„Doktor“ Nebojša Stefanović, koji je među zlim jezicima, stranim i tajkunskim plaćenicima, kao i poluraspalim opozicionarima poznat i po jednom nadimku, objavio je rat mafiji.
„Ovo će biti teška borba u koju policija i bezbednosne službe ulaze. Do kraja godine iz Ministarstva unutrašnjih poslova biće proterane sve osobe koje su na bilo koji način u bilo kakvim vezama sa kriminalnim strukturama“, rekao je ministar dela unutrašnjih i dodao da je „ubistvo (Aleksandra Stankovića, odnosno Saleta Mutavog, op. aut.) delo jedne od najorganizovanijih kriminalnih grupa na Balkanu“.
Eto. A četvrtak je bio baš uobičajen dan: Imali smo novu epizodu obrazovnog serijala „Dnevna doza Vučića“, u kojoj je Veliki Vođa spasio obraz i čast vlade i odbrusio onom Rami da Srbija nikad neće priznati Kosovo. A to je morao da uradi, jer je Rama, na promociji svoje knjige u sred Beograda, otkrio da će za svoj rođendan da angažuje ni manje ni više nego Ivicu Bananamena da mu peva na uvce. Mislim – ovo oko priznanja Kosova još i da progutamo posle potpisanih papira u Briselu, ali ovo tezgarenje šefa diplomatije… E, to je baš bio šamar Srbiji.
Imali smo, osim „Dnevne doze Vučića“ i uobičajena dešavanja za jednu srećnu zemlju u kojoj sve ide napred: Samoubistvo na groblju. Tri – četiri registrovana slučaja porodičnog nasilja. Poneki udes, poneku sitnu krađu širom Srbije. ‘Apšenja nekih dilera i proizvođača marihuane… Sve u svemu, taman pomisliš kako je dan prošao mirno, kao u normalnoj, uređenoj zemlji: kad ono – ubistvo „vođe navijača“. Koji je imao telohranitelja i to navodno, iz ministarstva pravde?!? Rešetanje na uglu ulica Gospodara Vučića (sic!) i Bačvanske. Krv. Hitna pomoć. Interventna… Potom, munjevita policijska akcija (kakva drugačije kad je vođa navijača sa telohraniteljem u pitanju) i na kraju, ekspresno – rat. I to mafiji. I to ne bilo kakvoj:
“Kriminalnim grupama koje dolaze u Beogradu i Srbiju poručujem da Beograd ni Srbija nisu poligon za njihove obračune“, rekao je „doktor“ Neša i dodao da „tu posebno misli na jednu bivšu jugoslovensku republiku u kojoj se nalazi baza tih kriminalaca„. Čuješ li to, Milo? Ili je to bilo upućeno Bakiru? Kolinda, da nije mislio na tebe? Ili na nekog četvrtog? Dimitrieva, možda?
Ja pak, nekako mislim da je ministra dela unutrašnjih republike nam Srbije ponela vojna atomsfera koja vlada u onoj kasarni u Nišu, gde odsedaju. Mada, kad pogledate fotografije koje je priredio (nepostojeći) Tanjug – rekli biste da su oni u nekom hotelu B kategorije, a ne u kasarni. Ali, to je već druga priča. Nego da parafraziramo reči Knjaza Miloša Obrenovića (nadam se da se ne prevrće u grobu): Eto mene, eto doktorata, rat mafiji!
Mudri ljudi su 12. marta 2003. godine shvatili da se sa kriminalom ne obračunava na taj način; ne preko medija. Lažni doktori izgleda ne uče iz tuđih tragičnih iskustava, već samo prenose ono što im onaj zapovedi, rekao je na „doktorsku“ najavu moj sapatnik i saradnik, Peđa Đurović. Amin.
Aleksandar Bećić
Kolumnista
