Dušan u devetoj deceniji postaje doktor nauka, magistar postao u 80!

0
79

Dušan Pejin iz Sombora broji čak četiri indeksa i tri diplome Poljoprivrednog fakulteta – sa osnovnih studija, master i magistarskih studija. Zvanje magistra stekao je u 80. godini

Za Dušana Pejina iz Čonoplje, nadomak Sombora, učenje i rad za opšte dobro svoje zajednice bili su nešto u šta je ulagao svu svoju energiju. Te energije ne manjka ni danas, te upravo radi na svom doktoratu iz sfere poljoprivrede, iako sa sigurnošću kaže da je neformalno već doktorirao.

Mariljiv je student, ima visoke ocene, a u budućnosti planira da se pozabavi sa još nekoliko projekata. I možda sve to ne bi bilo toliko čudno, da Dušan u oktobru ne puni čitavih 85 godina.

Ljubav prema učenju usadila mu je, kako nam objašnjava, njegova majka koja je bila učiteljica.

-Sećam se, kad nam u školi daju da naučimo pesmicu, majka mi uvek zada zadatak da to što sam naučio napišem na papir. I zaista, sve što sam ikad zapisao, ostalo mi je u sećaju, tako da je to ostao moj metod učenja – kaže nam Dušan.

Svoju prvu diplomu stekao je davne 1963. godine na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Iako je bio marljiv radnik, uvek na visini zadatka i sa inovativnim idejama, sve svoje vreme nauci je posvetio nakon penzionisanja, kako kaže “iz inata”.

Sada broji čak četiri indeksa i tri diplome Poljoprivrednog fakulteta – sa osnovnih studija, master i magistarskih studija. Zvanje magistra stekao je u 80. godini odbranivši rad sa nazivom “Ishrana krava muzara povećanim nivoima suvih rezanaca šećerne repe”.

Kako stvari stoje, smeši mu se i četvrta titula, i to doktorska.

-U mojoj glavi, ja sam već doktorirao – podseća nas Dušan, pokazujući nam tone papira sa svojim ogledima koji se odnose na rast kukuruza, koje je godinama revnosno sprovodio.

Da Vas podsetimo:  "Moja Srbija" i produžetak agonije srpskog društva i države

-Ja sam svoju tezu već dokazao, ima tu sve lepo dokumentaovano, svaki korak – objašnjava nam.

Prelomni trenutak za nastavak školovanja bio je onda kada mu je za firmu koju je osnovao bio neophodan ineženjer za zaštitu bilja.

-To nije bila prepreka za mene, već izazov da krenem i specijalizujem se i u toj oblasti.

Kao pravi stručnjak koji se bavi ovom temom, upozorava i da je ove godine rod kukuruza podbacio.

-Svoju temu koju razrađujem, započeo sam još 1967. godina. Tada su te moje oglede mnogi doživljavali kao ludost. Ispostavilo se, ipak, sada, da je sve to na čemu sam godinama radio relevatno – kaže nam Dušan.

Tako je svoje oglede i zaključke koje je iz njih dobio, rešio da pretvori u naučni rad, što ga je ponovo odvelo put Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

-Kad sam sredio sve te rezultate, otišao sam na fakultet i kazao im: “Radio bih doktorsku disertaciju iz te oblasti”. Posle osam dana su mi odredili mentora, jednog mladog profesora dr Jaćimovića. Veoma veliki stručnjak, koji mi se posvetio, napravio šemu rada, kako bi to trebalo sve da izgleda. I ja sam se bacio na posao.

Ipak, konstantno učenje i posvećenost nauci nije nimalo lako, bez obzira da li imate 20 ili 80 godina. Tako se Dušan podseća svog ranog studentskog života i napominje da je, pored volje i rada, za dobre ocene važno imati i pun stomak.

-Živeo sam u studentskom domu, gde sam jedne godine živeo sa dva Albanca sa kojima sam se sprijateljio. Kako sam išao sa njima svaki dan na ručak i večeru, a oni nisu jeli svinjetinu, uvek bi to parče mesa dali meni da pojedem, pa bih ja onda kipeo od hrane. I onda kad dođe veče, ja tako sit ne idem da spavam, već sednem pod lampu i krenem da prelistavam sve što bismo tog dana imali na predavanjima – priča nam on.

Da Vas podsetimo:  Nije vreme za širenje panike

Ipak, stare navike ostale su i danas. Tako je naš sagovornik, radeći master rad tokom 500 dana, svaki dan pojeo po jednu tablu svoje omiljene čokolade.

-Rad zahteva energiju i uvek je neophodno uneti pravu meru šećera. Meni je omiljena čokolada sa lešnicima, ali ne bilo koja, to mora da bude ona prava, kvalitetna.

I svog sistema učenja, koji je razvio još u mladosti, takođe, se drži i danas.

-Recimo, imamo brojeve od jedan do hiljadu. E sad, na primer, za svaki broj vezujem neki sadržaj, pa se onda nekoliko puta ispitujem, kad uzmem neki broj, da li znam da ispričam to na šta se on odnosi. Kad se to sve savlada, onda možete reći da ste nešto naučili. Tako sam oko 35o vrta buba savladao za dva i po meseca.

Porodica Dušanu daje podršku u radu i studiranju, pa je i njegov sin, takođe Dušan, akademski građanin. Ipak, komšije su pomalo skeptične.

-Prijatelji i komšije i ne veruju baš u mene. Misle da sam poludeo – kaže nam Dušan kroz smeh.

Iza ovog vremešnog, ali duhom poletnog čoveka, stoje mnogi projekti i ideje. Prehrana krava muzara rezancima repe, ishrana svinja, pilići, štetni insekti i glodari, samo su neke teme kojima se bavio.

-Ne planiram da stanem i imam još četiri projekta na kojima ću tek da radim – odgovara nam.

Za svoj rad dobio je i brojna priznanja. Za patent “Ekološka kutija za uništavanje pacova koji održavaju vrstu”, od Saveza pronalazača Srbije dobio je srebrnu medalju. Na izložbi pronalazaka na Međunarodnom sajmu preduzetništva “Biznis baza 2007” u Beogradu nagrađen je priznanjem “Mihajlo Pupin”, a na Međunarodnom sajmu pčelarstva u Somboru 2005. godine osvojio je prvo mesto. Takođe, tu je i nagrada “Nikola Tesla” sa Međunardonog festivala inovacija znanja i stvaralaštva, na koju je naročito ponosan.

Da Vas podsetimo:  LUFTWAFFE nad Beogradom

IZVOR:https://serbiantimes.info/

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime