Pre 24 godine, ubijen je bivši predsednik Predsedništva Srbije Ivana Stambolić.
Kako piše Insajder, za njegovo ubistvo osuđeni su pripadnici Jedinice za specijalne operacije (JSO) Državne bezbednosti (DB) Srbije.
Stambolić je ubijen po nalogu svog nekada bliskog prijatelja i političkog saradnika Slobodana Miloševića. Pravosnažna osuđujuća presuda, u kojoj je Milošević naveden kao nalogodavac, doneta je 2007. godine.
Ivan Stambolić je ubijen 25. avgusta 2000. godine. Još tada se verovalo da je motiv njegove otmice i ubistva Miloševićev strah da bi nekadašnji politički mentor Stambolić mogao da mu bude ozbiljan politički protivnik, a osamdesetih godina su bili najbliži politički saradnici i prijatelji.
Do njihovog razlaza, međutim, dolazi na Osmoj sednici Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije, septembra 1987. godine.
Telo pronađeno posle skoro tri godine
Stambolića su na Košutnjaku u Beogradu otela petorica pripadnika JSO i odvezla na Zmajevac na Fruškoj gori.
Ubijen je sa dva metka u potiljak, a telo je bačeno u jamu sa živim krečom. Telo je pronađeno tek u akciji Sablja, 2003. godine – organizovanoj posle ubistva premijera Zorana Đinđića – a policiju je do mesta ubistva doveo nekadašnji pripadnik JSO i svedok saradnik na suđenju, Nenad Šare.
Mesec dana od otmice i ubistva Stambolića, Milošević je izgubio izbore za predsednika Savezne Republike Jugoslavije (SRJ).
Smenjen je 5. oktobra 2000. godine, kada je pod pritiskom masovnih demonstracija morao da prihvati rezultate izbora na kojima ga je pobedio Vojislav Koštunica, kandidat Demokratske opozicije Srbije (DOS).
Suđenje i presuda
Suđenje za ubistvo Ivana Stambolića bilo je objedinjeno sa suđenjem za atentat na Vuka Draškovića u Budvi, 2000. godine.
Prvostepena presuda doneta je 2005. i to je bila prva presuda na maksimalnih 40 godina zatvora za počinioce zločina.
Na optuženičkoj klupi našli su se visoki funkcioneri Miloševićeve tajne službe, dok se samom Miloševiću tada već sudilo za ratne zločine u Hagu, gde je i preminuo 2006. godine.
Pravosnažna presuda za ubistvo Ivana Stambolića izrečena je 2007. godine. U presudi je navedeno da je nalogodavac – Slobodan Milošević.
Za ubistvo Stambolića pravosnažno su osuđeni najviši funkcioneri Državne bezbednosti i pripadnici JSO-a: Milorad Ulemek Legija i Branko Berček na po 40 godina zatvora, Nenad Bujošević na 35, Leonid Milivojević i Duško Maričić na po 30 godina, nekadašnji šef DB-a Radomir Marković na 15 godina zatvora – na koliko je osuđen i Nenad Ilić, dok je Milorad Bracanović dobio kaznu od dve godine zatvora.
Nedvosmislena optužba
Tužilac Mioljub Vitorović, u završnoj reči u postupku za ubistvo Ivana Stambolića, na osnovu dokaza, nedvosmisleno je optužio Slobodana Miloševića i njegovu suprugu Mirjanu Marković da su naručivali ubistva političkih protivnika.
„Sudimo organizaciji za ubijanje, odnosno odredu DB-a namenjenom za likvidacije ali, šta je sa organizacijom ili njenim delovima koji su bili ili su još uvek u ekonomiji, pravosuđu, policiji, medijima, politici i koja, u strahu da ne bude otkrivena, podržava ovakve odbrane okrivljenih i održava ih u zabludi da će se sve po njih povoljno rešiti? U ovom trenutku nijedna institucija u zemlji ne brani zemlju u toj meri kao što to radi ovaj sud. Vaša odgovornost je toliko veća, ali te odgovornosti ne treba se bojati. Naprotiv, istorija je zabeležila zlo, istorija očekuje odgovor. Odgovor ovog suda treba da bude takav da ne padne pod udar istorije. Sve što nije adekvatan odgovor na zlo režima Slobodana Miloševića istorija će osuditi“, navedeno je, pored ostalog, u završnoj reči.
Posle te završne reči, usledila je smena tužioca Mioljuba Vitorovića. Mirjana Marković je do smrti, 2019. godine, živela u Rusiji, gde je dobila politički azil.
Tajna služba Slobodana Miloševića svakodnevno je, prema saznanjima Insajdera objavljenim u serijalu „Službena tajna“, pratila i prisluškivala Ivana Stambolića i tako pripremila teren za otmicu, odnosno ubistvo.
Slučaj se tri godine vodio kao otmica. Dok je deo javnosti zahtevao da se slučaj rasvetli, predstavnici SPS-a i JUL-a izjavljivali su „pitajte ženu Ivana Stambolića gde joj se muž odšetao“.
Razumio bih da je ovakav tekst objavljen do 2003 / 4 /5 …. godine ….. ali danas
poslije svega …??? Tekst je prepun lazi i kontradiktornosti. Posebno me zanima kome je namjenjen ? Vjerujem da su ga pisali i objavili za i po narudzbi onih koji ubjedjuju i lazu sami sebe ….. da se istina ne zna i da se neće saznati. Ukoliko netko ima minimalnu sumlju, neka razmisli samo o činjenicama koje nitko ne negira ! Koštunica pobijedio na izborima a najubjedljiviji dokaz pobjede bilo je paljenje glasačkih kutija poslije upada u Skupštinu. Po kojem i čijem USTAVU i zakonu je Milošević završio u Hagu ?? Smjenjeni sudci i tuzioci iz vremena Miloševića ….. i postavljeni ovi i ovakvi koji danas utjeruju zakon i pravdu. Koliko puta se je do sada od tada USTAVNI sud proglasio nenadleznim po pitanju ustava??? Znate li tko je Zagorka Dolovac , osim što svi znamo da se ne mješa u svoj posao. Tko je izborio R1244 u kojoj je 5 puta ponovljeno da je KiM sastavni dio Srbije, a tko tu R1244 od tada do danas “ drzi pod tepihom” ???
Šta smo imali na KiM za vrijeme Miloševića a šta imamo danas ???????
Vrhunac baljezganja jeste motiv zbog kojeg je Milošević navodno naredio ubistvo Stambolića ?? Strah od rivalstva
……. da se ne radi o ubistvu, bilo bi smiješno !! Zamislite se , oni koji su srušili Miloševića , vladaju i dan danas Srbijom , preko svojih ucviljenih i ucijenjenih, jadnih i bijednih kvislinga , koje mjenjaju poput usranih gaća. Sada su tu Vučići , Dačići, Pačići, Orlići a imamo i jednu DEČKU – Brnabić …. .. i sve to na našu nemoć jad i sramotu !!! Ubijaju nas otvoreno
Материјал је прилично непотпун. Нема ништа о животу и раду Ивана од разлаза са Милошевићем. Нема ништа о ондашњем СИВ и ЈУБМЕСУ, као ни периоду од ЈУБМЕСА до убиства!? Било би занимљиво, да аутор материјала истражи, да ли је неки политички атентат извршен отмицом и накнадном егзекуцијом 100 км даље у шуми. Претпоставка је да се узме у обзир шта је ЈУБМЕС и зашто је основан и време када је Иван као успешан привредник радио по пропалој Југи.
Једини који је имао интерес да амерички конфидент Стамболић буде ликвидиран је његов највећи конкурент Зоран Ђинђић. За Милошевића Стамболић није представљао реалну опасност. После ликвидације и самог З.Ђ., није рушена панично вила у Шилеровој да би се уништили трагови присуства С. Милошевића, већ Ђинђића и његовог интимног друштва.