Moravac kineskih robota
Pričam sa bratom Srbinom u Australiji i on mi uzbuđeno prepričava događaj iz Sidneja. Došao je mlad u Australiju iz šumadijskog sela i odmah se zaposlio u pustinji da radi za rudarsku kompaniju. Šest godina se nije pomerio iz tog rudničkog grada dok nekako ne dođe do Sidneja i saznade da se petkom u srpskim crkvenim salama skuplja narod jer su vežbe folklora. Pronađe adresu, uđe u salu a u tom momentu grupa najmlađih srpčića igra u nošnjama kolo, generalna proba za sutrašnju crkvenu slavu. I kad je video decu kako igraju počeo je nekontrolisano da plače, onda se da ga niko ne vidi sakrio u neku ćošak i isplakao koliko je mogao. Posle se sabrao i zapitao se zašto je tako emotivno reagovao, i shvatio zato što je u tom kolu video i svoje potomke, i rodbinu, i komšije i Srbiju svoju daleko iza mora i okeana.
Predsednik jadne nam zemlje priprema veliki događaj, skuplja plaćenike sa svih strana da se okupe i pokažu vaskolikom srpstvu koliko je ON omiljen među narodom, a koji je spreman da i dalje pobedonosno vodi. I kao najveća atrakcija, pored besplatnih pljeskavica, sokova, bajkera, žonglera, pevača razno raznih, video binova je po prvi put u istoriji će pred sam nastup predsednika, kada je veselje i izbuđenje na vrhu, biti nastup najnovije generacije kinskih robota koji će sa šajkačom na glavi i valjda i opancima na nogama da na najvećoj bini i pred kamerama svih srpskih televizija da zaigraju moravac!
Šta nam predsednik ovim poručuje, dve glavne stvari. Ovim robotima koje nam je poslao lično Brat Si može vrlo lako da se promeni softver pa umesto da igraju kolo da se late teških pendreka i da biju one koje treba, a to su naravno ustaše blokaderi. Drugo, bela kuga nas ubija, sve je manje dece, ali nema razloga da brinemo, u folklornim grupama će roboti da zamene decu i stvar smo rešili.
Da li ćemo iz ovog ludila da izađemo ili večito da ostanemo u njemu.
Autor: Predrag Vučinić
