Evropska komisija koja po tradiciji brzo reaguje na bilo koji događaj koji se tumači kao “ruska pretnja”, nikako ne može da definiše sopstveni stav prema projektu “Severni tok – 2”. Taj odnos mora biti upakovan u formu odluke o usklađenosti gasovoda sa normama EU.
Slovak Maroš Šefčovič, potpredsednik Evropske komisije po pitanjima energetike EU, tokom bukvalno nekoliko dana je dao dve potpuno kontradiktorne izjave. On je još 13. februara izjavio da će brzo biti doneta odluka o “Severnom toku – 2”. “U skorije vreme, u veoma bliskoj budućnosti, biće doneta odluka po tom pitanju” – uveravao je on. [http://www.rbc.ru/rbcfreenews/56bf8bfd9a794756b6bbbb3e] Međutim, već 18 februara on je priznao da EU ne treba da očekuje skorije rešenje o usaglašenosti planova “Gazproma” sa evropskim pravilima po pitanju širenja “Severnog toka”, pošto pravnici Evropske komisije još uvek izučavaju projekat. [http://www.rbc.ru/rbcfreenews/56c5f00f9a794738a308cd1b] O tome da je proces tek počeo, obavestio nas je i komesar za energetiku Migel Ariad Kanjete. “Mi u ovom trenutku nemamo neophodne podatke o projektu. To je tek početni stadijum” – ovako je on ocenio sadašnje stanje stvari pa je i sam progovorio o uzrocima tih odugovlačenja. Prema rečima Kanjete, projekat “Severni tok – 2” ima za EU “ogromne političke posledice”, pošto “zaoblilazi Ukrajinu”. [http://www.vestifinance.ru/articles/67154]
Sudeći po informacijama kojima raspolažemo, suština problema za Evropsku komisiju ogleda se u neophodnosti hitne izgradnje novih mehanizama za preventivno blokiranje sporazuma u energetskoj oblasti, koje su evropske zemlje, pa čak i pojedine kompanije, potpisale ili se tek spremaju da potpišu sa Rusijom. U tu svrhu posebno je Evropska komisija požurila da 16. februara utvrdi paket mera za povećanje energetske bezbednosti Evropske unije. Taj paket, međutim, mora još biti odobren na Savetu EU. Ti predlozi daju Evropskoj komisiji pravo da proverava potpisane ugovore vlada zemalja EU sa inostranim kompanijama-dobavljačima energenata, pre svega prirodnog gasa, “po pitanju njihove usklađenosti sa standardima energetskog tržišta, po pitanju odredbi o konkurenciji i zakonodavstvu u oblasti ekologije”. [http://www.vestifinance.ru/articles/67543]
Jasno je da je ova koncepcija usmerena u prvom redu protiv Rusije, a takođe i njenih ključnih partnera u energetskoj oblasti – takvih kao što su Nemačka, Italija, Austrija, Francuska, Mađarska. Pored toga, neizbežne su kolizije čisto pravnog karaktera. Posebno zbog toga, kako svedoči stalni izaslanik Rusije pri EU Vladimir Čižov, što “sada u Evropskoj komisiji postoje različite tačke gledišta – da li se i na morski deo gasovoda “Severni tok – 2” odnose standardi EU”. [http://ria.ru/economy/20160229/1382114742.html]
Istovremeno, informacije kojima raspolažemo dozvoljavaju nam da pretpostavimo da će čak i u slučaju da Evropska komisija izda zahtev protiv “Severnog toka – 2”, Nemačka i Rusija moći zaobići ograničenja, stvarajući u moru još i pumnu gasnu stanicu, s tim što bi kontigent cevi koje idu od nje pripadao različitim nemačkim kompanijama.
Pored toga, Rusija je izrazila zainteresovanost za stvaranje gasnog koridora na jugu Evrope. “Gazprom”, francuska kompaniju Edison i grčka kompanija Depa potpisali su memorandum o uzajamnom razumevanju u okvirima realizacije zajedničkih planova po projektu gasovoda Itgi-Poseidon iz Rusije po dnu Crnog mora, preko Grčke do Italije. “Sa ulaskom “Gazproma” u igru, isporuka ruskog gasa u Italiju može postati realnost” – ovako ocenjuje perspektive projekta Itgi-Poseidon italijansko izdanje časopisa Il Foglio. [http://www.ilfoglio.it/economia/2016/02/26/cosa-c-dietro-lintesa-sul-poseidon-gasdotto-russo-italiano___1-v-138731-rubriche_c271.htm]
Jasno je da sporovi oko “Severnog toka – 2” i očigledna težnja Evropske komisije da spreči normalnu uzajamno korisnu saradnju Rusije i evropskih zemalja po pitanju obezbeđenja energetske bezbednosti kontinenta, nanosi udar po interesima samih Evropljana. Tim pre što se to događa na fonu karakterističnih promena u taboru drugih potencijalnih dobavljača gasa – zemalja Persijskog zaliva, pa tako i Irana.
Posebno su neočekivano za SAD i EU, vlasti u Teheranu posle skidanja sankcija, izrazile želju da prošire izvozne gasne tokove ne sa Zapadom, nego u istočnom pravcu. Radi se između ostalog o izgradnji krupnog podvodnog gasovoda iz Irana kroz Omanski zaliv i Arabijsko more u Indiju. Indijske energetske korporacije Gail i Indian Oil Ltd već su razmatrale ovaj projekt sa iranskim predstavnicima. Gasovod treba da zaobiđe Pakistan – ključnog regionalnog geopolitičkog konkurenta Indije – i ima dnevnu propusnu moć od 31 miliona kubnih metara gasa. Pored toga, Iran i Oman su već potpisale ugovor na 25 godina, vrednosti 60 milijardi dolara, koji omogućava dvema državama da izgrade podvodni gasovod kapaciteta 20 miliona kubnih metara gasa na dan. [http://regnum.ru/news/economy/2088657.html]
Što se tiče drugih monarhija Persijskog zaliva, može se reći da im finansijsko-ekonomska situacija u kojoj su se našle ne dozvoljava da računaju na formiranje izlaska na evropsko tržište.
Prema svedočenju analitičara banki HSBC, zemljama koje ulaze u Savet saradnje sa arapskim državama Persijskog zaliva, zbog obaranja cena nafte, u naredne dve godine će biti zatraženo refinansiranje obligacija za 52 milijarde dolara i sindiciranje kredita[1] za 42 milijarde dolara, pri čemu je osnovno opterećenje stavljeno na Ujedinjene Arapske Emirate i Katar. Pored toga, te zemlje u naredne dve godine takođe će se suočiti sa budžetskim deficitom i deficitom tekućeg računa na sumu od 395 milijardi dolara. Sumarni dug zemalja Persijskog zaliva, prema računici HSBC, iznosi 610 milijardi dolara, a tu se ne računa samo državni, već i korporativni dug. [http://www.vestifinance.ru/articles/67999]
Na taj način, pored Rusije, Evropljani po pitanju energetske bezbednosti nemaju više ni na koga računati – ako zanemarimo američki gas iz škriljaca, čije su perspektive opet povezane sa politikom Saudijske Arabije. Tako da se postavlja pitanje – da li vredi blokirati projekte koji se nemaju čime zameniti?
[1] Sindicirovannый kredit – Kredit koji se obezbeđuje zalaganjem nekretnine ili garancijom vlade (primedba prevodioca)
Petar Iskenderov
FSK
