Ekološka katastrofa – Vineksovi otrovi u lancu ishrane (2)

1
3032

Iz nekog razloga, onako kako je to tipično za naš svet, meštani Lukićeva su godinama (uglavnom neuspešno) pokušavali da se organizuju i preduzmu određene korake da spreče dalje trovanje njihove životne sredine. Konačno, 2015. godine pokrenuli su peticiju (koju su potpisali gotovo svi punoletni stanovnici sela) da se zaustavi rad fabrike alkohola u njihovom selu, jer su isparive organske supstance (IOS)1 počele ozbiljno da narušavaju, ne samo komoditet stanovnika sela (težak i veoma neprijatan miris), nego je postalo jasno da Vineks opasno narušava fizičko i psihičko zdravlje svih ljudi u Lukićevu. Meštani su se posebno zabrinuli za zdravlje dece, jer su postali svesni da su dečji disajni organi, pored smrada u vazduhu, izloženi i određenim opasnim organskim česticama, koje bi mogle trajno da naškode zdravlju najmlađih. Primetilo se da su deca postala osetljivija na prehlade, povećao se broj dece kod kojih su se pojavili astmatični napadi; tu su i alergijske reakcije kod dece, ali i kod odraslih, u veoma visokom procentu, čija etiologija nije do kraja jasna, ali koja bi se mogla povezati sa vremenom u kome je Vineks podigao svoje pogone na prilazu sela.

Dakle, tolerancija meštana je bila maksimalna. Vineks je više puta upozoravan da je dužan da prestane sa kontaminacijom vazduha, vode i tla. Bilo je dovoljno vremena da Vineks izgradi postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Punih šest godina. Ali, vlasniku Goranu Iliću to nije padalo na pamet. Pogoni za katalitičku termolizu veoma su skupi, a utrošak energije bi se utrostručio, jer bi trebalo te otpadne vode zagrevati do 100 °C i pritom koristiti tzv. magnetno komešanje, kao i specijalne filtere i oksidajzere kroz koje bi prečišćena i dekontaminirana voda mogla da se pusti u rečne tokove bez posledica po životnu sredinu.  

U nauci je poznato da otpadne vode u proizvodnji alkohola od kukuruza ili melase spadaju u one NAJOTROVNIJE i najopasnije2. Utrošak kiseonika kod takvog otpada toliko je veliki da u njemu ne može da opstane nijedno živo biće, sem anaerobnih organizama (onih kojima za život nije potreban kiseonik).

Iznad Vineksovog jezera (lagune) sa otpadnim vodama svakodnevno se oslobađa na milione kubnih metara zatrovanog vazduha. Taj kontaminirani (IOS) vazduh širi se selom svakodnevno, u većoj ili manjoj meri, zavisno od brzine i pravca vetra. U takvom vazduhu velikim delom se sadrže isparenja toluena3, sirćetne i mravlje kiseline (formaldehida), metanola, fenola i na stotine drugih po zdravlje štetnih materija. Ove supstance najvećim delom pogađaju nervni sistem  (mozak i nerve), a ono što je najstrašnije, drastično povećane doze organskih isparenja mogu dovesti do rađanja dece s mentalnim bolestima, retardacijom i slično. Takođe, mnoga od tih isparenja (prema klasifikaciji Svetske zdravstvene organizacije i Američkog društvu za borbu protiv raka) karcinogena su, to jeste, izazivaju maligna oboljenja – karcinome raznih vrsta i leukemije4.

Pored melase, Vineks u proizvodnji alkohola, po nekim saznanjima od ljudi koji ne žele da im se pominje ime, koristi i semenski kukuruz (onaj kojem je istekao rok). Takav kukuruz je izuzetno zatrovan pesticidima, tako da ni u kom slučaju ne bi smeo da uđe u lanac ishrane. Tako se i herbicidi i pesticidi u onoj otrovnoj laguni mešaju sa teškim metalima i štetnim organskim supstancama.

Od teških metala koji se u opasnim količinama nalaze u otpadnoj vodi pri proizvodnji alkohola treba pomenuti one najotrovnije: živu i olovo, kao i cink, kadmijum, bakar, kalijum, arsenik. Kontaminacija zemljišta teškim metalima neminovno izaziva ekološku i biološku katastrofu. Konzumiranjem biljaka koje rastu na zemljištu zatrovanom teškim metalima ima užasne posledice na zdravlje ljudi, a posebno je tu na udaru centralni nervni sistem, bubrezi i digestivni trakt. Kod dece, teški metali usporavaju fizički i psihički razvoj. IQ kod dece izložene teškim metalima je izrazito smanjen, a problemi s pamćenjem pojavljuju se i u prvim godinama života5.

Tu su i nutrijenti, poput azota i fosfora, koji, kada se ispuste u reke ili jezera, izazivaju brzo i ogromno bujanje zelenih algi, koje katkad mogu da prekriju celu površinu jezera ili reke.

Posledice po životnu sredinu sela Lukićeva, u ovom slučaju, nisu ograničene na područja samog sela, već je to vrsta trovanja koja kroz podzemne vodotokove truje celu zrenjaninsku opštinu, pa i šire. Oni koji veruju da ne treba da brinu o ekološkim problemima u Lukićevu (posebno opštinski organi, inspekcije), jer oni, pobogu, tamo ne žive, u grdnoj su zabludi.

Taj otrov neminovno stiže i do njihove trpeze!

Da Vas podsetimo:  Advokat Božo Prelević: Protiv Vučića optužnica u 16 tačaka

Vineks i nema puno izbora, sem da svoje otpadne vode ispumpava iz njihovog otrovnog jezera (lagune) direktno u kanal ili na njivu preko puta njihovih pogona. Zapravo, Vineks nema mesta u kojem bi svakog dana mogao da lageruje preko 100.000 litara otpadnih voda. Laguna sa otrovnim otpadom odavno je napunjena do vrha, tako da Vineks nema ni teorijsku mogućnost da se otarasi otpada na drugačiji način, osim da ga izbacuje po okolnim njivama.

Takođe, meštani, koji su želeli da ostanu anonimni, tvrde, da je neke njihove komšije Vineks ubedio da je otpadna voda (džibra, kako je zovu) korisna i hranljiva za njihove zasade, pa su tako, kako tvrde, brojne cisterne tog užasnog otrova prosute nekontrolisano po lukićevačkom ataru. Naravno, ljude koji su prihvatili da im se njive na ovaj način nepovratno zatruju nisu toliko krivi, jer je tome doprinela njihova naivnost i neznanje, ali i verovanje da „stručnjaci“ iz Vineksa dobro znaju šta rade. Rukovodstvo Vineksa svakako dobro zna kakve su posledice po okolinu ukoliko tamo dospe njihov otrovni otpad, pa bi, stoga (ukoliko je ovakva informacija istinita) morali da odgovaraju pred zakonom i da budu primerno kažnjeni zbog nanošenje neizmerne i nepopravljive štete ekološkom sistemu, kako rekosmo, ne samo u Lukićevu, već i u celom ovom delu Banata.


1 Biotechnology for Odor and Air Pollution Control By Zarook Shareefdeen, Springer Verlag, 2005.
2 APHA-AWWA-WPCF 1989. Standard Methods for the Examination of Water and Waste Water, 17th ed., Washington, DC
3 Toluene: Health Information Summary
4 
Known and Probable Human Carcinogens
5 ISRN Ecology Volume 2011, Article ID 402647, 20 pages 


Nastaviće se…

D. Gosteljski

  1. Ekološka katastrofa – “Vineks” i trovanje životnog prostora (1)

1 KOMENTAR

  1. U neznanju su velike oci…..ne vidi se suma od balvana u oku. Sigurno je jedno da sest godina je dovoljno da se uradi projekat i napravi makar primarno, a zatim sekundarno pa posle i tercijerno preciscavanje otpadne vode. Medjutim, ovde podjednaku krivicu treba da snosi pored vlasnika i inspekcija vodoprivredna i inspekcija zastite covekove sredine. Ovo je njihov u potpunosti zajednicki doprinos sve ukupnom haosu.
    Ujedno pokazuje ne poznavanje materije i ne znanje samih mestana. Oni su mogli makar da se raspitaju kod sugradjana, koji su uspeli da ,,izbace,, vlasnika sa svoje opstine. Jedno stavno da pitaju ma primer kako i na koji nacin su to uspeli da urade?
    Demokratski prepisane direktive EU imaju i jedan stav u zakonu, u kojem se nalaze ,,da inspekcija i ostale sluzbe u ministarstvu treba da pruze gradjanima strucnu pomoc i upute na koje mogucnosti imaju zakonsko pravo mestani. To se sve ZABORAVILO i vazno je da se kobajagi postupa po zakonu. SRAMOTA vlasniku i inspekciji , zbog ne rada …

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime