EKONOMSKI TIGAR I LETEĆI ZMAJ

Piše P. Rakočević, Štutgart

Posle posete rodnom Beogradu zbog promocije moje knjige „Izazovi i iskušenja srpske dijaspore u Nemačkoj“ u Udruženju novinara Srbije 8. oktobra 2024.g opet sam se nedavno obreo u Beogradu. Valjda što čovek postaje stariji  javlja se sve veća nostalgija  da svom gradu rođenja i preživeloj  rodbini i prijateljima sve češće  dođe u posete. Pa, tako, valjda i ja.

A Beograd- kao Beograd. Vreva ljudi, od kojih su se bar neki ,  sa svih strana bivše Jugoslavije, možda u poznatom često nazivanom tzv.  „junačkom begstvu“ ,  iz poslednjeg rata, umesto da brane svoje domove, dočepali glavnog  grada.  Ili kako ga pojedine poete i novinari  još uvek nazivaju „Prestonice“ koja  to sigurno od begstva mladog kralja Petra Drugog maja  1941.g. sigurno  nije niti će ikada to više biti. Kao što nikada ni -verovatno samozvani  ili voljom Vuka Draškovića koji ga je navodno doveo u Srbiju  „pretstolonaslednik“  Aleksandar Karađorđević neće naslediti presto koga odavno više nema.

Neki   istoričari tvrde, da se kralj Petar Drugi na pritisak Čerčila, kako bi se sastavila prva posleratna  jugoslovenska vlada Tito-Subašić,  javno  i zvanično pred Engleskim parlamentom zauvek odrekao prestola u svoje i u ime  svih svojih naslednika!  Ako je zaista tako -postavlja se pitanje, zašto Srbija izdržava Aleksandra  Drugog i Dvor? I čemu to služi?  Možda da ga neko sutra ili prekosutra, kada uspe da najzad dovonjno nauči srpski  jezik,  proglasi za -kralja? Koje države? Države koju „Oskar“ rasparčava, poklanja ili prodaje kome god stigne? Ako  studenti u svojim itekako potrebnim i opravdanim demonstracijama AV mirnim putem ne najure sa vlasti, ostaćemo bez Srbije pa i bez naroda,  jer sve više mladih beže u svet. Daleko, koliko ih autobusi, vozovi ili avioni nose! Zato pitanje- čemu prestolonaslednik, presto i dvor  -ako nam „Oskar“ već skoro  13 godina uništava i najzad će uništiti  državu?

A taj predsednik-rasturač, moj sigurno nije, tvrdi da smo kao država, zahvaljujući valjda i  bezbrojnim mafijašima, dojučerašnjim u svojim zabitima i manje nego „ niko i ništa“ -koji su se sa svih strana sjatili  u Beograd i njihovim milionskim muvačinama i valjda preko prljavog novca čak i od trgovine drogama i podmićivanja određenih političkih krugova zbližili sa ljidima na vrhu države,  postali višestruki milioneri- a država, valjda uz njih, nekakav očigledno lažni, po „Oskarovim“ pričama – EKONOMSKI TIGAR! A među tigrovim „mladuncima“ -i previše bivših i današnjih na grbači naroda obogaćenih ministara i ministarki, funkcionera vladajuće stranke, k(g)radonačelnika  i mnogih drugih tobožih „političara“ ali i kriminalaca!

Upućeni tvrde da u Srbiji  postoji između 30 i 40 deviznih milijardera- nisu li baš oni možda taj „ekonomski tigar“? Lepo- ne za narod i srpsku privredu, jer  nje u Srbiji skoro da nema, skoro sve je zatvoreno,  poklonjeno ili rasprodato strancima uz plansko  uništavanje sopstvene nekada čak  i pod Titom  jake srpske privrede.  Neki od  prebogatih mafijaša bliskih vladi, kruže tračevi po BG,   ne znaju ni da se svojeručno potpišu! A oni, ti milioneri i milijarderi, ruše po Beogradu sve i svašta plaćajući gde i kome treba  neku „dotaciju“ da bi se rušili i zakoniom zaštićeni  istorijsko-kulturni spomenici. Zbog  zidanja  kućerina,  verovatno  trgovinama drogom  i drugim lopovlucima stečenim  itekako prljavim  novcem,  mafijaši pokušavaju  da od nekada „pravog“ Beograda, ma kakav on tada izgledao i bio, naprave što verniju, što nakaradniju i što smešniju  kopiju arapskih gradova -kao npr. Dubaia, tu tik uz obalu Save.

U zemlji  Srba je sve moguće- od vladavine mafije na čelu sa izvesnim „Oskarom“, preko mega-korupcije i pljačke državnog  (narodnog!)  novca iz  budžeta  neviđenih razmera pa  i do uskoro verovatnog uvođenja  beloruskog sistema doživotne vladavine JEDNOG ČOVEKA koji je za sebe, možda odavno ,  umislio da je,  sličan francuskom kralju Luju Četranestom,  koji  je,  baš kao ovaj  toboži „Oskar“  danas, tvrdio -citat- „Država to sam ja“! I kada se sve to ubaci u mikser i dobro izmeša, eto, blago nama, novog svetskog „ekonomskog tigra“ zvanog Srbija!  Bez obzira na  zvanične navode da  više od 500.000 ljudi  već  gladuju, skoro milion drugih koji su na ivici opstanka i možda i više od te brojke onih koji nekako ipak samo  životare i  ukupnog „državnog“  duga od oko 40  milijardi evra. Dodajmo  i potrebno zaduživanje za suludi i malo kome potreban ekspo 2027- sajam sporta i razonode od verovatno dodatnih oko 20 milijardi evra.  Zajedno sa drugim vrstamna dugova Srbija će decenijama grcati otplaćujući možda već postojeći ukupni dug od i do  106 milijardi evra ili otići u bankrot- kako je nedavno pisao nedeljnik RADAR!

Naravno, gledah okolo-naokolo da vidim tog toliko puta pominjanog „ekonomskog tigra“ u Beogradu. A njega- nigde. Verovatno se pritajio u nekoj od bezbroj prljavim novcem na beogradskom Dedinju napravljenih ogromnih  vila -jer kako reče jedan bivši komendijant „jeb.š bogatstvo ako ne možeš da se hvališeš njime“!  A osim bezbroj studenata spremnih da stalnim  protestima  nešto poboljšaju u Srbiji, ne videh tigrove, ali videh kolonu onih  ko zna odakle dovučenih  starih traktora, često i bez registarskih tablica, gvozdene ograde i policiju koja kao da nije tolikim materijalom  i brojem uniformisanih  čuvala ljude, nego nekakve   majmune što ujedaju i grebu, kao npr. opasne pavijane,  koji su bili tu, iza traktora i orada, u Parku pionira. Možda  ih je  tu zatvorio AV da u ime SNS i njega lično,  uveseljavaju prolaznike  kezeći se, često i preteći  ali i  potezanjem motki  na  građane sa one strane ograde. Da- baš  ti, iz novonastalog Vučićevog  gotovo  „zoološkog vrta“ u centru Beograda!

Prošao  sam pored Pinoirskog -bivšeg dvorskog parka,  da vidim taj nekada prelepi blok lepote, ali videh   samo gomile otpadaka, đubreta i pocepanih šatora, ono što  je ostalo posle odlaska  ljudi -i do šezdesetogodišnjih navodnih „studenata“ koji, gle čuda,  žele da uče!  Bili su u parku valjda kao  „poslednji zid odbrane“ -pomenutog „Oskara“ -naravno do sada nimalo potrebnih „branilaca“  od pobunjene miroljubive  srpske mladeži,  studenata i srednjoškolaca, prosvetara, lekara i mnogih drugih građana -iako mu niko od njih nije ni  pretio ni radio o glavi da bi morali da  ga, pored silnih „Kobri“, policije, vojske, Bie i drugih tajnih špijunčina  „brane“!  Ti iz kampa u  kome su kampovali  lažni „studenti“,    navodno  željni  učenja,  a fakultete ni spolja,  još manje iznutra, nikada nisu ni u snu videli! Da bi izigravali studente, dobijali su, što je dokazala veoma spretna  TV N1,  – pored hrane i pića i šatorskog smeštaja, sa grejanjem na gasne grejalice- i do 80 i više evra  dnevno! Oni prominentniji „studenti“ – pisala je opoziciona štampa, po koji  esenesesovac iz „Oskarove“ stranke, kao  predsednik ili zamenik predsednika neke opštine, da se ne smrznu noćivanjem pod šatorima, bežali su na spavalnje u hotelu Balkan. Sve to nije plaćano  iz „Oskarovog“ džepa nego iz budžeta koji pune svi poreski obveznici Srbije -a dobrilm delom  se budžet puni  i ogromnim  pozajmima  od svetskih lihvara.

Valjda plašeći se još većih, budućih  demonstracija nego onih  15 marta sa preko 300.000 učesnika, neko iz vrha vlade, a ko bi to mogao da bude nego jedino  „Oskar“ lično, naredio je probu  najmanje jednog  „zvučnog topa“  da vidi kako deluje na rasturanje demonstracija.  Dnevne novine DANAS tvrde da imaju iskaz jednog žandarma da je oko Skupštine bilo raspoređeno više takvih „topova“. I odmah su krenule laži- te da Srbija nema takvo oružje, te da ipak ima ali je još neraspakovano u sanducima, te da nije ništa korišćeno itd. -a fotografije itekako pokazuju bar jedan na pravom mestu stacionirani zvučni top. Odmah pored zgrade Parlamenta.  -I šta beše od tobože istrage ko je naredio  po zdravlje opasno delovanje tim topom- naravno ništa!  Sada tužilaštva i policija proganjaju one koji tvrde da je top ipak  delovao zbog navodnog svojim izjavama na TV ekranma IZAZIVANJA  PANIKE!       I tako, sve u krug.

Znači, zbog mnogih drugih događanja – čak ni   izmišljenog  „ekonomskog tigra“ ne videh, videh samo cene po marketima ali i  po kafićima i restoranima koje liče na cene  u državama gde, ako ne postoje „ekonomski tigrovi“  koje sebi  u vlasništvo pripisuje AV, postoje bar mali  „ekonomski tigrići“. Možda baš zbog tog „ekonomskog tigra“  navodim jedan ne tako umesan  primer  (jer  sve manje  grđana može sebi da priušti odlazak u kafane) da  flaša vina „Žuti cvet“  jedne vinarije iz Vranja  košta u prosečnoj kafani oko 3500 dinara (!) -ili oko 30 evra,  a u prodavnici prekoputa „samo“  1200 dinara ali i tu, u ondosu na plate u Srbiji, se plaća  previsoka cena od oko 10 evra po flaši vina -ne u mojoj mladosti zvanoj litrovača, nego u današnjoj „trofrtaljki“ od 0,75 litra!   Verovatno i  prodavac u samousluzi  kalkuliše maržu od bar 25% i više, ali ne kao gostioničari, i celih 300% i više! Čak i cene boljih jela u kafanama se sve brže približavaju cenama u Austrji ili u Nemačkoj.

Naravno- ovde mi pade na pamet navodna izreka nekadašnje ruske carice Katarine Velike koja  je na pritužbu da narod nema hleba da jede rekla- „pa šta, neka onda jedu kolače“. Po toj logici, da prisvojim  Vučićevo  „PA  ŠTA“  -ako narod ne može da priušti flašu vina u restoranu, neka pije -vodu sa česme!  Ali ni to ne može   svuda.  Jer   npr. u skoro celoj Vojvodini, i pored potrošenih (pokrađenih?) desetine i desetine miliona evra za poboljšanje vodosnabdevanja ,  zdrave pijaće „česmovače“ još uvek -nema! Pitanje je da li će, ako Srbi ne dobiju najzad neku poštenu vladu koja neće biti sastavljena od pljačkaša i ljudi (i naravno žena) koji neće biti bliski mafijašima i drugim kriminalcima a još manje na njihovim, rečeno u BG žargonu-„ kazanima“ -u prevodu -na „platnom spisku mafije“  -zdrave pijaće vode uopšte ikada  biti!

-Mani se bre,  poređenja cene vina u kafanama, ljutnu se moj prijatelj, nekada poznati urednik „Večernjih novosti“,  pogledaj cene svakodnevnih potrebština od hrane do higijenskih artikala. Ako se računa platna sposobnost prosečnih stanovnika u Beogradu, koja je dosta niska čak i u odnosu na okolne države, onda je skoro  sve u Srbiji skuplje nego u Austriji ili Nemačkoj- skresa mi svoju surovu istinu moj prijatelj pravo u lice! A  „Oskar“ ili „Dramoser“  kako ga mnogi zovu, docira  bivši novinar, sada penzioner,  kupuje za milijarde francuske borbene avione Rafal,  organizuje nikome potreban  sajam sporta i razonode Expo 2027, ruši najveći deo postojećeg sajmišta na Senjaku u korist Arapa, Trampovom sinu nudi  besplatno doskora zakonom zaštićene ruševine Generalštaba vredne bar 50 miliona evra, dozvoljava najžešću korupciju u EU i  šire, pa sve što se zida i gradi je često  i kvalitetno loše urađeno i još češće  bar tri puta skuplje  od ponuđene cene, zapišta moj prijatelj kao ventiul sigurnosti kada reaguje na preveliki pritisak dugo sabivane pare u nekom kazanu- dajući tako sebi verbalni odušak!

Imao sam  podosta razgovora i  sa nekolicinom  drugih, dugogodišnjih prijatelja – bivšim novinarima  najpoznatijih beogradskih novina koji za sebe rekoše  da su presrećni  jer su već  četiri, pet godina penzioneri. Zato, kažu,  danas  ne moraju,  kao mnoge  nekadašnje kolege  i već „prodane duše“ kako bi preživeli, da po zapovestima urednika ili vlasnika novina,  smišljaju laži i prevare u veličanju jednog  običnog diktatora pišući po naredbama,  slično svojevremeno kineskim novinarima u „slučaju Mao Ce Tung“.   Znači -da po ko zna koji put ponavljajući  često sulude  „istorijske reči“ Velikog vođe, da veličaju nepostojeće  „istrijske uspehe“,  citiraju  gnusne laži  o događanjima i nedogađanjima  u srpskim gradovima, o tobožim „uspesima“  „Oskara“ na sastancima u Briselu i o još uspešnijim kontaktima sa svetskim i evropskim političarima itd.  -izrečene i  od ljudi sa vrha srpske države   a posebno  da u javnost plasiraju uobičajene laži o ogromnoj  svetskoj važnosti  i ugledu „Oskara“ Velikog,  uz obligatorno   smanjivaje broja  ljudi u neverovantnoj  masi  studenata i naroda na protestima u Beogradu, Novom Sadu, Nišu  i širom Srbije.  I da u javnost plasiraju laži  o tobožem finansiranju stranih sila studentskog i svenarodnog protesta- čuh  priče-jadalice  mojih prijatelja.

Ljudima koji žive negde u inostranstvu, praćenjem nezavisnih  TV i štampanih medija  izgleda da su laži vrhuške, posebno AV, postale uobičajena  politička i medijska svakodnevnica u celoj Srbiji -ne samo u Beogradu u okviru Vlade, Parlamenta i mnogih institucija nego sve do poslednjeg  SNS-k(g)radonačelnika, predsednika neke opštine  itd. Takva, čuvena srpska „šarena laža“ biće, berovatno i Vučićev skup  na silu i pod pretnjom otkazima dovedenih tobožih „simpatizera“  u Beograd, na kontra-miting  kao „odgovor“ najvećem protestu naroda  u istoriji Srbije  održanog 15. Marda 2025.g. u Beogradu.

Vratimo se sada, posle „Ekonomskog tigra“  i „Letećem zmaju“ Srbije iz naslova članka  –              dearabizovanoj kompaniji  Er Srbija. Sve muvačine oko uništavanja bivšeg JAT-a  i ustupanja avio kompanije Arapima koštalo je Srbiju, tvrde zapadni strunjaci, od 200 do 500 miliona dolara- a uspeh je bio skoro nikakav.  Toboži „Leteći zmaj“ je pao dotle, da navodno, po pisanju opozicione štampe, nema više ni jedan svoj avion- sve je često (pre)skupi lizing  na čiju cenu, izgleda, moraju da se nakače i bar neki političari, pojedini mafijaši bliski vlastima itd. Doduše Er Srbija leti, čak i u odnosu na konkurenta mađarsku niskotarifnu kompaniju Vizer-  po preskupim cenama, dosta uspešno jer Mađari lete iz Srbije samo na nekoliko destinacija.

Veličanje tobožeg  uspeha  „Letećeg zmaja“ -Er Srbije,  sa ružnim arapskim, dvoglavim  amblemom – valjda nekog orla ili među Arapima omiljenog sokola, na repovima tobože „svojih“ letilica, potiče iz zahteva arapskih  vladalaca Er Srbijom.  I niko ni da pisne zahtevom da se ta arabeska ukloni sa aviona i zameni  nekim drugim, srpskim  simbolom.

Za razliku od drugih kompanija na čijim se internet- strancama veoma brzo i lako može naći  željeni let od grada iks do  grada ipsilon, ukucavanjem imena grada odlsaka i grada dolaska pa onda i datume planiranih letova,  već za nekoliko sekundi dobićete tražena obaveštenja i možete naručiti  tiket i platiti karticom. Kod Er Srbije je to komplikovanije -i traženje može da potraje jer vam se u traženju, ako slučajno preskočite npr. Nemačku gde su navedene destinacije koje opslužuje Er Srbija, javljaju desetine i desetine  mogućih destinacija  po svetu gde Er Srbija nikada nije ni letela  niti će leteti. Zašto tako? Pa valjda da neko stekne  lažan utisak o „važnosti“  „Oskarove“ kompanije pominjanjem destinacija za koje se možda, u ime stranih kompanija  kod Er Srbije mogu naručiti -karte tih kompanija! Uzaludno trošenje vremena da se vratite na države iz kojih vi letite npr. za Beograd.  A sve to  sa imenima bezbroj gradova  pominjanih na listama -kao da hiljade Srba svakodnevno kupuju karte za letove po belom svetu!

Nemojte da se prevarite da za let iz evropskih gradova ka Beogradu i nazad naručite biznis klasu jer verovatno nijedan avion Er Srbije koji leti  po Evropi, tvrde upućeni,  nema „pravu“ biznis klasu sa širokim, udobnim sedištima. Ugužvaćete se u obična sedišta i dobiti besplatno neko pićence, po želji, ako ga u avionu ima, i čašu vina  i neku  običnu hranu, a ne kao u ekonomskoj klasi samo  oko 20 grama Bambi keksića i flašicu vode!  Za tu razliku u posluženju, jer se u ekonomskoj klasi sve dodatno -od sokova i  piva, sendviča idr. posebno naplaćuje, se ne isplati skupa doplata za samo u cenama karata postojeću  bizins klasu!

Ako od Er Srbije -jer  povredom noge hodate teško na štakama, zatražite da vas u odlasku posle čekiranja  sačeka čovek sa invalidskim kolicima i doveze do vrata aviona, slično i u povratku iz Beograda, morate da se „naoružate“ strpljenjem -jer na vaša konkretna pitanja  internetom  stižu nerazumljivi odgovori da li će to funkcionisati ili neće. Tek posle četvrtog ili petog dopisivanja  sa Er Srbijom, i njihvog  zahteva za dostavu lekarske dokumentacije, najzad sam dobio jasan i čitljiv odgovor  da će zbrinjavanje da  funkcioniše! To znači da nije dovoljna samo izjava putnika i vidljivost korišćenja štaka kod hodanja nego je potreban  novi „pohod na lekare“ da izdaju potvrdu  da putnik ne može sam da prepešači  kilometar i više po nekom od aerodroma- od čekiranja do gejta i ulaska u avion.

Kada sumiram sopstvene utiske  boravka u rodnom Beogradu shvatam da Srbija nije nikakav „ekonomski tigar“ a da je Er Srbija još manje  nekakav „leteći zmaj“  nego obična kompanija u korumpiranoj  državi  koja mora da u nedostatku svojih koristi  i bugarske avione da bi letela do nekih evropskih destinacija.  Znači država u kojoj  vladaju  žestoka korupcija,  mafijaštvo, javašluk i nerad, fušeraj kod izvođenja javnih radova i hohštapleraji svih vrsta.  Nema novca da svojoj kompaniji priušti nove, savremene letilice nego mora da  verovatno debelim  plaćanjem koristi tuđe avione.  Naravno iz istog razloga je ukint početak izgradnje veoma potrebnog metroa u Beogradu -jer sav novac  ide na izgradnju nacionalnog stadiona i hala za sajam Expo 27. Lista uobičajenih obustavljanja radova i zajebavanja naroda je predugačka.

Pored Oskarovog  „brata“ AV Orbana u Mađarskoj i Lukašenka  u Belorusiji  i, valjda u  državi u kojoj vlada, uz aminovanje EU,  jedan od poslednjih  diktatora u Evropi, možda  će studenti i  -u šta nažalost sumnjam -jer bi i studenti morali da se nekako bolje politički organizuju i počnu saradnju sa još ne ukaljanim opozicionim političarima,  uz  opštu pobunu naroda,  uspeti  da  najzad oslobode Srbiju  od vlasti samo jednog čoveka- Aleksandra Vučića. Insistirati  da institucije rade svoj posao a da „Oskar“ i dalje ostane vlast i da  vuče sve konce, čak i novopredloženom mandataru -dktoru medicine- kome će, verovatno -ko drugi nego opet „Oskar“ sklepati vladu,  je iluzija koja ne vodi nikuda! Osim novom, očekivanom teroru, masovnim hapšenjma, pretnjama  otkazima čak i sudijama i javnim tužiocima i mnogim drugima ako prestanu da kleče i da ispunjavaju sve Vođine želje i prohteve  mimo zakona i Ustava Srbije. Jer, zaboga, država  i (njen vlasnik)  to je ON! A ON može i sme sve.