Srbija više ne bojkotuje kosovsku zastavu, napisao je na svom Tviter nalogu „zamenik kosovskog ministra spoljnih poslova“ Petrit Seljimi, uz objavljivanje fotografije sale u kojoj se ove nedelje u Beču održavao samit o Zapadnom Balkanu, na kojoj je istaknuto šest zastava kao simbola šest balkanskih „zemalja“: Srbija, Crna Gora, BiH, Makedonija, Albanija, ali i Kosovo. Korak dalje otišla je prethodno i Evropska unija koja je Kosovo takođe nazvala „zemljom“, priznajući je kao 6. državu na Balkanu.
U saopštenju za medije Evropske komisije, pod nazivom „Podrška Evropske Unije za Zapadni Balkan na samitu u Beču 2015″ koji se može pročitati na sajtu Evropske unije, objavljenom dan pred održavanje susreta lidera Zapadnog Balkana, ali i prijateljske fudbalske utakmice u kojoj su simbolično u jednom timu igrali predstavnici sa Balkana, navodi se da će se ovim samitom izgraditi napredak od kada je prošle godine u isto vreme održan isti samit u Berlinu, i da će se na njemu „razvijati dalja saradnja između 6 balkanskih zemalja“.
Uprkos Seljimijevom tvitu, Kosovo je ipak pod svojom zastavom učestvovalo i na prošlogodišnjem berlinskom samitu, kada su Srbiju i tada predstavljali njeni najviši predstavnici.
Isticanje zastave „Republike Kosovo“ nije, međutim, u skladu sa instrukcijom Vlade Republike Srbije o učešću i postupanju srpskih državnih organa na regionalnim skupovima na kojima učestvuje i Kosovo.
Vlada Srbije je na sednici 02.09.2012. godine, usvojila ovu instrukciju, kojom je trebalo da se zvaničnicima Srbije omogući da učestvuju na forumima sa Kosovom pod uslovima koji su predviđeni Briselskim sporazumom o regionalnom predstavljanju. Vlada Srbije je tada detaljno navela šta ova instrukcija sadrži i objasnila da je ona doneta sa ciljem otklanjanja dotadašnje štete nastale odsustvovanjem predstavnika državnih organa sa regionalnih skupova.
Instrukcija podrazumeva da pored table na kojoj je ispisano „Kosovo*“ (Kosovo sa zvezdicom), u svim pratećim dokumentima, tekst fusnote mora biti naveden najmanje pri prvom pominjanju u svakom pojedinačnom dokumentu, a u fusnoti da se navede – „ovaj natpis ne prejudicira status Kosova i u skladu je sa Rezolucijom 1244 i mišljenjem MSP o kosovskoj deklaraciji o nezavisnosti.“
Uprkos briselskom dogovoru koji je postignut 24. februara 2012, u okviru sporazuma o regionalnom predstavljanju – da se uz „Kosovo“, u svim pratećim dokumentima na međunarodnim skupovima dodaje i fusnota („Ovaj naziv ne prejudicira stav o statusu i u skladu je sa rezolucijom SB UN 1244, kao i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o kosovskoj deklaraciji o nezavisnosti“), ona je od prvog dana mrtvo slovo na papiru, a Srbija je bila pod pritiskom da ovo pravilo ignoriše i ukloni.
Predstavnici državnih organa Srbije su, takođe, obavezani da kod domaćina skupova i predstavnika Evropske unije insistiraju na doslednoj primeni predstavljanja Kosova – bez isticanja kosovske zastave i drugih obeležja, uz zahtevanje prisustva predstavnika UNMIK-a.
Ova instrukcija, takođe, predviđa i situacije u kojima su srpski zvaničnici, u slučaju – ako i kada se kosovski zvaničnici ne predstave u skladu sa instrukcijom, obavezni da reaguju i to tako što bi predstavnici državnih organa Srbije napustili skup, uz pisani protest organizatoru.
Tadašnji direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Aleksandar Vulin rekao je posle usvajanja instrukcije da je ona pokazala da je „ovo ozbiljna vlada i Srbija država koja poštuje svoje potpise“.
KoSSev je u međuvremenu uputio pitanja predstavnicima za medije i portparolima Evropske komisije u vezi sa promenom pozicije ove organizacije u odnosu na dosadašnji stav o neutralnosti kada je u pitanju status Kosova, odnosno koji kriterijum ili pravna osnova je korišćen pri Evropskoj komisiji kako bi se navelo da Zapadni Balkan ima šest zemalja, te kako komentarišu oprečnu kvalifikaciju sadržanu upravo u briselskom sporazumu o regionalnom predstavljanju.
KoSSev
