Brisel – Vrhovni sud i ministarstvo poljoprivrede na nivou BiH, jedinstven obrazovni sistem u celoj zemlji, te organizovanje međunarodne konferencije na kojoj bi se donio novi Ustav BiH, samo su neki od zahteva poslanika Evropskog parlamenta (EP) izraženi u amandmanima na nacrt rezolucije o napretku BiH u 2013. godini. Uglavnom se zahteva centralizacija zemlje, hvali se Federacija BiH i kritikuje Republika Srpska.
Predlagač rezolucije je poslanik i izvestilac Evropskog parlamenta za BiH Doris Pak, a 116 amandmana pristiglih na nacrt rezolucije, u ponedeljak će razmatrati Komitet za spoljne poslove EP.
Pakova je svojim amandmanom zatražila da se doda da je EU snažno posvećena „suverenoj i ujedinjenoj BiH“.
Isto je amandmanom zatražila i Marija Kornelisen, inače poznata kao vatreni pobornik „LGBT prava“, koja je pozvala i da se obustavi dalja podrška BiH od strane EU, ako pre izbora ne bude napretka u primeni Evropske konvencije o ljudskim pravima. Pozvala je i na uspostavljanje ministarstva poljoprivrede na nivou BiH, kao i na usvajanje strategije suzbijanja diskriminacije na nivou BiH.
Zanimljivo je da je Kornelisenova tražila i da EP izrazi zadovoljstvo radom Parlamenta FBiH, te podrži napore Suda BiH da sprovede odluku „Maktouf-Damjanović“. Ona je u jednom od amandmana navela i da su Nacionalni muzej, Umetnička galerija, Istorijski muzej, Muzej književnosti i pozorišta i Filmski arhiv u Sarajevu „nacionalne institucije“.
Karnelisenova je pozvala i na razvijanje jedinstvenih standarda i nastavnih programa za celu zemlju. Isto je zatražio i Jelko Kacin, istakavši da za to postoji hitna potreba.
Mnogo amandmana je podnela i Emine Bozkurt, holandska političarka turskog porekla, koja je, kao i Karnelisenova i Kacin, pozvala na prenos nadležnosti u obrazovanju na nivo BiH. Bozkurtova je zatražila i da se u rezoluciju unese da je institucionalni sistem definisan Aneksom 4 Dejtonskog sporazuma složen i neefikasan i da ima negativan uticaj na BiH. Tražila je i da bude ukinuto pravo BiH na zastupljenost u Savetu Evrope, kao i da se naglasi da su izgledi za članstvo u EU ponuđeni BiH kao „jedinstvenoj zemlji“.
Bozkurtova je predložila da se u rezoluciji izrazi zabrinutost što je RS u programiranju i sprovođenju finansijske pomoći EU zauzela institucionalni pristup kao formu „odbrane“ ustavnih prava RS.
Ona je pozvala i na uspostavljanje vrhovnog suda BiH.
i potpuno funkcionalnu državu. Poziva se parlamentarni odbor da u tom pogledu iznese konkretne prijedloge – amandman je Bozkurtove.
I Bozkurtova pohvaljuje rad FBiH, i to Vlade, te poziva druge da je slijede.
Hrvatski poslanik Nikola Vuljanić traži da se Dejtonski mirovni sporazum mijenja.
– Dejtonski sporazum bio je od ključnog značaja za zaustavljanje rata u BiH, ali on treba da bude reformisan s ciljem stvaranja funkcionalne i demokratske države sa sposobnošću da preduzme neophodne reforme s ciljem unapređenja pristupanja zemlje EU – navodi se u njegovom amandmanu.
Sara Ludford i Jelko Kacin svojim amandmanom traže da se u rezoluciju stavi da se podstiču međunarodna zajednica, Evropski savjet, a posebno države članice, da pojačaju napore za podsticanje konsenzusa među političkim vođama u BiH za novi ustav koji bi utemeljio osnove funkcionalne institucionalne strukture u zemlji. Oni zagovaraju da se mora organizovati međunarodna konferencija koja uključuje sve relevantne učesnike s ciljem izrade nacrta ustava.
Poslanici Hrvatske u EP Zdravka Bušić, Ivana Maletić, Andrej Plenković, Davor Ivo Stier, Dubravka Šuica tražili su amandmanom da se snažno izrazi „razočaranost nedostatkom traženja zajedničkih ciljeva od strane lidera tri etničke zajednice u BiH“. Hrvatski poslanici pozvali su i vlasti FBiH da razmotre potrebne ustavne reforme koje će obezbediti funkcionalnost i uravnoteženu zastupljenost.
NSPM / Glas Srpske
