Mučno je više slušati režimsku demagogiju i laži o tome kako će Srbija procvetati bez-alternativnim ulaskom u već sada gangrenoznu, treće-rajhovsku EU – a time neminovno i u krvničku nam NATO alijansu.
Nekada , totalitarni komunistički režim je varao narod demagoškom parolom “u tunelu usred mraka sija zvezda petokraka”. Ništa se suštinski od tada nije promenilo. Samo što je sada totalitarni globalistički režim idolopoklonstvo petokraki zamenio idolopoklonstvom plutokratskoj-globalističkoj EU birokratiji. A navodno, ta nama dušmanska treće-rajhovska birokratija će u nekoj dalekoj budućnosti “sve pozlatiti” – u već dotle rasprodatoj, bankrotiranoj, porobljenoj, i nestaloj Srbiji.
Od laži i demagogije žive samo režimski partokratski paraziti. Međutim, goli opstanak narod Srbije se temelji na njegovom razumevanu sadašnjeg realnog ekonomskog bilansa stanja u Srbiji. A to znači, jasnoj predstavi o istinskom stavranju i respodeli nove vrednosti (BDP) u ekonomiji Srbije, ogromnim dugovima globalnim banksterima, i realnoj neto-vrednosti poseda naroda Srbije. Sa tim znanjem, narod Srbije će jasno videti da mu je globalistički vazalski režim već namakao dužničku omču, izbio mu svaki materijalni oslonac ispod nogu, i ostavio ga da visi nad bezdanom potpunog bankrota. I što je najvažnije, sa tim saznanjem narod Srbije će razumeti šta sada mora hitno preduzeti za svoj spas, i očuvanje svoje države Srbije.
Stvarni prihodi (BDP) naroda Srbije
Zvanični režimski bruto proizvod (BDP) ekonomije Srbije je oko $50 milijardi. To predstavlja ukupnu godišnju novo-stvorenu vrednost u ekonomiji Srbije. Međutim, ta zvanična vednost je sistemski i statistički neopravdano precenjena. Ako u to uračunamo realni, ekonomski-opravdani, kurs dinara 1$ = 170 RSD, objektivne sistemske/statističke korekcije novo-stvorenih vrednosti, i oduzmemo parazitske troškove režimske partokratske birokratije – onda je realni BDP Srbije je samo mizernih $25 milijardi.
Dugovanja naroda Srbije
Pogledajmo sada (Avgust 2020.) stanje javnog i privatnog duga naroda Srbije. Prema preliminarnim podacima Ministarstva Finansija i Narodne Banke Srbije (NBS), ta dugovanja (u $ milijardama) su:
1 . Javni (državni) dug Srbije 33
Spoljni dug 19
Unutrašnji dug 14
Od javnog duga, oko $22 milijardi je nominovano u devizama, a $11 milijardi u RSD.
2 . Privatni spoljni (deveizni) dug Srbije 17
Banke 3
Preduzeća i domaćinstva 14
3 . Privatni unutrašnji dug (bankama)26
Gde unutrašnji/domaći krediti (prema podacima Svetske Banke) sada čine oko 52% zvančnog BDPa. Domaćim ispostavama stranih banaka, preduzeća duguju oko $14 milijardi, a stanovništvo oko $12 milijardi. Oko $15 milijardi je nominovano/indeksirano u devizama, a oko $11 milijardi u RSD.
Ukupan dug naroda Srbije (1 + 2+ 3) 76
Dakle ukupan (javni + privatni) dug naroda Srbije iznosi $76 milijardi. Od toga, oko $54 milijardi duga je efektivno u devizama, a $22 milijardi u RSD.
Očigledno je ukupna zaduženosti naroda Srbije preko 150% zvaničnog BDPa. Međutim praktično gledano, ukupna efektivna zaduženost naroda Srbije je čak 300% realnog BDPa Srbije. A devizna komponenta tog duga je čak 220% realnog BDPa Srbije.
Režim obmanjuje javnost o relativno izvodljivoj zvaničnoj zaduženosti Srbije od 60% BDPa – citirajući samo javni-državni dug. Mada je privatni dug obaveza samih pozajmilaca a ne države Srbije, neosporna je obaveza države/NBS da ekonmskom i monetarnom politikom svima obezbedi pristup neophodnim deviznim i dinarskim sredstvima za odplatu privatnih dugova. Ovde imajmo u vidu da zvanični Dinar (RSD) nije knvertibilan na međunarodnom finansijskom tržištu. RSD ima samo nazor-nakalemljenu, ekonomski neopravdanu domaću konvertibilnost – i to isključivo zahvaljujući ogromnom prilivu poklonjenih deviza iz Dijaspore.
Uzmimo sada prost račun kreditnih troškova naroda Srbije. Za $54 milijardi deviznog duga, prosečni ukupni trošak deviznih kamata je 5%. A za $22 milijarde dinarskog duga, prosečni ukupni trošak dinarskih kamata je 11%. Dakle narod Srbije mora godišnje obezbediti oko $2.7 milijardi deviza i oko $2.3 milijardi u dinarima samo za odplatu kamata. To je ukupno oko $5 milijardi (10% zvaničnog BDP). Ako uzmemo da je prosečni termin kredita 10 godina, onda je ukupna prosečna godišnja odplata glavnica kredita oko $7.6 milijardi.
Evidentno da narod Srbije u proseku mora godišnje obezbediti oko $12.6 milijardi samo za servisiranje kredita stranim bankama, jer sve domaće banke su u stranom vlasništvu. A od te sume, devizna komponenta je oko $8.1 milijardi. Dakle , samo godišnja odplata kredita košta 25% zvanične novostvorene vrednosti (BDPa) naroda Srbije. Uz to, režim globi narod Srbije sa 30% efektivnih poreza i nameta na tržišnu vrednost roba i usluga (PDV, akcize, tarife, carine, administrativne takse, registracije …) i još sa 37% doprinosa i dažbina na bruto plate zaposlenih.
Ako uzmemo realni BDP od $25 milijardi, onda narod Srbije objektivno cele godine najamnički radi u suženoj (amortizovanoj) ekonomskoj reprodukciji. Jer se sva njegova stvorena nova vrednost koristi samo da namiri trošak kredita prema globalnim banksterima, obezbedi repatriaciju profita stranim investitorima, i plati održavanje parazitskog vazalskog režima na vlasti. To znači da ova režimska globalistička ekonomija Srbije sada preživljava samo na toksičnim izduvnim gasovima stranih investitora (Smederevo, Bor…), novim banksterskim kreditima, i reketom-iznuđenim donacijama Dijaspore.
Za Korene
Zoran Karaklajić
