EPS preglede radnika plaća više nego što je traženo

Javno preduzeće Elektroprivreda Srbije prošle godine je za sistematske preglede oko hiljadu zaposlenih u beogradskoj centrali firme izdvojilo čak 12 puta više novca nego godinu dana ranije, 2018. godine, iako se broj zaposlenih za koje je raspisana nabavka uvećao samo za četvrtinu. Pobednička ponuda na tenderu, koju je dao dom zdravlja „Vizim“, iznosila je 11,5 miliona dinara, ali je EPS odlučio da ovu cenu ugovorom poveća na iznos od 18 miliona dinara, koliko je i nameravao maksimalno da izdvoji u tu svrhu i upravo na onoliko koliko je na početku javna nabavka bila i procenjena.

Nekoliko meseci kasnije EPS je sa Vizimom potpisao još jedan ugovor, ovaj put za specijalističke preglede za radnike kojima je na sistematskim pregledima ustanovljeno da su im potrebni pregledi lekara specijaliste. I ovaj ugovor je potpisan po ceni većoj od ponuđene, za deset miliona dinara. Ugovor za specijalističke preglede bio je vredan 17,9 miliona dinara a ponuda je iznosila 7,6 miliona. Ovim poslom je osim čudnog uvećanja cene prekršen i zakon, zbog toga što je posao dobila ustanova koja je jedina mogla imati podatke o pregledima koji su potrebni jer je upravo ona te preglede i preporučila.

Po poslednjem finansijskom izveštaju, EPS beleži gubitak veći od milijardu dinara.

Upadljivo povećanje vrednosti jedne iste usluge za samo godinu dana od čak 12 puta uprkos pokušajima iz EPS-a, teško se može objasniti razlikom u broju radnika za koje je raspisana javna nabavka. Njih je 2018. godine bilo 800, a prošle godine oko hiljadu. Pregled 800 radnika EPS je platio 1,49 miliona dinara Zavodu i opštoj bolnici „MSB“. Za sistematske preglede u 2018. godini EPS je prema planu bio izdvojio 8,4 miliona dinara, na koliko je procenjena i javna nabavka, ali kako je ponuda bila višestruko niža ugovor je sklopljen na skoro šest puta manji iznos. Tada EPS nije dodatno ugovorom povećavao cenu ponuđenu na tenderu.

Na prošlogodišnji tender za sistematske preglede, međutim, javio se samo jedan ponuđač, tačnije grupa ponuđača koju su činili privatni Dom zdravlja „Vizim“ i laboratorija „Biomedika”. Razliku od 6,5 miliona dinara između ponuđene cene i iznosa u ugovoru nadležni u EPS-u pravdaju „okvirnom“ količinom usluga koje su tražili, odnosno „okvirnim“ brojem radnika. Zašto u ponudi nije dat precizan broj zaposlenih i onih za koje se pregledi obezbeđuju, nije objašnjeno, ali se prostom računimo može izračunati da se za tu razliku u ceni, u skladu sa pojedinačnom cenom pregleda iz ponude, može pregledati 550 osoba više nego što je navedeno u nabavci.

Nekoliko meseci posle sistematskih pregleda, kako smo već pomenuli, EPS je sproveo i tender za specijalističke preglede. Pobednik je opet bio „Vizim“ kao član grupe ponuđača, što i nije čudno s obzirom na to da su bili obavezani da EPS-u nakon sistematskih pregleda dostave spisak radnika za upućivanje kod lekara specijaliste.

„Vizim“ je tako dobio startnu prednost u odnosu na druge potencijalne učesnike tendera za preglede lekara specijalista, pošto je za razliku od njih imao spisak sa brojem i vrstom pregleda, kao i ljudi kojima je potreban. Na ovaj način narušen je integritet postupka javne nabavke pošto je  članom 23 Zakona o javnim nabavkama propisano da ponuđač ne može učestvovati na tenderu ako je učestvovao u planiranju ili pripremi javne nabavke.

Ugovor za specijalističke preglede je potpisan u formi okvirnog sporazuma na period od dve godine. U grupi ponuđača osim „Vizima“ bili su Zavod „Eurodijagnostika“, DC „Hram“ i DC „Zemun“.

Odgovorni u EPS-u tvrde da se ugovori zaključuju po procenjenoj vrednosti nabavke koja je veća od prihvaćene ponude na tenderu jer ne znaju tačan broj usluga koje im trebaju, pa zato navode samo okvirne količine.

No, ovaj pokušaj EPS-a da opravda „pumpanje“ ugovora za lekarske  preglede navođenjem okvirnih podataka pada u vodu pošto su za nabavku specijalističkih pregleda znali tačan broj potrebnih pregleda jer su nakon sistematskih pregleda imali listu radnika kojima je potreban lekar specijalista. Rok za završetak sistematskih pregleda, kako se navodi u konkursnoj dokumentaciji, bio je nekoliko meseci pre potpisivanja ugovora za specijalističke preglede: „Rok izvršenja (i prve faze – osnovni pregledi i druge faze – pregledi po indikacijama) je 3 (slovima: tri) meseca od dana stupanja ugovora na snagu a za najveći broj zaposlenih usluge moraju biti izvršene u roku od 45 (slovima: četrdesetpet) dana od dana stupanja ugovora na snagu, po spiskovima i dinamici Naručioca“.

Ugovor za sistematske preglede dodeljen je 21. maja 2019. godine, a ugovor za specijalističke krajem novembra, što znači da je tačan broj radnika za koje se raspisuje nabavka već odavno bio poznat. Međutim, EPS je opet ponuđaču dodelio ugovor sa skoro dva i po puta većim iznosom od onog u ponudi.

Pištaljka je pokušala da ustanovi da li i drugi državni organi zaključuju ugovore o lekarskim pregledima uz okvirnu procenu broja zaposlenih, prihvatajući da plate procenjenu vrednost nabavke, bez obzira na vrednost ponude. Za razliku od EPS-a, Agencija za restituciju na primer, tražila ponude za tačno 37 muškaraca i 137 žena, a grupa ponuđača u kojoj je bio i „Vizim“ ugovor je dobila za ponuđenu vrednost od 2,4 miliona dinara.

U pisanom odgovoru Pištaljci, nadležni iz EPS-a objašnjavaju da će ukupna vrednost ugovorenih usluga zavisiti od konačnog broja izvršenih pregleda kao i da će plaćanje izvršiti prema stvarno izvršenim uslugama, a najviše do iznosa na koji je procenjena vrednost javne nabavke.

Međutim, kada smo od EPS-a zatražili podatke o realizaciji ugovora o sistematskim pregledima za prethodne dve godine, odgovor nismo dobili. EPS je odbio da nam dostavi i podatke o tačnom broju zaposlenih u beogradskom centru u Balkanskoj ulici gde se nalaze sedišta EPS snabdevanja, „Obnovljivih izvora“ i uprave preduzeća, za čije zaposlene je i raspisan tender.

U odgovoru Pištaljci, nadležni iz EPS-a umesto dostave tražene podatke tvrde da je sve po zakonu. Citirali su mišljenje objavljeno na sajtu Uprave za javne nabavke: „Imajući u vidu činjenicu da se u pojedinim javnim nabavkama ne mogu unapred odrediti precizne količine predmeta nabavke, zakon ne isključuje mogućnost da se definiše jedinična cena svakog proizvoda, odnosno usluge koja čini predmet nabavke, a da se ugovor zaključi na iznos procenjene vrednosti javne nabavke, koja predstavlja maksimalnu finansijsku obavezu koju naručilac može da preuzme prema ponuđaču (zavisno od konkretnih potreba pri izvršenju ugovora)“.

Javna nabavka sistematskih pregleda radnika EPS-a sredinom prošle godine sprovedena je i u drugim lokalnim centrima ovog javnog preduzeća. Kao i u prestonici, ugovori u Kraljevu, Kragujevcu i Novom Sadu sklopljeni su na iznos koji je EPS procenio, bez obzira na najnižu ponuđenu cenu.

Zaposlene u Novom Sadu takođe su pregledali  lekari Doma zdravlja „Vizim“ koji je bio nosilac grupe ponuđača. Ugovor je po istom principu kao i za Beograd sklopljen po višoj ceni. U ovom slučaju za 450.000 dinara više od ponude koja je iznosila 2.844.400 dinara. U Kraljevu je ugovor dodeljen Domu zdravlja „Medicus Universalis“ u iznosu od 3.750.000 dinara iako je njihova ponuda bila 2.894.000 dinara, a u Kragujevcu je odabrana ponuda „Zastava zavoda“ od 1.138.000 dinara bila tri puta niža od procenjene vrednosti javne nabavke. U svim ovim nabavkama kriterijum za dodelu ugovora je bila najniža ponuđena cena, ali se u odlukama o dodeli ugovora navodi: „Ukupna uporedna vrednost ne predstavlja vrednost ugovora, već služi za poređenje i rangiranje ponuda.“

Jedino je za izbor ponuđača za preglede radnika beogradskog centra kriterijum za dodelu ugovora bila ekonomski najpovoljnija ponuda, što znači da se nije gledala samo cena, već i su se poeni dobijali i za blizinu lokacije gde će se vršiti pregledi (po sistemu što manja udaljenost, to više poena).

Pištaljka je izvršila uvid u 22 javne nabavke budžetskih korisnika koji su u prošloj godini zaključili ugovore za sistematske preglede zaposlenih i skoro polivina je posao dodelila „Vizimu“.  Na tom spisku nalaze se Ministarstvo finansija, Agencija za restituciju, JP „Urbanizam “ Pančevo, Pravni fakultet u Beogradu, Zavod za udžbenike i drugi.

Ova privatna zdravstvena ustanova je u najvećem broju slučajeva na tenderima konkurisala u grupi ponuđača, kao nosilac zajedničke ponude ili samo kao član.

Novak Grujić
Izvor: pistaljka.rs