Ekološka kriza u Srbiji- Suočavanje sa realnošću

0
80

Piše: Varničić Nenad

Ekološka kriza je kovanica koja sama po sebi izaziva bojazan, jer u sebi sadrži tu reč “kriza”, iako je u srpskom dnevnopolitičkom diskursu zastupljena minimalno, ili pak nikako . Ako se zaputimo različitim krajevima Srbije, golim okom je primetna devastacija životne sredine. Od rečica u cevima, odnosno mini hidro elektrana, preko preduzeća mahom uvezene prljave industrije, pa sve do malih divljih deponija koje su vrlo rasprostranjene verovatno u svakom delu zemlje kao posledica potpunog odsustva ekološke svesti ali i opšte kulture, slika je sasvim jasna. Takvu sliku pomalo ulepšavaju turistički atraktivna mesta, jer ipak je profit iznad svega, pa se on ne ugrožava.

Izgradnja MHE na Staroj Planini (Foto:Youtube screenshot)

Šta predstavlja ekološka kriza?

Ekološka kriza je kao pojam definisana u nauci i teoriji koja se bavi životnom sredinom. Ona označava “narušavanje uravnoteženosti uslova i uticaja u čovekovoj životnoj sredini i izražava se u ugroženosti stabilnog funkcionisanja kako biosfere, tako i društva dovodeći u pitanje čovekovu egzistenciju kao prirodno društvenog bića i ima 3 modaliteta: zagađenje- najniži stepen poremećaja ekološke ravnoteže; ugroženost- znatno smanjenje sposobnosti ekosistema i biosfere za njihovu samoregulaciju, te je stoga potrebna čovekova delatnost; destrukcija- označava stadijum razaranja ekosistema kada je obnova njegovih funskcija skoro nemoguća ili zahteva velike napore čoveka u dugom vremenskom periodu.”

Potpuno je jasno da su sva tri modaliteta ekološke krize već zastupljena kod nas. Zbog skorog početka grejne sezone i sve hladnijeg vremena vazduh koji udišemo ponovo postaje “vidljiv” od zagađenja, a takođe i prisustvo divljih deponija zadovoljavaju kriterijume modaliteta zagađenja. Zatim, neplansko i nerezonsko sečenje šuma, što za industriju što za ogrev zadovoljava kriterijum destrukcije. Gradnje Mhe i stavljanje reka u cevi je skoro pa nepopravljivo stanje i tu se jasno oslikava modalitet destrukcije.

Da Vas podsetimo:  LEČENJE OD KORONE može da košta i više od 100.000 RSD!

Kritične tačke

Postoji nekolko lokaliteta koji su izraženo pogođeni ekološkom krizom. Kao prva kritična tačka može se izdvojiti Stara planina, tačnije deo njenih reka koje su završile u cevima, nakon čega ekosistemi oko njih počinju da odumiru. Drugi izdvojen lokalitet koji je ugrožen su Rađevice, odnosno Aleksandrovac, gde je u toku izgradnja kamenoloma. Problema ne bi bilo, da se za potrebe tog kamenoloma nije potrebno krčenje ogromne borove šume koja je veoma važan deo tog predela iz više razloga. Pored toga, neposredno su ugrožena i sama domaćinstva koja se nalaze u blizini, kao i njihove poljoprivredne delatnosti.

Pored ovih lokaliteta, ono što sa pravom najviše zabrinjava jeste projekat “Jadar” kompanije Rio Tinto, koji bi pogodio ceo Loznički kraj, koji ruku na srce još nije započet. Nema sumnje da bi vađenje rude Jadarita i izgradnja rudnika ugrozila taj ceo kraj oblasti oko reke Jadar. Studije izvodljivosti koje su u toku veoma su upitne, a Rio Tinto je poznat kao kompanija koja slabo mari za poštovanje ekoloških standrada tamo gde posluje,a uglavnom su to zemlje trećeg sveta koje obiluju korupcijom pa tako ostavljaju pogodan prostor za izbeegavanje zakona i pravljenje pustoši od ekosistema bez značajnih posledica.

Krčenje šume, Rađevice (Foto:Jelena D. Pejcic/ DW)

Posledice?

Ako zdravu životnu sredinu u vremenu izobilja, makar u razvijenoj Evropi posmatramo kao jedan od najbitnijih preduslova za životni kvalitet sadašnjih ali i potonjih generacija, zaključak je da budućnost stanovništva u ugroženim krajevima problematična. Posledice mogu biti od ekološkog izbeglištva odnosno teranja ljudi na migracije, preko opterećenja zdravstvenog sistema usled posledica zagađenja, pa sve do nekih radikalnijih poteza poput ekoterorizma. Očigledno, potrebno je napraviti balans između prioriteta državne politke razvoja zemlje, odnosno potrebno je naći balans između ekonomskog razvoja i zdrave životne sredine.

Da Vas podsetimo:  Dnevnik povratnika – univerzitetski rad

Naslovna fotografija: Istockpicture

https://kompasportal.rs/

 

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime