Sistem funkcionisanja režima Aleksandra Vučića je vrlo jednostavan. Počiva na medijima, torturi, kriminalcima, ali i na veoma pažljivo odabranim kadrovima koje se postavljaju po vrlo prostom principu – ne ispunjavaju nijedan jedini uslov da budu na tom mestu.
Štaviše, do pre nekoliko godina ni sami nisu mogli da zamisle da će biti tako nešto u životu. Tako odabrani kadrovi su spremni da bez pogovora izvrše svaku naredbu koja stigne iz vrha stranke. Svesni da to što imaju imaju samo u ovim uslovima, boriće se za opstanak na vlasti do „poslednje kapi krvi“. Jedan od takvih je i Milorad Grčić, direktor EPS-a.
Za njega urbana legenda kaže da je srednju školu započeo u Obrenovcu, ali je u istom nije završio, već u jednom susednom malom mestu. Da je dugo radio na železnici, neki kažu kao kondukter, neki posao više vezuju za konkretnu železničku liniju. Oprobao se u ugostiteljstvu i odatle se vinuo na mesto vršioca dužnosti generalnog direktora EPS-a. Dužnost vrši već nekoliko godina i to tako da je EPS sa 200 miliona evra dobiti iskazao za 2018. gubitak od više desetina miliona evra. Koliki je gubitak, zaista niko ne zna, ali se pominje iznos od više od pet milijardi evra koje treba uložiti u kompaniju, jer je potpuno devastirana. Prema planu iz 2015. trebalo je da EPS dostigne EBITDA u 2018. od više od 500 miliona evra, ali je sve to ostao samo san. Zato mnogi kažu da je Grčić doveden da uništi kompaniju, a onda bi Vučić izašao i rekao da ona jednostavno mora da se proda jer, eto, mi sami ne umemo da je vodimo.
Početkom prošle godine sindikat EPS-a je na zvaničnoj sednici održanoj u februaru naveo da se pozajmljuje novac za plate i da ako EPS zaista plati proizvođačima takozvane ekološke struje desetine miliona evra, kako je planirano, to će se odraziti na njegovu likvidnost. Vetro parkovi u Srbiji rastu k’o pečurke posle kiše. U taj biznis su umešani i neki članovi porodice premijerke, vetroparkove gradi i Miodrag Kostić, a najavljujući otvoreni prošle godine je u vlasništvu kompanije, gle čuda, baš iz Emirata. Kolubara je uništena, ugalj se kopao nepravilno, nisu otvorena nova polja, što je dovelo do toga da TENT radi sa manje od 85 odsto kapaciteta.
Kostolac se zato koristi do maksimuma, ne uključuje se sistem za odsumporavanje da bi se smanjila potrošnja struje tako da se pola Srbije guši, ali ni to nije bitno. Treći blok u Kostolcu koji je trebalo da se otvori ove godine, skoro pa nije ni počeo da se gradi. Kineskom partneru se plaćaju penali, a Srbija je od izvoznika postala uvoznik struje. Sreća, pa nas je bog pogledao i zima je blaga, inače bi raspad sistema bio potpun.
Logična posledica je da je EPS nelikvidan i da je morao u drugoj polovini godine da uzima kredite kako bi se isplatile plate za 30.000 zaposlenih. To se nikada nije dešavalo i direktna je posledica urušavanja ove kompanije u poslednje četiri godine.
Trenutno su sve službe maksimalno angažovane da se prikaže što manji gubitak za 2019. godinu, ali sve je to apsolutno nebitno jer svi stručnjaci koji i dalje u EPS-u rade tvrde da je katastrofa potpuna. Dovoljno je pogledati prostor pored TENT-a gde su se nekad nalazila brda uglja kako danas zvrji avetinjski prazan. Ta slika je slika Srbije danas.
Ovim povodom, poslali smo pitanja na adresu EPS, ali do objavljivanja teksta nismo dobili odgovore.
