Energetska bezbednost i „energetske igre“

Sa približavanjem zimskog perioda u Evropi se pojačala aktivnost u oblasti kupovine energetskih resursa – od čijeg uvoza direktno zavisi energetska bezbednost Evropske unije. Međutim, specifičnost njihovih sadašnjih diskusija postala je orjentacija na budućnost – kako s tačke gledišta konkretnih obima kuplјenog prirodnog gasa, tako i na planu definisanja najugodnijih maršruta transporta tih energenata za Evroplјane. I najveću zainteresovanost u pojašnjavanju ovih pitanja zakonomerno projavlјuju zemlјe Centralne i Istočne Evrope – koje imaju čvrste tradicije saradnje sa Rusijom po tom pitanju i koje žele da sačuvaju i ojačaju sopstvene pozicije u svojstvu regionalnih centara za distribuciju gasa.

Posebna aktivnost primetna je u Beču – gde su spremni da kupuju ruski gas, u krajnjem slučaju bar još pola veka. „Gas iz Rusije u Austriju pouzdano se isporučuje tokom 50 godina. Mi ćemo se pripremati da taj gas stiže u zemlјu i sledećih 50 godina, zato što gas ima dobre perspektive“ – izjavio je Rajner Zele, predsednik upravnog odbora naftno-gasne kompanije OMV, prilikom svog nastupa na zasedanju Austrijsko-ruskog društva prijatelјstva. Prema njegovim rečima, austrijska strana teži postizanju dugoročnih ugovora, a isporuke iz Rusije su se uvek odlikovale pouzdanošću. Austrija nije pritom otkazivala od perspektivnih kupovina prirodnog gasa iz SAD, no samo uz uslove ugodnih cena u poređenju sa ruskim gasom koji stiže gasovodima.

Pozicija austrijskog političkog rukovodstva i biznis krugova je dobro shvatlјiva. Ruski gas ne samo da obezbeđuje potrebe nacionalne ekonomije i komunalnog sektora, nego i popunjava distributivne gasne kapacitete skladišta u Baumgartenu – jednom od najkrupnijih skladišta u Evropi. „Svaki drugi kubni metar koji sagori u Austriji radi dobijanja energije, stiže iz Rusije, i svaki drugi kubni metar prolazi kroz tranzitne punktove – Ukrajine, Slovačke, Češke u skadište „Baumgarten“ – svedoči Rajner Zele.

Tokom 2017. godine, tražnja austrijskih potrošača za ruskim gasom značajno prevazilazi prošlogodišnji. Od 1. januara do 15. oktobra tekuće godine, „Gazprom“ je izvezao u Austriju 6,4 milijarde kubnih metara gasa više nego u devet i po meseci 2016. godine. Pritom je još 4. oktobra količina gasa koju je isporučio „Gazprom“ u Austriju od početka tekuće godine, prevazišla analogne pokazatelјe za celu 2016. godinu. [http://www.gazprom.ru/press/news/2017/october/article370509/]

Govoreći o ulozi uskog gasa u obezbeđenju energetske bezbednosti Evrope, šef OMV je praktično optužio za licemerje one snage u Evropi koje pokušavaju da sruše projekat izgradnje drugog dela „Severnog toka“. On je povodom tog projekta rekao da će on „stvoriti direktnu vezu između evropskih potrošača i ruskih izvora. Taj projekat se finansira isklјučivo iz privatnog budžeta, i ni jedan evro nije bio izdvojen od strane Brisela na njegovu izgradnju“. I što je karakteristično – protiv ovog projekta zalažu se one zemlјe koje same hoće da dobiju ruski gas – podvukao je Rajner Zele. [http://www.vestifinance.ru/articles/92875]

Porast tražnje za ruskim gasom u Evropi zaista je dobio stabilan karakter – posebno ako imamo u vidu nastavak ozbilјnog smanjenja sopstvene proizvodnje. Kao što je bilo istaknuto na zasedanju Saveta direktora PAO „Gazproma“ koje je održano krajem septembra, u ovom trenutku kompanija „nastavlјa da jača“ pozicije na tržištu EU. Tokom 2016. godine „Gazprom“ je izvezao u zemlјe izvan nekadašnjeg SSSR-a rekordnih 179,3 milijarde kubnih metara gasa, a u tekućoj godini odgovarajući pokazatelј se očekuje na nivou 190 milijardi kubnih metara. [http://www.gazprom.ru/press/news/2017/september/article365095/]

„U ovoj godini mi ćemo postići još jedan rekord u isporuci gasa čak i u slučaju realizacije „Severnog toka – 2“ i dve grane „Turskog toka“ neće biti dovolјne“ – prognozira zamenik predsednika upravnog odbora PAO „Gazprom – 2“ Aleksandar Medvedev. [http://www.vestifinance.ru/articles/92875]

Prema svedočenju ministra energetike Rusije Aleksandra Novaka, PAO „Gazprom“  i ministarstvo energetike Turske u ovom trenutku razrađuju pitanje o potpisivanju protokola o izgradnji suvozemnog dela drugog, tranzitnog kraka gasovoda „Turski tok“ i završni dokument može biti usaglašen još do kraja godine. [https://www.vedomosti.ru/newspaper/articles/2017/10/23/738905-vkrattse?utm_campaign]

Pored Austrije, posebnu zainteresovanost za rast saradnje sa Rusijom u energetskoj oblasti, pokazuje susedna Mađarska. Na zasedanju međunarodnog foruma „Ruska energetska nedelјa“ o energetskoj efikasnosti i razvoju energetike, istaknuto je da mađarska strana nastavlјa da povećava uvoz ruskog gasa. U prvih devet meseci tekuće godine, „Gazprom“ je isporučio u Mađarsku 5,5 milijardi kubnih metara gasa, što je za 26,9% ili za 1,2 milijarde kubnih metara više nego u januaru-septembru 2016. godine. Od jula tekuće godine, Moskva i Budimpešta realizuju „vozni red“ koji su potpisali predsednik Upravnog odbora PAO „Gazprom“ Aleksej Miler i ministar inostranih poslova Mađarske Peter Sijarto, koji predviđa jačanje bilateralne saradnje po pitanju razvoja gasno-transportnog sistema Mađarske. [http://www.gazprom.ru/press/news/2017/october/article367232/]

U pozadini toga, veoma dvosmisleno deluje pozicija balkanskih zemalјa – koje očigledno pokušavaju da odugovlače vreme pa čak i da igraju „dvostruku igru“ u tim važnim pitanjima. U prvom redu to se tiče Bugarske i Srbije. Dok se na rečima deklariše solidarnost u razvoju saradnje sa Rusijom u oblasti energetike, u Sofiji i Beogradu se istovremeno osvrću na Brisel, pokušavajući da nađu mogućnost priklјučka gasno-transportnim projektima EU,  a takođe i kupovini američkog prirodnog gasa.

Što se tiče Bugarske, situacija izgleda jasna. Praktično srušivši realizaciju projekta „Južni tok“ pod pritiskom Evropske komisije, bugarska vlada sada grozničavo teži da nađe mogućnost kako bi se priklјučila infrastrukturi „Turskog toka“. Ministar energetike Bugarske Temenužka Petkova koja je u žurbi boravila u Moskvi, pokušala je da ubedi Aekseja Milera u zainteresovanost svoje zemlјe za uvoz ruskog gasa i njegovog tranzita preko bugarske teritorije „u kontekstu realizacije projekta „Turski tok“. [http://www.gazprom.ru/press/news/2017/september/article364903/]

Međutim, istorija „Južnog toka“ je već temelјno podlokala reputaciju Bugarske i sada se ona očigledno ne nalazi među prvorazrednim tranzitnim beneficiarima „Turskog toka“.

Što se tiče Srbije, to je poslednjih godina zemlјa pokazala nekoliko protivurečnosti i čak uzajamno isklјučujućih modela uzajamne saradnje sa Rusijom u energetskoj oblasti – od potpisivanja sporazuma u cilјu spasavanja od bankrota kompanije „Naftna industrija Srbije“ i proširenja gasnog skladišta „Banatski Dvor“, do iniciranja istrage protiv PAO „Gazprom“ od potpisivanja desetogodišnjeg ugovora za kupovinu ruskog gasa potpisanog 2013. godine, pa do pokušaja da se ruski gas zameni isporukama američkog prirodnog gasa sa terminala u grčkom Aleksandropulosu, koji čak još nije ni izgrađen.

Ovakva dvosmislena politika u slučaju Srbije izgleda posebno sumnjiva i licemerna čak i u poređenju sa Bugarskom, koja je zemlјa-članica EU i NATO i zato sa čisto formalne tačke gledišta može se bar pravdati blokovskom disciplinom. A već srpske vlasti nemaju mogućnost da se na to pozivaju. No, oni su zato odgovorni pred sopstvenim građanima, koji uopšte ne odobravaju slične „energetske igre“. Sa približavanjem zimskog perioda u Evropi se pojačala aktivnost u oblasti kupovine energetskih resursa – od čijeg uvoza direktno zavisi energetska bezbednost Evropske unije. Međutim, specifičnost njihovih sadašnjih diskusija postala je orjentacija na budućnost – kako s tačke gledišta konkretnih obima kuplјenog prirodnog gasa, tako i na planu definisanja najugodnijih maršruta transporta tih energenata za Evroplјane. I najveću zainteresovanost u pojašnjavanju ovih pitanja zakonomerno projavlјuju zemlјe Centralne i Istočne Evrope – koje imaju čvrste tradicije saradnje sa Rusijom po tom pitanju i koje žele da sačuvaju i ojačaju sopstvene pozicije u svojstvu regionalnih centara za distribuciju gasa.

Posebna aktivnost primetna je u Beču – gde su spremni da kupuju ruski gas, u krajnjem slučaju bar još pola veka. „Gas iz Rusije u Austriju pouzdano se isporučuje tokom 50 godina. Mi ćemo se pripremati da taj gas stiže u zemlјu i sledećih 50 godina, zato što gas ima dobre perspektive“ – izjavio je Rajner Zele, predsednik upravnog odbora naftno-gasne kompanije OMV, prilikom svog nastupa na zasedanju Austrijsko-ruskog društva prijatelјstva. Prema njegovim rečima, austrijska strana teži postizanju dugoročnih ugovora, a isporuke iz Rusije su se uvek odlikovale pouzdanošću. Austrija nije pritom otkazivala od perspektivnih kupovina prirodnog gasa iz SAD, no samo uz uslove ugodnih cena u poređenju sa ruskim gasom koji stiže gasovodima.

Pozicija austrijskog političkog rukovodstva i biznis krugova je dobro shvatlјiva. Ruski gas ne samo da obezbeđuje potrebe nacionalne ekonomije i komunalnog sektora, nego i popunjava distributivne gasne kapacitete skladišta u Baumgartenu – jednom od najkrupnijih skladišta u Evropi. „Svaki drugi kubni metar koji sagori u Austriji radi dobijanja energije, stiže iz Rusije, i svaki drugi kubni metar prolazi kroz tranzitne punktove – Ukrajine, Slovačke, Češke u skadište „Baumgarten“ – svedoči Rajner Zele.

Tokom 2017. godine, tražnja austrijskih potrošača za ruskim gasom značajno prevazilazi prošlogodišnji. Od 1. januara do 15. oktobra tekuće godine, „Gazprom“ je izvezao u Austriju 6,4 milijarde kubnih metara gasa više nego u devet i po meseci 2016. godine. Pritom je još 4. oktobra količina gasa koju je isporučio „Gazprom“ u Austriju od početka tekuće godine, prevazišla analogne pokazatelјe za celu 2016. godinu. [http://www.gazprom.ru/press/news/2017/october/article370509/]

Govoreći o ulozi ruskog gasa u obezbeđenju energetske bezbednosti Evrope, šef OMV je praktično optužio za licemerje one snage u Evropi koje pokušavaju da sruše projekat izgradnje drugog dela „Severnog toka“. On je povodom tog projekta rekao da će on „stvoriti direktnu vezu između evropskih potrošača i ruskih izvora. Taj projekat se finansira isklјučivo iz privatnog budžeta, i ni jedan evro nije bio izdvojen od strane Brisela na njegovu izgradnju“. I što je karakteristično – protiv ovog projekta zalažu se one zemlјe koje same hoće da dobiju ruski gas – podvukao je Rajner Zele. [http://www.vestifinance.ru/articles/92875]

Porast tražnje za ruskim gasom u Evropi zaista je dobio stabilan karakter – posebno ako imamo u vidu nastavak ozbilјnog smanjenja sopstvene proizvodnje. Kao što je bilo istaknuto na zasedanju Saveta direktora PAO „Gazproma“ koje je održano krajem septembra, u ovom trenutku kompanija „nastavlјa da jača“ pozicije na tržištu EU. Tokom 2016. godine „Gazprom“ je izvezao u zemlјe izvan nekadašnjeg SSSR-a rekordnih 179,3 milijarde kubnih metara gasa, a u tekućoj godini odgovarajući pokazatelј se očekuje na nivou 190 milijardi kubnih metara. [http://www.gazprom.ru/press/news/2017/september/article365095/]

„U ovoj godini mi ćemo postići još jedan rekord u isporuci gasa čak i u slučaju realizacije „Severnog toka – 2“ i dve grane „Turskog toka“ neće biti dovolјne“ – prognozira zamenik predsednika upravnog odbora PAO „Gazprom – 2“ Aleksandar Medvedev. [http://www.vestifinance.ru/articles/92875]

Prema svedočenju ministra energetike Rusije Aleksandra Novaka, PAO „Gazprom“  i ministarstvo energetike Turske u ovom trenutku razrađuju pitanje o potpisivanju protokola o izgradnji suvozemnog dela drugog, tranzitnog kraka gasovoda „Turski tok“ i završni dokument može biti usaglašen još do kraja godine. [https://www.vedomosti.ru/newspaper/articles/2017/10/23/738905-vkrattse?utm_campaign]

Pored Austrije, posebnu zainteresovanost za rast saradnje sa Rusijom u energetskoj oblasti, pokazuje susedna Mađarska. Na zasedanju međunarodnog foruma „Ruska energetska nedelјa“ o energetskoj efikasnosti i razvoju energetike, istaknuto je da mađarska strana nastavlјa da povećava uvoz ruskog gasa. U prvih devet meseci tekuće godine, „Gazprom“ je isporučio u Mađarsku 5,5 milijardi kubnih metara gasa, što je za 26,9% ili za 1,2 milijarde kubnih metara više nego u januaru-septembru 2016. godine. Od jula tekuće godine, Moskva i Budimpešta realizuju „vozni red“ koji su potpisali predsednik Upravnog odbora PAO „Gazprom“ Aleksej Miler i ministar inostranih poslova Mađarske Peter Sijarto, koji predviđa jačanje bilateralne saradnje po pitanju razvoja gasno-transportnog sistema Mađarske. [http://www.gazprom.ru/press/news/2017/october/article367232/]

U pozadini toga, veoma dvosmisleno deluje pozicija balkanskih zemalјa – koje očigledno pokušavaju da odugovlače vreme pa čak i da igraju „dvostruku igru“ u tim važnim pitanjima. U prvom redu to se tiče Bugarske i Srbije. Dok se na rečima deklariše solidarnost u razvoju saradnje sa Rusijom u oblasti energetike, u Sofiji i Beogradu se istovremeno osvrću na Brisel, pokušavajući da nađu mogućnost priklјučka gasno-transportnim projektima EU,  a takođe i kupovini američkog prirodnog gasa.

Što se tiče Bugarske, situacija izgleda jasna. Praktično srušivši realizaciju projekta „Južni tok“ pod pritiskom Evropske komisije, bugarska vlada sada grozničavo teži da nađe mogućnost kako bi se priklјučila infrastrukturi „Turskog toka“. Ministar energetike Bugarske Temenužka Petkova koja je u žurbi boravila u Moskvi, pokušala je da ubedi Aekseja Milera u zainteresovanost svoje zemlјe za uvoz ruskog gasa i njegovog tranzita preko bugarske teritorije „u kontekstu realizacije projekta „Turski tok“. [http://www.gazprom.ru/press/news/2017/september/article364903/]

Međutim, istorija „Južnog toka“ je već temelјno podlokala reputaciju Bugarske i sada se ona očigledno ne nalazi među prvorazrednim tranzitnim beneficiarima „Turskog toka“.

Što se tiče Srbije, to je poslednjih godina zemlјa pokazala nekoliko protivurečnosti i čak uzajamno isklјučujućih modela uzajamne saradnje sa Rusijom u energetskoj oblasti – od potpisivanja sporazuma u cilјu spasavanja od bankrota kompanije „Naftna industrija Srbije“ i proširenja gasnog skladišta „Banatski Dvor“, do iniciranja istrage protiv PAO „Gazprom“ od potpisivanja desetogodišnjeg ugovora za kupovinu ruskog gasa potpisanog 2013. godine, pa do pokušaja da se ruski gas zameni isporukama američkog prirodnog gasa sa terminala u grčkom Aleksandropulosu, koji čak još nije ni izgrađen.

Ovakva dvosmislena politika u slučaju Srbije izgleda posebno sumnjiva i licemerna čak i u poređenju sa Bugarskom, koja je zemlјa-članica EU i NATO i zato sa čisto formalne tačke gledišta može se bar pravdati blokovskom disciplinom. A već srpske vlasti nemaju mogućnost da se na to pozivaju. No, oni su zato odgovorni pred sopstvenim građanima, koji uopšte ne odobravaju slične „energetske igre“.

Petar Iskenderov

fsksrb.ru