Nažalost, ispostavilo se da od tog Esmarka, zaista, nema ništa. Naprednjačka stranačka vojska bila je u šoku dok joj se sa malih ekrana skrušeno obraćao Veliki vođa, primetno bled i iscrpljen od dugotrajnih pregovora. Esmark je postao najskuplja srpska reč.
Ili je to ipak – Železara Smederevo?
Ah, ne: to je ipak, kažu, Kosovo. I Metohija.
Dakle, da rezimiramo: od Esmarka nema ništa; Onaj Džejms Bušar, koji je kratko vreme bio Veliki prijatelj Heroja od Feketića postao je šugavi kapitalistički prevarant koji je hteo da izmanipuliše vaskoliku srpsku radničku klasu. U te svrhe je čak potpisao i kolektivni ugovor sa radnicima, pre nego što je potpisao ugovor sa državom Srbijom.
Nažalost, bojim se da će u mesecima koji dolaze, baš taj „papirološki“ manevar – Esmark probati da iskoristi u nekom eventualnom sudskom sporu protiv Srbije, jer: vlada Srbije i Agencija za privatizaciju je proglasila Esmark – pobednikom tendera za preuzimanje 80 odsto kapitala Železare Smederevo. I budite sigurni da taj spor neće biti pokrenut pred našim sudom. Nego pred američkim.
A sad, da postavim pitanje svim onim biračima SNS-a i njihovoj stranačkoj mašineriji, koja je napredno i čela uzdignutog hodala poslednjih mesec dana: da li još uvek verujete u Beograd na vodi? Da li verujete u rešenje za FAP? Da li verujete u rešenje za petrohemijski kompleks? Ili u arapske investicije? U kvalitetan ugovor za nacionalnu avio-kompaniju?
Da?
Baš ste stranački zastranili. Jer, čini mi se da samo članovi vladajuće garniture još veruju u to. I to deklarativno.
Popularnost Aleksandra Vučića i kompletne Srpske napredne stranke danas je doživela prvi (od niza koji sledi) ozbiljan udarac. Zbog jednog jedinog obećanog, a nesklopljenog posla.
Baš zbog toga što je svestan da mu je popularnost u 16.05 pala za 10 indeksnih poena, Aleksandar Vučić je počeo da ponovo spinuje: Srbija se više saginjati neće. Nismo mogli da pristanemo na ucene. Nisam hteo da ostavimo radnike na cedilu. Nisu hteli da daju nikakve garancije. Nisu hteli da ulažu. Ucenjivali su nas. Radili su nam ovo i ono…
Ova akcija, koju će, siguran sam, obilato podržati Pink Media Sistem sa svojim satelitima i štampanim izdanjem po nazivu Informer, urodiće plodom. Biće tu i aktivnost stranačkog internet tima, raznih PR i konsultantskih kuća…
Da se ne lažemo, botovi su se već razleteli po svim društvenim mrežama gde ocenjuju zadivljeno kako je Heroj od Feketića odbranio interese Srbije. Još samo mi treba da to shvatimo. Zato će stranački medijski aktivisti i plaćeni urednici i novinari udarati u talasima u narednih 48 sati. Tako se mora, da bi partijski vojnici stisnuli zube i rekli – „sad ili nikad“. Njih su već naučili da je ono što kaže stranka svetije od Svetog pisma i Ustava Republike zajedno.
Reći će da je „sada baš najvažnije da Srbiju pokrenemo odlučno napred“.
Mnogo će se pričati o Planu B, mnogobrojnim srpskim stručnjacima, koji su po svim svetskim železarama zaposleni na vrlo važnim mestima i naravno, o tome kako je baš dobro što nismo naš ponos i diku prodali zlotvorima američkim.
Smisliće neki od genijalnih provladinih urednika novu bajku, kako mi možemo da učinimo ono što je bilo nemoguće svih ovih godina: da gubitaša preporodimo u profitabilnu čeličanu bez ikakvih pratećih uslova.
Flertovaće se opet malo sa Rusijom. Mada, koliko sam čuo, Putin nas je pomnožio s nulom, upravo zbog Železare Smederevo. I još nekih sitnica.
Nego, znate li šta mene interesuje?
Koliko nas je koštala ova neuspešna privatizacija?
Koliko nas je koštao privatizacioni savetnik?
Koliko su nas koštala putovanja Aleksandra Vučića na sastanke sa Bušarom u Beč, London?
Koliko su nas koštala putovanja ministra Vujića u Pitsburg?
Ko je uopšte doveo Bušara do Vučića? Dinkiću, javi se, liči mi na to da si ti upleo svoje prste… Znamo da si bio dobar prijatelj sa nekadašnjim direktorom US Stila, koji je sada zaposlen u Esmarku.
Šta mislite, hoćemo li saznati koliko nas je koštalo ovo zajebavanje koje je trajalo dva i po meseca?
Ne govorim samo u parama. Nego i u potrošenom novinskom papiru, napisima po pojedinim medijima, obmanjivanju javnosti…
A zvučalo je u startu kao bajka… Baš kao i Beograd na vodi. Čiji je početak gradnje bio predviđen za april. A onda je pre nekoliko dana pomeren za septembar. Liči vam na epizodu „Železara“? Hmmmm… Videćemo.
Sve mi se čini da je Esmark postao najskuplja srpska reč, koju će mnogi pamtiti kao reč koja je označila početak kraja vladavine srpskih „naprednjaka“.
Aleksandar Bećić
