EU nema pravo da nam traži usklađivanje sa spoljnom politikom

„Evropska unija u ovom trenutku ni nema pravo to da nam traži. Zato što mi to poglavlje 31, Zajednička spoljna i bezbednosna politika, nismo ni otvorili. (…) Kako onda mogu da nas uslovljavaju nečim što nismo ni otvorili? Dakle, nemamo ni osnovne polazne tačke.“

Predsednica Vlade Ana Brnabić, gostujući u emisiji Hit Tvit na TV Pink, izjavila je da Evropska unija „nema pravo“ da zahteva od Srbije usklađivanje sa svojim spoljnopolitičkim pozicijama jer za tako nešto ne postoje „ni osnovne polazne tačke“.

„Evropska unija u ovom trenutku ni nema pravo to da nam traži. Zato što mi to poglavlje 31, Zajednička spoljna i bezbednosna politika, nismo ni otvorili. (…) Kako onda mogu da nas uslovljavaju nečim što nismo ni otvorili? Dakle, nemamo ni osnovne polazne tačke.“

Brnabić je potom navela i da to poglavlje nije otvoreno iz administrativnih razloga, tačnije zbog toga što nije usvojen Izveštaj o skriningu.

Put na kom se trenutno zaista „čvrsto stoji“

Prve konkretne korake ka Evropskoj uniji Srbija je napravila 2008. godine, potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, da bi četiri godine kasnije, u martu 2012, dobila status kandidata. Pregovori su formalno počeli u januaru 2014. godine, traju već osam godina i ne nazire im se kraj.

Srbija je u ovom periodu otvorila 22 od 35 poglavlja, samo dva su privremeno zatvorena, a prema izveštaju Evropske komisije za 2022. godinu prvi put je navedeno da je u jednom poglavlju primećeno nazadovanje.

Reč je upravo o poglavlju 31, kroz koje se zahteva da se zemlja kandidat uskladi sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Pad u usklađenosti, sa 64 odsto iz 2021. na 44 odsto u 2022. godini, posledica je odbijanje Srbije da se pridruži sankcijama protiv Rusije, ali i sa većinom deklaracija Visokog predstavnika EU.

U Izveštaju EK navodi se i da se Srbija uskladila sa nekim pozicijama EU u međunarodnim forumima (uključujući i Generalnu skupštinu Ujedinjenih nacija), a da je istovremeno održavala i bliske odnose sa Rusijom, te da su postupci i izjave visokih zvaničnika bile potpuno suprotstavljene spoljnoj politici Unije.

Šta je Izveštaj o skriningu i gde se kriju „polazne tačke“?

Izveštaj o skriningu je zapravo procena Evropske komisije o tome na kom je nivou usklađenost pravnog okvira države kandidata sa okvirom EU, te i nivou implementacije. Osim toga, izveštajem se procenjuje i koliko su planovi za dalje usklađivanje realni.

Prema ovom izveštaju, usvaja se Rezultat skrininga, u kome EU ocenjuje da li je država kandidat dostigla dovoljan nivo usklađenosti sa pravnim tekovinama EU, tako da mogu početi pregovori o konkretnom poglavlju.

U Knjizi preporuka Nacionalnog konventa o EU, u delu koji se odnosi na poglavlje 31, navodi se da je Izveštaj o skriningu završen, ali da postoje razlozi zbog kojih konačna verzija nije dostavljena Srbiji.

I ne, oni nisu administrativne prirode, već se radi o tome da je za EU odnos Srbije i Ruske Federacije bio sporan od izbijanja prvo krize, a zatim i rata u Ukrajini.

Naime, Srbija se nije uskladila ni sa onim restriktivnim merama prema Rusiji koje su uvedene nakon aneksije Krima 2014. godine, što je u najvećoj meri i uticalo na višegodišnje zadržavanje skrininga.

„Stav nadležnih institucija Republike Srbije je da bez Izveštaja o skriningu zvanični Beograd u nekoj vrsti ‘sive zone’ i ne može da počne sa prilagođavanjem okviru EU u punom kapacitetu“, piše u Knjizi preporuka NKEU.

Osim toga, a uprkos tvrdnjama premijerke Brnabić, „polazne tačke“ za usklađivanje sa spoljnom politikom EU postoje.

One su vidljive i u samom Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, kojim je uspostavljen formalni okvir za politički dijalog o međunarodnim i regionalnim pitanjima i usklađivanju zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU.

Politički dijalog tako ima za cilj približavanje Srbije Evropskoj uniji, između ostalog i kroz stavove o međunarodnim pitanjima, a u vezi sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom (ZSBP).

U prilog činjenici da Vlada Srbije zna da “polazne tačke” postoje, govori i podatak da se sa nekim deklaracijama Visokog predstavnika EU već uskladila, a i da je, kako se navodi u izveštaju EK, nastavila da aktivno učestvuje u misijama i operacijama za upravljanje EU krizama u okviru zajedničke bezbednosne i odbrambene politike.

U izveštaju se, između ostalog, dodaje i da se Srbija pridružila gotovo svim ključnim sporazumima o neširenju oružja, razoružanju i kontroli naoružanja koje promoviše EU.

Brisel opredeljivanje za evropski put svakako uzima u obzir od potpisivanja sporazuma, ali se od 24. februara i ruske agresije na Ukrajinu, od zemalja kandidata očekivalo da daju i jasan odgovor na pitanje vrednosne orijentacije. Osim Srbije, svi drugi kandidati za članstvo su to i uradili.

Politički signali

Odgovor Srbije za EU nije „trn u oku“ samo kada je reč o poglavlju 31. Evropski parlament (EP) je krajem novembra izglasao i Rezoluciju kojoj se navodi da bi pristupni pregovori trebalo da napreduju “samo ukoliko se Srbija uskladi sa sankcijama EU prema Rusiji i učini značajan napredak u reformama vezanim za EU.”

Osim toga, poslanici EP su usvojili i amandman u kome se traži “preispitivanje svih bilateralnih i EU fondova koji koriste srpskim vlastima“.

Izvestilac EP za Srbiju Vladimir Bilčik izjavio je da Rezolucija predstavlja „snažan politički signal“ Srbiji da uvede sankcije Rusiji. On je posebno naglasio da EU time ne postavlja nove zahteve i uslove.

„Usklađivanje sa spoljnom politikom EU je oduvek bio važan uslov, čija je važnost dvostruko naglašena od kako je Rusija izvršila brutalnu invaziju na Ukrajinu“, rekao je Bilčik i dodao da „niko ne zaustavlja pregovore niti usporava proces pridruživanja EU“.

Da zahtev za usklađivanjem nije samo hir Unije, već deo obaveza koje zemlja kandidat treba da ispuni ukoliko je zaista na evropskom putu, potvrđuje i stav Visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozepa Borelja.

On je, komentarišući Izveštaj Evropske komisije, rekao da je primećeno “pojačanje angažmana u nekim oblastima”, ali da to ne može pomoći procesu pridruživanja, pošto on zahteva i usklađivanje sa spoljnom politikom EU.

„To je do Vlade Srbije da usvoji adekvatnu odluku, proces pristupanja zavisi od zasluge, možemo da razumemo zašto Srbija ima veliku zavisnost od ruskih fosilnih goriva, možemo da razumemo mnogo stvari, ali proces pridruživanja podrazumeva usklađivanje sa našom spoljnom politikom“, rekao je Borelj za N1.

Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuel Žiofre, u intervjuu za Blic, takođe je naglasio da zahtev za usaglašavanjem Srbije sa spoljnopolitičkim pozicijama Unije nije novost u pregovaračkom procesu.

„Progresivno usklađivanje sa spoljnom politikom EU nije nov uslov. To je deo pregovaračkog okvira. EU ne menja pravila igre. Srbija je prošle godine uložila značajan napor da poveća svoju usklađenost sa spoljnom politikom EU. Svakako, od ruske invazije u punom obimu na Ukrajinu, to ima veći značaj za celu Evropu, za sve građane Evrope“, naveo je Žiofre i dodao da to što poglavlje 31 nije otvoreno, ne znači da postoji opravdanje za nazadovanje u ključnoj politici EU.

Nazaduje i EU – u premijerkinim ekspozeima

Svoj prvi mandat predsednica Vlade Ana Brnabić počela je deklarativno – proevropski. Već u prvom poglavlju, prvoj rečenici svog ekspozea, premijerka je rekla tada da je glavni strateški cilj Srbije pristupanje Evropskoj uniji.

„Proces pristupanja EU nije sam sebi cilj, već predstavlja najbolji mogući okvir za sveukupne reforme, modernizaciju i razvoj Srbije i u tom smislu već smo uspešno prešli dug put. U narednim godinama, Srbija će nastaviti da radi još ubrzanije i posvećenije na ispunjavanju pravnih i institucionalnih uslova za pristupanje Evropskoj uniji“, rekla je Brnabić te 2017. godine.

Kroz izlaganje pred poslanicima Narodne skupštine, Brnabić je EU definisala kao „uzor demokratije“ i „dokaz da je svetlija budućnost moguća za sve nacije koje teže poboljšanju života svojih građana i dobrosusedstvu“.

U drugom ekspozeu je slika bila za nijansu drugačija. Ubrzanje reformi na evropskom putu pozicionirano je kao peti od šest ciljeva nove Vlade, formirane u oktobru 2020. godine. Ipak, prema rečima Brnabić, punopravno članstvo u EU ostalo je „apsolutni spoljnopolitički prioritet Srbije“.

„Srbija je sa EU povezana ne samo evropskim karakterom zemlje (u geografskom i kulturnocivilizacijskom smislu) već zajedničkom sudbinom i zajedničkom budućnošću. Srbija je bila, jeste, i biće deo evropske porodice naroda čije su uporište zajedničke vrednosti i civilizacijska dostignuća“, poručila je premijerka.

Brnabić je rekla i da svi treba da razumeju da je cilj njene Vlade „evropska Srbija“.

„To je ono na čemu radimo i na šta direktno možemo da utičemo. S druge strane, na samo članstvo Srbije u EU ne možemo direktno da utičemo. To je politička odluka pojedinačnih članica EU i Unije kao takve i ne zavisi neophodno ni od naših reformi, ni od naše spremnosti, već od političke odluke članica i Unije“, dodala je ona.

Treći ekspoze Ane Brnabić nije sadržao nijednu tačku direktno usmerenu na evrointegracije, već se premijerka na njih osvrnula prvenstveno govoreći o planu „Srbija 2025“ i njegovoj realizaciji.

„Da bismo ovo ostvarili, preduslov je da učinimo sve kako bismo sačuvali mir i stabilnost na ovim prostorima. Zato ćemo, bez obzira na sve probleme i mnoga neslaganja oko značajnih pitanja, nastaviti da radimo na evropskim integracijama Srbije. Srbija će nastaviti svoj evropski put, jer Srbija pripada porodici evropskih naroda i zemalja“, rekla je nova-stara predsednica Vlade i ocenila da uspeh u pregovorima „najmanje zavisi od brzine i kvaliteta naših reformi“.

Brnabić je u trećem ekspozeu naglasila da vlast u Srbiji razume „poruke iz EU da dalji napredak zavisi od dva pitanja“.

„Pod jedan, da li ćemo se već sada usaglasiti sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, odnosno da li ćemo uvesti sankcije Ruskoj Federaciji. Pod dva, koliko brzo i na koji način je moguće doći do finalnog sporazuma o normalizaciji sa Prištinom – što je po sebi prilično cinično jer Priština ni danas, skoro 10 godina nakon potpisivanja Briselskog sporazuma, čiju implementaciju garantuje EU, nije implementirala samu srž tog sporazuma – Zajednicu srpskih opština“, istakla je aktuelna premijerka.

Tako je Brnabić u svoj treći mandat zakoračila i pričom o „evropskom putu“, ali i pričom o „očuvanju tradicionalnih prijateljstava“, koja su do sada uglavnom bacala senku na ono što je nekada zvala „glavnim strateškim ciljem Srbije“.

***

„Srbija je na evropskom putu“, „Srbija čvrsto stoji na evropskom putu“, „Strateški cilj i prioritet Srbije je članstvo u Evropskoj uniji“ – glavne su poruke koje vlast šalje na pitanja o evrointegracijama, kao i pri susretu sa evropskim zvaničnicima. To jeste u skladu sa potpisanim sporazumima, ali analizirajući potpisane deklaracije i usklađenost politike, ispostavlja se da su predstavnici vlasti ipak jači na rečima. A ponekad ni to. Premijerka Brnabić je od svog prvog ekspozea 2017. kada se predstavljala kao proveropska političarka došla do gostovanja u Hit Tvitu i manipulacija na temu evrointegracija. Dakle, njena tvrdnja da Srbija nema obavezu usklađivanja sa spoljnom politikom EU je neistina, s obzirom na sporazume koje je država potpisala i zadatke koje je preuzela na putu za članstvo u Uniji.