Erdoganizacija Srbije

2
932

Jedna od najizrazitijih odlika koje obeležavaju demagogiju u političkom životu sadržana je u otvorenom i bezobzirnom vređanju i potcenjivanju elementarne ljudske pameti i zdravog razuma. Ona se ogleda i u stvaranju lažne slike o stanju u društvu koja se nameće uporno kao jedina i neupitna istina. Radi se o kontinuiranom nastojanju da se obznani posedovanje spasonosne formule za pokretanje i ostvarivanje nikad do sada dosegnutih epohalnih istorijskih događaja i rezultata u preoblikovanju srpskog društva i svesti našeg naroda.

erdoganhitler01 Nameće se istrajno slika o obznanjivanju same suštine stvaranja istorije – jedinstvene i nikada viđene. To je duboko posunovraćeno političko i ideološko delovanje, a sve u cilju da se laž pretvara u istinu, verbalno nasilje u prihvatljiv i jedino mogući način komunikacije, a bahatost i osionost se prikazuju kao sasvim legitiman i prihvaćen način ponašanja u odnosu na podanike i one koji se usuđuju da dovedu u pitanje ovakav način konstruisanja slike o našem društvu. Mesijanstvo je posebno opasno u politici jer ono jedino priznaje postojanje tog pogubnog mesijanskog zanosa koji se veoma lako pretvara u političko opsenarstvo, a često se u istoriji survavalo u otvoreni teror.

Sve ovo smo mogli da pratimo kao neku vrstu pokazne vežbe prilikom kandidovanja Aleksandra Vučića na predstojećim predsedničkim izborima. Ako je i bilo neke dileme kakva je priroda naprednjačkog režima sada je, nakon ovog aklamatorskog igrokaza, sasvim jasno da se radi o ogoljenom populizmu i uspostavljanju sistema apsolutne i autoritarne vladavine jednog čoveka koji unosi razdor i ozbiljne podele u naše društvo. O tome najbolje svedoči njegov preteći govor održan na Glavnom odboru vladajuće stranke na kome se mogla veoma jasno videti manifestacija stvaranja kulta vođe i neprikosnovenog arbitra u političkom životu Srbije. To je poznata formula – apsolutna partijska podrške za apsolutizaciju vlasti i političke moći naprednjačkog vođe. Pri tome je insistiranje na jedinstvu i jednoglasnosti u podršci Aleksandru Vučiću na ovom skupu predstavljeno kao jedini garant stabilnosti i opstanka Srbije.

Da Vas podsetimo:  Ah, ta Venecija

Sledeći mesijanski žar svoga vođe vladajuća stranka je sebe poistovetila sa Srbijom i njenom sudbinom, što je već toliko puta viđano u našoj političkoj istoriji. Nijedna stranka ne može imati monopol na Srbiju, niti predstavljati jedini garant njenog opstanka, a to svakako važi i za Srpsku naprednu stranku, bez obzira što ona sada ima najveću podršku u biračkom telu. Ali to ne znači da predsednik SNS-a može da u svom govoru izriče najteže optužbe i diskvalifikacije pripadnicima opozicionih stranaka i ljudima koji ne dele njegov mesijanski zanos. Za njega su to „mrzitelji svega“, „dosovski kandidati“, „ljubitelji slatkog života“, „lenštine, kritizeri i pljačkaši“, oni koji hoće da „deru kožu sa leđa naroda“, žele da „pobede Srbiju“ itd. Zato je nužno da da SNS i njen kandidat pobede već u prvom krugu izbora, jer se jedino tako otklanja moguća neizvesnost, ali, što je još važnije, održava se pobednički izborni niz koji je u osnovi stvaranja utiska o neograničenom moći naprednjačkog režima i njenog vođe. Zato se mora preuzeti vlast i u najzabačenijoj mesnoj zajednici jer apsolutizacija vlasti ne trpi izuzetke, u njenom središtu je stalno insistiranje na monolitnosti i izuzetnoj istorijskoj ulozi naprednjačkog režima. Zato se Aleksandara Vučić i javlja kao jedinstveni i jednoglasno podržani zaštitnik i čuvar Srbije, spreman da sebe neprilično i megalomanski poredi sa Milošem Obrenovićem koji mu je otkrio tajnu, zašto ga Srbi ne vole. On je obezbedio napredak u svim oblastima što je dovelo do toga da smo „počeli da pobeđujemo“. A „uspeh se u Srbiji ne prašta“ – to je jedna od omiljenih floskula Aleksandra Vučića i jedna od mnogo puta ponovljenih rečenica, u kojima se ogleda neprikriven prezir prema sopstvenom narodu koji ipak nije spreman da bez rezerve prihvati ovaj otvoreni pokušaj erdoganizacije Srbije.

Da Vas podsetimo:  Još u 19. veku su ljudi skapirali kako da objasne gostima da zbog virusa ne dolaze na slavu

U svom govoru na glavnom odboru SNS-a smo mogli da čujemo i pozivanje na Platona jer postoji mogućnost da će nas i ovu zemlju stići ona najteža kazna. Na vlast će doći gori, upozorava nas Aleksandar Vučić, i „vratiće Srbiju u prošlost“. Korišćenje ove dobro poznate političke metafore sasvim je neprilično jer je dobro poznato da je Platon govorio da se demokratija neminovno izrođava u vladavinu ohlokratije (ološa), a u načinu političkog delovanja i upravljanja državnim poslovima u mnogim elementima može se jasno prepoznavati upravo ovakav način naprednjačke ohlokratske vladavine.

Potreba i neophodnost neprestanog iskazivanja jedinstva i jednoglasnosti samo je još jedan dokaz da se vraćamo u neku vrstu političkog kamenog doba (drastičnog oživljavanja kulta ličnosti i autoritarnosti)

Potreba i neophodnost neprestanog iskazivanja jedinstva i jednoglasnosti samo je još jedan dokaz da se vraćamo u neku vrstu političkog kamenog doba (drastičnog oživljavanja kulta ličnosti i autoritarnosti) u kome su aklamacije, iluminacije, izrazi obožavanja vođe i bezrezervne podrške bili nezaobilazni. Posebno je bilo zanimljivo (ali i zastrašujuće) gledati ogoljeno podaništvo vođinih najbližih saradnika, trbuhozboraca i glasogovornika, njegovo tvrdo oligarhijsko jezgro, koji su prednjačili u izrazima aklamacijske podrške i izlivima odanosti.

Već sada je jasno da Aleksandar Vučić neće napustiti položaj predsednika vladajuće stranke iako je to najavljivao u nekoliko navrata (znamo kako se ispunjavanju njegova mnogobrojna obećanja), jer je to osnovno izvorište vlasti i političke moći, a njih se on neće tako lako odreći. Partijska klijentela naprednjaka zna dobro ko je stvarni garant njihovog političkog opstanka i učešća u vlasti i zato je bilo potpuno besmisleno očekivati bilo kakav rascep i podele u ovoj stranci. Ona disciplinovano održava svoje jedinstvo i monolitnost što je i osnovni uslov za učvršćivanje apsolutističkog oblika vladavine, u čijoj je osnovi njihov partijski vođa. Bez njega oni bi se brzo vratili u anonimnost jer su iz nje izmileli upravo zahvaljujući svom podaništvu, rajetinstvu, udvorištu i spremnošću da izgube svoje lično dostojanstvo. Oni se čvrsto drže političke poruke Vinstona Čerčila. „Političke partije su kao konji, biraš ono sedlo koje će te odvesti najdalje i najbrže“.

Licemerstvo i hipokrizija spadaju u glavno obeležje naprednjačkog oblika autoritarne vladavine. Njih ne propušta da da osino i bezobzirno demonstrira Aleksandar Vučić, a to se posebno može videti na njegovim tzv.konferencijama za štampu

Licemerstvo i hipokrizija spadaju u glavno obeležje naprednjačkog oblika autoritarne vladavine. Njih ne propušta da da osino i bezobzirno demonstrira Aleksandar Vučić, a to se posebno može videti na njegovim tzv.konferencijama za štampu( svakodnevnim i li vanrednim) a moglo se čuti i u njegovom nastupu na glavnom Odboru SNS-a. Junačeći se u svom poznatom bahatom načinu obraćanja on je govorio da se ne boji medijskih napada a sva istraživanja pokazuju da je uspostavljena gotovo apsolutna medijska kontrola( gora i perfidnija nego u vreme S. Miloševića, da će izbornoj kampanji posvetiti tek nekoliko dana (koristeći godišnji odmor od pet dana), a neprestano je otvorenoj izbornoj kampanji koristeći sve raspoložive državne resurse, sebe predstavlja kao nezaobilazni faktor stabilnosti srpske države a svojim autoritarnim političkim delovanjem stvara sve otvoreniji razdor i podele u našem političkom životu i društvu.

Da Vas podsetimo:  Maska

Zato se ulog u ovim predsedničkim izborima svakim danom dramatično uvećava, jer smo dovedeni u situaciju da u plebiscitarnoj atmosferi (omiljenom političkom sredstvu svih autoritarnih vođa), uz izuzetno nepovoljne i ograničavajuće uslove za vođenje ravnopravne izborne trke odgovorimo na pitanje? Da li smo spremni da dozvolimo uspostavljanje otvorenog autoritarnog sistema vladavine koji veoma lako može da ispolji i svoju totalitarnu prirodu. Od odgovora na ovo pitanje zavisiće i sudbina demokratije i odbrana našeg ljudskog dostojanstva, moralnog integriteta i nacionalnih interesa srpske države.

Marinko M. Vučinić

Marinko-Vucinic-II(1)(1)

www.nspm.rs

2 KOMENTARA

  1. Iskreno se nadam da će ovaj tekst pročitati mnogi građani Srbije. A ja bih postavila samo dva jednostavna pitanja:
    1. Kada Vučić počne da grmi i seva, unižava i marginalizuje značaj političkih protivnika i nacionalnih interesa; da li se setite onog ispovedanja na kanabetu kod Klintona, one snishodljive i udvorniške pogrbljene Vučićeve figure dok ubicu Srba Bajdena hrani hlebom i solju kao najvećeg prijatelja, onih tupavih i poniznih osmeha kad priča sa jačima, one popustljivosti i nezainteresovanosti kad napadaju Srbe?
    2. Da li ste se zapitali, zašto Vučić nije pohapsio te kojima neće predati Srbiju, ako su takvi lopovi i moralne nakaze kao što ih predstavlja? Ne kažem da su dobri, samo pitam zašto ih je primio u svoje redove, zašto je nastavio da produbljuje i razrađuje njihove političke doktrine ( nacionalne izdaje) kad su tako loši?
    Svaki građanin Srbije treba da, sam sebi, iskreno odgovori na ova dva pitanja. A ako još, o svom životu i nacionalnim interesima razmišljate i zaključujete na osnovu iskustvenih i spoznajnih dokaza ( da propadamo, sve teže živimo, sve smo teritorijalno i brojčano manji, životno ugroženiji, sa sve neizvesnijom budućnošću i gotovo nemogućom percepcijom dostojanstvenog opstanka odn. sa izvesnom sudbinom naroda koji je svojevoljno ušao u logor smrti sa SNSovcima kao stražarima ), onda znam da ćete napraviti pravi izbor. Menjajte Srbi logorsku budućnost koju vam nudi Vučić, za dostojanstvenu slobodu. Imate pravo na izbor. Treba menjati ono što je loše i prljavo. Ako treba, menjajmo vlast kao donji veš sve dok ne odaberemo nekoga ko će da zastupa interese Srbije i njenih građana. Ne treba se bojati promena, više štete od Vučića, ovoj državi, niko neće doneti.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime