Ovu sam temu, nehotice, otvotio juče u tekstu „Bimboje No. 1“. Govoreći o Dačuću, lideru Socijalističke partije Srbije i njegovom ideološkom poimanju socijalizma, rekao sam – Sutra, ako na izborima pobede i oni biciklisti sa Tur de Fransa, on će se i njima prišljamčiti, kad sinoć u dnevniku tema – pobuna u jednom delu SPS-a.
E sad, ako mislite da je do te pobune došlo zbog nekakvih ideoloških razmimoilaženja o socijalizmu kao pojmu ili zato što je jednom delu socijalista došlo iz južnih delova mozga u glavu da oni – partizanskog porekla, služe u vlasti koju vodi vlast četničkog porekla, ništa od toga. Dovoljno je samo prisetiti se njihove sreće i zadovoljstva od pre par meseci, na proslavi 30-godišnjice osnivanja SPS-a, kad su kao “porodična stranka”, redom predstavljali svoju decu koja će nastaviti njihovim stopama … i, otkud sad problemi.
Da se prisetimo – Dačića i SPS je politički rehabilitovao i uveo u vlast, kao koalicionog partnera, DS koji je tada vodila ona politička zamlata Boris Tadić, jer su se ovi navodno odrekli politike Slobodana Miloševića. Potom je Tadić podržao i formiranje Srpske napredne stranke (SNS) – kao iz ekstremne desnićarske Radikalne stranke izdvojiće se umereni radikali koji će stvoriti jednu proevropsku narodnu stranku, što će biti jak udar za radikale, pogotovu u vreme dok je Šešelj u Hagu i slična s…. Formirana je nova stranka na čelu sa Tomislavom Nikolićem, Vučić se malo premišljao pa se na nagovor Nikolića i on priključio …
Dačiću se dopala ideja da ponovo radi sa svojim dojučeraššnjim partnerima iz vlasti Slobodana Miloševića i već na prvim izborima, 2012. godine, je napustio je DS i prišao naprednjacima, kao jezičak na vagi koji je na izborima pretegao na stranu SNS-a. Ostalo je stvarnost čije plodove i danas uživamo.
Tu svoju zaslugu za dolazak SNS-a na vlast, Dačić je debelo naplatio – čak je u toj prvoj vladi dobio mesto premijera, dok se Vučić zadovoljio sa funkcijom Prvog potpredsednika vlade. Kasnije ih je Vučić sve marginalizovao – i Nikolića i Dačića i sve druge koji su mu se našli na putu. Dačiću to nije smetalo – zadovoljio se mestom potpredsednika vlade (bez ikakvog stvarnog uticaja na politiku o kojoj odlučuje isključivo Vučić) ali je za SPS ostao ogroman broj raznih drugih privilegija – počev od ministarskih resora i državnih ptreduzeća kao partijskih „prćija“ (NIS, Galenika …) do raznih drugih funkcija (članstva u upravnim i nadzornim odborima državnih preduzeća i institucija i sl.).
I, sada preti opasnost da se to, u najboljem slučaju po SPS, drastično smanji. Vučić je osvojio dvotrećinsku većinu u parlamentu i više mu SPS nije ni potreban. Na drugoj strani ima ogromne zahteve – kako iz svoje sopstvene stranke, od onih koji već dugo čekaju na red da partiji naplate svoje zasluge, tako i od novih potencijaalnih saradnika koje takođe treba namiriti – ono što se popularno kaže: Mala bara, puno krokodila.
Juče su počeli razgovori sa manjinskim strankama – prva je kod Vučića pozvana (ne slučajno) „Albanska demokratska alternativa – Ujedinjena dolina“. Njen lider, Šaip Kamberi, je po održanom sastanku izjavio – Zadovpljan sam razgovorima, ovo mi je četvrti put da dolazim na konsultacije kod predsednika. Obično se kaže – triput bog pomaaže, ali do sada ništa. Nadam se da će ovaj četvrti susret biti uspešan. Očekuje dobijanje jednog ministarskog resora.
Drugi još nisu ni bili. Srpska desnica, na primer, kao značajan partner za razne namene, treba takođe da bude namirena.
Koja je to vlast koja nema opoziciju – a ta je uloga zapala Šapićevom Srpskom patriotskom savezu, tako da niko ne sumnja da će oni ulogu konstruktivne opozicije dobro naplatiti.
Konačno, tu su i do sada nezadovoljeni kadrovi iz sopstvene stranke koji očekuju napredovanje. Da pomenem ovde samo dosadašnjeg multi praktik operativca Vladimira Đukanovića koji već duže vremena puca na funkciju Zorane Mihajlović, čak i izjavama da ako ona i dalje osztane u Vladi, on napušta sve funkcje. Ovih dana se pojavila vest da Vladimir Đukanović napušta partijske funkcije – da li to znači da su ucene te vrste krenule i iz sopstvenih redova. Uostalom sam Vučić je na početku izborne kampanje javno obznanio da će se buduće funkcije deliti na bazi stvarnog učinka na izborima. To obećanje ne može u potpunosti da se zanemari, a aspiranata koji se zaslužno osećaju svakako ima.
U takvoj sitiuaciji nije teško pretpostaviti da će privilegije koje je do sada rabio SPS biti drasttično smanjene, te da je to ustvari pravi razlog pobune u SPS-u. A konkurencija je i tu nemilosrdna. Stara je izreka – Imao, pa nemao. Prvi je ceh platio veteran SPS-a Petar Škundrić, samo zato što je otkriveno da je njegov sin učestvovao na poslednjim protestima. Dačić otvoreno poziva da mu iz SNS-a jave o svim sličnim slučajevima – čeka ih ista sudbina. Novica Tončev, jedan od uvaženih SPS kadrova preti – Ako mi se ukine i jedno direktorsko mesto, izvešću hiljadu ljudi i blokirati autoput Niš – Skoplje! A Daćić takođe preti i izražava javnu podršku Vučiću – Ja neću protiv Vučića, ako većina SPS-a hoće, podnosim ostavku.
Vučić to sve sluša i ne reagije – SPS-u je zakazao viđenje tek za ponedeljak. Na kraju.
Dragiša Čolić