Svaka Srbija veća od «beogradskog pašaluka» je za Engleze «Velika Srbija», pa je zato napravljena Jugoslavija
Nisam geopolitičar i ne znam dovoljno o svim tajnama «onih koji odlučuju», ali neke stvari su jasne i laiku. Jedno ostrvo, koje u trećem svetu nazivaju centrom zla, već nekoliko vekova drži pod kontrolom dobar deo sveta. Kolonijalizam nije nestao, samo je promenio oblik. Sada je udarna pesnica premeštena na drugi kontinent, ali je „mozak“ ostao na tom ostrvu zla. A neke zemlje tom centru smetaju.
Jedne zato što su, jednostavno, isuviše ojačale pa prete da postanu lokalne sile, druge jer ljubomorno čuvaju svoje prirodne resurse i ne prodaju ih u bescenje, treće naprosto zato što su, kao male a nezavisne, «loš primer» za druge.
Srbija ima pomalo od svega ovoga, ali ovako slaba, jadna, osiromašena, sa okupacionom vlašću, zaista ne predstavlja nikakav problem velikim silama. A anglosaksonska agresija na Srbiju traje, u raznim oblicima, već čitav vek.
Pa šta to Srbija ima tako značajno da bi je neuporedivo jači konstantno kinjili, maltretirali, rušili, uništavali? Iskreno – ne znam. Ne vidim to našu snagu u kojoj oni vide toliku opasnost. Pogotovu ne u današnjoj Srbiji.
Neki smatraju da je jednostavno srpski narod označen kao «remetilački faktor», kao narod čiji se postupci ne mogu predvideti modernim psiho-matematičkim metodama jer često donosi značajne odluke isključivo na osnovu emocija. A poznato je da se emocije ne mogu modelirati matematičkim metodama. Kako reče pokojni Momo Kapor: «mi jednostavno ne možemo da uđemo u njihov kompjuter». Ovo mi još deluje najverovatnije.
Što god bio razlog, anglosaksonski atak na Srbiju traje još od Prvog srpskog ustanka. Napoleon je gurnut na Rusiju da bi se osigurao opstanak Osmanske imperije i ustanak je propao.
Srbija se ipak konačno oslobodila i od tada traju pokušaji da se ona smanji, po mogućstvu potpuno uništi. Jedan od ciljeva Ujedinjenog Kraljevstva u Prvom svetskom ratu bilo je uništenje ili maksimalno smanjenje Srbije. Postoji zvanični dokument o tome!
Nije uspelo jer je Srbija preživela genocid i Srpska vojska odnela konačnu pobedu. Ako ne može silom, upotrebi lukavost. Svaka Srbija veća od «beogradskog pašaluka» je za Engleze «Velika Srbija», pa je zato napravljena Jugoslavija. Kukavičije jaje srpskom narodu za budući novi genocid.
Savezničko bombardovanje bilo je gore od nacističkog, prema dostupnim spisima Tito je direktno „naručivao“ bombarodvanje kod Engleza
Britanska služba je zloupotrebila patriotska osećanja naroda i organizovala puč od 27. marta. Dobili smo Jasenovac, jame, stratišta u Kragujevcu Kraljevu, Zemunu… «prijateljske» bombe naših «saveznika» i konačno ponovo Jugoslaviju (kobajagi komunističku), ali ustvari opet pod kontrolom jednog britanskog agenta.
Jedan drugi agent, na platnom spisku „intelidžent Servisa“ od ranih tridesetih godina zvao se Ante Pavelić…
Međutim, ne ide sve uvek po planovima. Onaj kobajagi komunistički ipak je umeo da, u okvirima koji su mu bili dozvoljeni, stvori jednu prospreritetnu i uspešnu državu. Nije ta država živela od stranih kredita, kao što nas danas lažu.
Živela je zahvaljujuću uspešnom poslovanju u celom trećem svetu» i šire od toga. Nema mesta na Zemlji gde naši građevinari nisu gradili. Nema nesvrstane države koja nije kupovala naše oružje, a mnoge su kupovale i našu tehnologiju. Tehnologiju jedne «tehnološki zaostale zemlje» Ma hajte molim vas! Ali, sve je to ipak bilo pod kontrolom i prst je uvek bio na okidaču, ako zatreba. A Srbi su uživali u visokom standardu, bezbrižnom životu i spavali.
I, odjednom se probudiše Srbi. Jedna rečenica je kao nekoliko miligrama inicijalnog eksploziva izazvala eksploziju pritajenog nezadovoljstva. Ne socijalnog, jer ga tada još nije bilo, već nekog drugog, nacionalnog, ličnog, ponosnog. Izgledalo nam je to tada kao da se rađa neka nova Srbija, snažna i moćna. Ali, prst je već bio na okidaču, samo ga je trebalo stisnuti.
Aktiviran je Davno sačinjeni plan razbijanja Jugoslavije, satanizovanja srpskog naroda, novog genocida. Plan se realizovao, ali nedovoljno uspešno. Srbi ovoga puta nisu voljno otišli u jame, branili su se. Nikada im neće biti oprošteno što nisu pristali na novi, treći genocid u 20-om veku. I koliko god bili satanizovani, nisu prestajali da se brane.
Nehumane sankcije su uništile ekonomiju, ali Srbi su i to preživeli. Anglosaksonski ološ je krenuo u sledeću etapu plana – otvorenu agresiju, suprotno međunarodnom pravu. Skoro tri meseca je trajao njihov krvavi vampirski pir nad 100 puta slabijim neprijateljem, ali Srbija je odolevala. Onda su došle otvorene ucene. Ako ne potpišete, neće vas biti, upotrebićemo sve čime raspolažemo, ako bude potrebno i nuklearno oružje!
I, On je shvatio da ipak nema ničeg prečeg od opstanka naroda. Srpskom narodu je bilo dosta «pobeda» u kojima su gubili značajnu masu stanovništva. Ipak ostala je i država, kakva-takva sa delom teritorije okupiranom od strane satanističke imperije, ali ipak država.
Dolazi sledeća faza, prava «umetnost» anglosaksonske pokvarenosti. Ako ni silom ne uspeš, pređi na podvalu, intrige. Organizovan je puč od 5. oktobra 2000. i došla je nova «demokratska» vlast. Vlast čiji jedini cilj je bio da uništi ono što bombe nisu uspele da unište. Ekonomiju, bankarstvo, industriju, poljoprivredu. I, naravno sve nacionalne stubove. Vojsku, Crkvu, Akademiju…
Došli su neki novi ljudi, «mladi lepi i pametni» (primer njihove mladosti je Mićunović, lepote Čanak, a pameti svi do jednog). Ali jedan od njih je konačno shvatio «da se država ne može graditi na izdaji» i nešto je zucnuo, i… odmah je ustreljen. Ostali su bili «pametniji» i držali se zadatka.
Drže ga se i dalje.
I šta nam je činiti? Nema rešenja na lokalnom planu, nažalost. Neophodno je kompletno preuređenje države – da ona postane stvarno država. Država koja će brinuti o svojim građanima i njihovoj budućnosti. Jer, proizvodnja i tehnologija je neodvojiva od drugih aspekata uređenja države: ekonomije, obrazovanja, vaspitanja, i na kraju krajeva moralnog stanja nacije.
Ali, to mora da se uradi odmah, jer nove fabrike se i mogu kupiti ako se ima novac, ali jednom izgubljeno znanje se ne može nadoknaditi kad vreme odradi svoje.
Kako sada stvari stoje, naše nove generacije neće imati ko da nauči!
