Dveri – kukavičje jaje ili izlaz iz tragedije?

7
1971

U Srbiji ništa ne mora biti onako kako izgleda na prvi pogled, a ponekad, ni nakon najozbiljnijih analiza, nije lako da se donese pravilan sud o nekom društvenom fenomenu, pogotovo ako je u pitanju nešto što je vezano za srpsku političku scenu. Naravno, jasno je da se političke partije nadmeću u tome ko će više glasova građana prevući na svoju stranu. U takvoj borbi nema ničeg neobičnog, jer politička partija i ne bi bila politička, ukoliko se ne bi trudila da uzme vlast u državi. S druge strane, politička etika nigde na svetu nije nešto što bi se moglo uzeti kao ozbiljan, pogotovo ne neizbežan, kvalitet u partijskom delovanju.

Iako običan svet ima naviku da veruje u sve ono što njihovi „omiljeni“ političari govore, čak i onda kada ovi očigledno i godinama rade suprotno od onoga što su ranije narodu obećavali, teško je razumeti, na primer, da se ovoliko dugo toleriše politika ogoljene laži trenutno vladajućih stranaka, na čelu sa SNS. Donekle se to može objasniti pojedinačnim interesom onih koji su na ovaj ili onaj način partijski uvezani, ali, očigledno je da se u ovom slučaju ne radi samo o tome. Reklo bi se da je prosečan srpski građanin veoma vezan za one političare koje je nekad odabrao kao svoje favorite. Nije spreman da ih u svom srcu (niti u glavi) zameni. Čak i kad mu zdrav razum govori da ima posla sa onima koji ga zatrpavaju svakodnevno čistim lažima, Srbin i dalje ostaje veran svom ranije izabranom objektu „bezgranične ljubavi“.

O SNS-u sve je rečeno. Zapravo, sama ta partija je jasno pokazala svoju potpunu nesposobnost da vodi zemlju. Izgradili su kult ličnosti oko čoveka koji notorno govori neistine i, moglo bi se reći, bezdušno vara narodne mase. Nema potrebe da ovde navodimo sve neistine koje je AV izrekao za poslednjih pet godina (da one ranije ne računamo), jer bi se nabrajanje njegovih laži i prevara moglo otegnuti satima i satima – moglo bi trajati duže, nego onaj AV-ov najduži ekspoze (i to još skraćeni!) u istoriji svih srpskih predsednika vlade.

Da Vas podsetimo:  Koronavirus kao zamka koju je kapitalizam postavio čovečanstvu

Šta nam ostaje? Koga da izaberemo od ono malo političkog bića, koje je još preostalo, a koje se nije sasvim podvrgnulo onakvom „preumljenju“, koje je Srbima nametnuo nemački Bundestag i američko, decenijski dugo, antisrpsko delovanje.

Šta je čovjek, ka slabo živinče? – rekao bi ovde najveći srpski pesnik. Čovek je kvarljiva roba, zar ne? I svako se može kupiti – u pitanju je samo – cena! Kada se uzme u obzir i jedan čvrsto izgrađeni stereotip ponašanja unutar srpskog društva, koje neprestano traga za snažnim, autoritarnim vođom, koji će građanima Srbije doneti „živu vatru“, kao Prometej, dolazimo do tačke u kojoj se ponire u beznađe. Zašto u beznađe? Valjda zato što se već decenijama ne pojavljuje onaj vođa, kojeg smo konfabulirali u našoj kolektivno zabludeloj svesti.

Srbi, posebno, čini se, imaju ugrađen nekakav psihološki mehanizam, koji ih sprečava da budu aktivni učesnici u stvaranju srećnije budućnosti za sve. Radije predajemo naše živote u ruke vlasti koja je koncentrisana u jednoj ličnosti. Iako je, reklo bi se, malo onih koji iskreno veruju u Hristosa, Srbi se ponašaju prema svom vladaru, upravo onako kako bi se u religijskom smislu pastva trebalo da odnosi prema papskom autoritetu i njegovom infalibilitetu. A zašto papskom? Pa zato što je rimski papa „nepogrešiv“ u istoj meri, u kojoj je „nepogrešiv“ i aktuelni srpski „pastir“ AV.

Da se vratimo Dverima. Da li su oni onaj pravi patriotski izraz, koji bi mogao da omogući Srbiji izlazak iz provalije u kojoj se trenutno građani Srbije guše? Možda. A zašto možda. Pa zato što neka ranija događanja bacaju senku i na taj patriotski pokret. Najpre, dolazak Jasmine Vujić u Dveri, mogao bi biti znak da su američke „informativne“ službe preuzele kontrolu nad tim srpskim pokretom. U pokušaju da „odbrane“ Vujićevu, Dveri su otišle predaleko, upoređujući je sa Teslom i Pupinom, što je potpuna besmislica. Tesla i Pupin su živeli u drugom vremenu, obojica su bili nezavisni naučnici, odnosno, dovoljno veliki naučni autoriteti, da bi im iko mogao soliti pamet ili ih na bilo kakav način instrumentalizovati. Vujićeva je, i pored značajne pozicije na Berkliju, daleko od ta dva srpska velikana – i svako poređenje s njima, može se reći, samo je kontraproduktivno.

Da Vas podsetimo:  Opozicija posle izbora ili – kamo dalje rođaci?!

Tu je i „šminkanje“ Obradovića i pokušaj stvaranja jednog drugačijeg imidža, baš u vreme dolaska Vujićeve na čelo Političkog saveta i na mesto potpredsednika Dveri. Naravno, sve je to deo političkog delovanja i pokušaja da se osvoje „srca“ budućih birača. Opet, Vujićevoj se ne može osporiti da je dosta toga rekla u pokušaju da osvetli posledice koje je američko bombardovanje imalo (i danas ima) po zdravlje ljudi u Srbiji, kada je u pitanju osiromašeni uranijum i druge vrste fizičke i hemijske kontaminacije prirodne sredine u Srbiji.

Određene sumnje u prave političke namere Dveri pojavile su se i posle zadnjih parlamentarnih izbora, sa ne baš sasvim jasnom ulogom američke ambasade, a u vezi „pomoći“ Dverima da uđu u Narodnu skupštinu Srbije. Tu je i onaj nezgrapni skup podrške Dverima za ulazak u Skupštinu, na kome su učestvovale gotovo sve opozicione partije, uključujući i LDP.

Ipak, na ovakvoj političkoj pozornici Srbije, gde je teško naći političku opciju – koja ne zagovara iste političke ciljeve kao i vladajuća SNS – Dveri, moglo bi se konstatovati, ostaju jedini izbor. To jeste, svi oni koji se protive ulasku Srbije u EU i koji hoće da ovu zemlju oslobode vazalnog položaja i ropstva pod korbačem MMF i Svetske banke, odnosno, mondijalno-korporacijskog i „banksterskog“ kapitala, teško da imaju drugu političku snagu, koja bi se zalagala za slične ciljeve.

Činjenica je da Dveri danas u Skupštini postavljaju prava pitanja, na koje Srbija mora da nađe odgovor, ukoliko namerava da uopšte opstane kao država u vremenu koje dolazi. Otkako je SRS zauzela nekakvu „neutralnu“ poziciju u odnosu na vlast, otkad su Šešelj i AV postigli nepisani dogovor o „nenapadanju“, Dveri su, nakon svega, jedina varijanta, koja pruža, barem na rečima, određenu nadu da bi jednog dana stvari u Srbiji mogle da krenu nabolje.

Da Vas podsetimo:  Za njihovu decu SNS, a za našu SMS

Uostalom, pored SNS-a i njenih satelita, na stolu imamo još nekoliko opozicionih opcija. Jankovićev Pokret slobodnih građana lepo zvuči u naslovu, ali program te partije uopšte se ne razlikuje od programa vladajućih stranaka. Jednako je za EU, odmah bi prihvatili sve ono što Srbe stavlja na optuženičku klupu – od Srebrenice do Kosova i Metohije, tj. do priznanja šiptarsko-natovskog Kosova. I Saša Janković to uopšte ne kriju, pa je prema tome on daleko pošteniji od AV-a koji je jedno obećavao, a drugo radio. O DS-u, čini se, nema potrebe da se uopšte troše reči. Ostaje još Jeremićeva Narodna partija, koja se još nije jasno profilisala.

Što bi narod rekao: šta je tu je! Ljudi koji ne prihvataju evroatlantske integracije i protive se razornom konceptu tzv. neoliberalne, korporacijske ili ko zna kakve anti-ekonomije, zapravo, pljačkaške „privrede“ ili, eufemistički nazvano, „procesa tranzicije“, dobija se utisak, nemaju uopšte izbora. Hteli ne hteli – ostaju im samo Dveri! A koliki je realni domet Dveri? Verovatno, ne baš veliki. Zašto? Teško je to reći, jer neke stvari, i kad nisu najbolje, bujaju u eteru kao gljive posle kiše, a druge, ma koliko bile dobre, ne uspevaju da se namnože u dovoljnom broju.

D. Gosteljski

koreni.rs

7 KOMENTARA

  1. LUNE NEMA VIŠE SENDVIČ

    Lune je do juče ljubio Vučića u d..e. Mene je više puta javno kritikovao što napadam Vučića. Tim povodom kontaktirao je i sa „Korenom“, sa preporukom da se zabrane moje kritike.
    Pogledajte malo prošlost, on je samo „hmrkao“ i napadao sve kritičare.
    A moja svaka kritika bila je argumentovana. Na žalost danas se vidi da su sve bile i opradvane. Toliko…
    P:Slavko ili Sajdžo.Bg.

  2. Данашња власт Србије је склона самовољи, подвалама, лажима, незајажљива је и инаџијсака и од људи ствара ограничене, зле, себичне и самовољне јединке. Не негује се заједништво а национални понос је заменила тупа егзистенцијална празнина.
    Одричемо се историје, традиције, вере. А тамо где слаби традиција губи се пример породице као основне ћелије друштва, где се маргинализује историја умањује се осећање националног поноса. У сулудој жељи за асимилацијом са ЕУ као развијенијом, успешнијом, културнијом, бољом .. као оптерећење нам дођу националне специфичности и појављује се осећај мање вредности, а како слаби и вера, постајемо фрустирани и искомплексирани, безвољни, агресивни, аутодеструктивни и подложни разним врстамa зависности.
    И баш у том сегменту су Двери незаменљиве. Негују традицију, веру, језик и писмо, величају историјска достигнућа Срба као основне елементе националног идентитета, што утиче на повраћај националног достојанства Срба ( које владајућа клика ревносно и свесно унишtава).
    Шта се Дверима спочитава? Помоћ амбасадора УСА код инсистирању на признавању изборних резултата? Па већи је проблем то што се изборна воља грађана није поштовала и то да амерички амбасадор има моћ да владајућој странци наметне свој став.
    Промена имиџа Двери је објективно условљена простором и временом у коме живимо. Двери морају да свој програм приближе и младима а знамо да је имиџ данас битан фактор комуникације. То што неко поштује и негује традиционалне вредности не значи да је заостао и конзервативан по свим питањима или, преведено на језик младих, то што цените породицу, историју,културу и веру не значи да сте затуцани кулов већ да сте самосвестан млад човек.

  3. Nijedna politička opcija od 1918 do danas nije bila srpska, a takva se ne nazire ni u budućnosti. Gotovo da niko ne može ozbiljno ni biti na našoj, srpskoj strani, jer mi nemamo stranu: nismo, naime, formulisali nacionalne ciljeve, interese itd, nemamo konsenzus. Ja vam tvrdim da 70% ljudi, ovde, ide ili bolje reći tumara unaokolo otvorenih usta, razrogačenih očiju i ne dobacuje dalje od nosa, ali je čvrsto uveren da je ono malo zabluda što postoji u njegovoj ubogoj glavi – svetinja. S takvima, nikakva politika ne može rešiti probleme, ona to i neće, a ne može između ostalog i zato, što naši problemi nisu politički.

  4. Искрени родољуб, Јасмина Вујић се пре месец дана повукла са места члана Председништва и потпредседника Покрета.
    Нажалост.
    Верујем да не мора увек да се догоде овакве ствари да би неко веровао да има часних Срба и да нису под конторлом разних служби.

  5. Imam pitanje za autora ovog teksta, koliko godina imate i gde zivite poslednjih 20 godina? Procitao sam par vasih tekstova i namera Vam nije losa ali sam primetio DUBOKO nerazumevanje stanja u politici i zemlji. Sta ocekujete od stranke koju americki ambasador Skot/ina na silu ugura u skupstinu i preko cenzusa?! Kakva vam analiza tu treba? Pitam se da li ljudi u Srbiji uopste shvataju da smo mi OKUPIRANA AMERICKA KOLONIJA jos od bombardovanja ’99 i da ovde americki ambasadori odlucuju ko ce biti premijer ko predsednik ko ce preci cenzuz koji ce se zakon doneti, sta ce se pricati na televiziji sta ce pisati u novinama, kolika ce biti cena rada, koliko kosta struja koliko cemo gej parada mesecno da imamo a jos malo i koliko vazduha smemo dnevno da udahnemo … A Vi mi pravite tu neke analize neke stranke koja ne bi ni mogla da nastane u OKUPIRANOJ zemlji bez odobrenja OKUPATORA, shvatite vise da se u Srbiji stvari ne mogu resiti politikom niti kakvom novom cudesnom strankom vec samo i jedino USTANKOM i proterivanjem okupatora, tek onda moze da se oformi neka zdrava politicka ideja.

    • Jeste, to je najlakše reći, ali je ustanak, nažalost, u ovakvim uslovima teško izvodljiv. Prvo, i da ga povedeš (ustanak) ne znaš protiv koga ga dižeš. Ako je protiv domaćih vazala, onda ne znaš da li je takav ustanak neko smislio samo da nas prevari još za neko vreme (kao i onog 5. oktobra 2000.).

      • Hm,hmm…ustanak,kao resenje,izmestio je Vuk Draskovic,,“ da vise nikad ne puca Srbin na Srbina“.. Pa su se,osilile,njegove SPO pase i subase,potpisao je slobodno kretanje, NATO,po vostaloj po Vuku Serbije,pa NATO ima, “ pecat i potpis “ da moze,da orca,nebesima i tlom Serbije,pa kako je Kosovo Srbija i po Kosovu.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime