velikog rata i preživeli legionari nekadašnje vojske NDH (odmah oslobođeni dalje robije!) garancija su da neće baš tako lako „IVAN“ (nacistički izraz za crvenoarmejca) ušetati, tim pre što su dalekovidi Srbi listom poslati na letovanje uz rekreativni društveno-korisni rad, kako cinično nazvaše feldvebelov gulag GOLI!

Sam feldvebel Broz će ipak za svaki slučaj malo poduže boraviti na ostrvu koje štite brodo vi i avioni tek stvorenog NATO pakta a zatim u europskoj Ljubljuni, dok su inžinjerci ispod Belog dvora u Beogradu tajne lagume ubrzano gradili ( za slučaj potrebe brze evakuacije).

Od vremena Milana Obrenovića IV, ne beše u Beogradu vladara koji se toliko svoga naroda plašio i stalno nekakve zavere protiv sebe sanjao.

Kada se uprkos dugotrajnim podelama, zlonamerno izazvanim svađama i nasilnoj simetriji „ustaše-četnici“, srpski narod najzad sabra u povodu proslave 600. godišnjice Kosovskog boja, odmah poče rasturanje zajedničke države da ne bi bila delimično preuređena po srpskoj želji.

Dok su sa Zapada potomcima fašista stizale pošiljke oružja i brojni instruktori iz raznih formacija sa radnim iskustvom na „demokratizaciji“ u Africi i Aziji, iz Londona je Srbima stigla radna grupa za obnovu „demokratskog poretka“, otvoreno se protiveći oružanom otporu Srba u zapadnim delovima zajedničke države, koju potomci koljača iz dva svetska rata ruše oružjem a spremaju i nove igre pod patronatom NATO planera, za preuređenje balkanskog prostora kao „polazne linije“ za razvoj trupa, koje će učestvovati u „opravdanoj“ podeli Sibira već definisanog kao „opštesvetsko dobro“ a ne nikako samo rusko, dok Rusija samu sebe traži.

Britanski planeri će se setiti, da su Osmanlije nasilno prevodile Srbe na Islam, stvaraju ći tako versku netrpeljivost protkanu porodičnim mržnjama, osvetama, razaranjima, te će posavetovati kauboje, da se sa Bliskog istoka dovedu šiitski ekstremisti u građanskim ratom zahvaćenu BiH, verski fanatici, već zadojeni antipravoslavnom mržnjom u ratu protiv sovjetskih trupa koje su samo pomagale tada legalni režim u Avganistanu.

Kao kolateralna šteta ove „demokratske“ pomoći muslimanskoj armiji u BiH, razviće se jezgra terorističke „bele AL Kaide“ od koje se usrećitelji na Temzi ipak štite rigoroznom bezbednosnom kontrolom, dok svima pričaju bajke o toleranciji i multikulturalnosti.

Uporno pomaganje muslimanskih verskih fanatika na Balkanu, onom njegovom delu gde je nekada kao okupator vekovima vladala Otomanska imperija, a sve u funkciji zlonamernog rastakanja pravoslavnih balkanskih naroda, polako ali sigurno bliži se kraj.

Zapaženi radni boravak u regionu islamskog filozofa i teologa šejh Imran Nazar Hosein-a, označava novi početak kvalitetnijeg odnosa i dijaloga pravoslavnih i muslimana na brdovitom Balkanu, ali bez mirođija „demokratije“ iz NATO kuhinje po britanskom kuvaru!

Jasna i precizna dijagnoza zloupotrebe religije u finansijsko-osvajačke svrhe, što nekadaš nji kolonijalni gospodari sa Temze imaju u svojim radnim verzijama, detaljno razjašnjena od priznatog vodećeg teologa, eliminiše kod islamskih vernika uticaj raznih obilato plaćenih „liliputanaca“, kao nosilaca vidljivog zla u svojim sredinama.

Nimalo ne čudi što su razne NVO koje se tobož bave „tolerancijom među narodima i verskim zajednicama“ ali sa soroš-kazana, naprasno i ogluvele i onemele, te se nikako o njegovoj poseti i značaju njegovih predavanja ne oglašavaju, a i kompjuteri su im iznenada u kvaru te ni ne pišu komentare, o poseti njegovoj i dometima iste.

Žalosno je što ni mediji u Srbiji koji sebe samoreklamerski nazivaju nezavisnim, nisu više prostora posvetili ovoj radnoj poseti, koja ima izuzetan dugoročni značaj.

Doduše i novinari njihovi, poodavno su na „demokratskim jaslama“ počeli apanažu žvakati, a nije se baš lasno tako drage apanaže odricati, jer kriza medija nije sada nastala, a preživljavanje kao praktična disciplina, za mnoge je novinare postalo prioritet.

Vidljivo je ipak da dopisnici takozvanih globalnih medija (DW, RFE, VOA, CNN, SKAY NEWS, CNN) nisu uopšte posvetili preko potrebnu pažnju ovoj radnoj poseti, čekajući svoj stav iz kordinativnog centra koji se upravo upinje da izmisli strategiju novog laganja.

Vreme posete uglednog teologa poklopilo se sa vidljivim učinkom vojne pomoći legalnom režimu u Siriji, gde se združenim snagama antiterorističke koalicije zaustavlja dalji rast i razvoj zla poznatog po imenu ID, a već vidljivo proizvedenog u laboratoriji NATO, uz dominantnu ulogu savetnika sa Temze, koji još uvek (uzaludno!) svoje reciklirane kolonijalne snove sanjaju.

Razobličavanje ove prljave igre, i to od vodećeg islamskog teologa, razvejalo je „demokratsku zavesu“ kao sanak pusti, nedosanjani, zločinaca iz finansijsko-ratnohuškačkog NATO lobija.

Jasno se video standard dvojnog morala, jer brz, efikasan i svima transparentan nastup antiterorističke koalicije, koji je pokazao svu umešnost i odlučnost da se zlo iskoreni, otvara niz pitanja o pravoj nameri dosadašnjih lažnih operacija i poduhvata NATO, koji nemaju ni poziv legalnih vlasti, ni odluku SB OUN, ali imaju pravo ime – zloupotreba sile zarad interesa grupe korisnika, a ne nikakvo štićenje „demokratskih sloboda“.

Zato mediji u Srbiji kao da se uzdržavaju, da naglase trenutak posete, povod posete i naročito nameru teologa, da pokrene novi kvalitet dijaloga između pravoslavnih i muslimana , ali bez „demokratske zavese“, jer je njeno nošenje u proteklih četvrt veka na brdovitom Balkanu donelo samo krv i suze narodima, koji imaju i nameru i potrebu da u miru, spokoju i toleranciji žive u svojoj zemlji, po svojoj meri, a ne meri raznih smutljivaca sa Temze. Zato, stvarna nezavisnost Srbije mora da počne i borbom za nezavisne, slobodne i odgovorne medije, a ne poslušničko-iterpretatorske ,po diktatu neke naoko nevidljive redakcije, antisrpske svakako.

Za promenu, neka se samo sobom bave, imaće uvek dovoljno posla (čisteći svoje „Augijeve štale“) posle vekova nerada u svojoj kući, na promeni svesti svoje, za početak!

Vladimir Frolov

Fond strateške kulture