EVO KAKO JE MILOŠEVIĆ 14. aprila 1999. predao Lukašenku zahtev za pristupanje SRJ Savezu Rusije i Belorusije

BELORUSIJA je danas, na 24. godišnjicu legendarne posete Lukašenka Beogradu pod NATO bombama, objavila do sada najopširniji video-materijal i pisani rezime ove posete.

U nastavku donosimo prevod čitavog teksta sa sajta predsednika Belorusije.

Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko boravio je 14. aprila 1999. godine u poseti Jugoslaviji, koja se nalazila pod neprekidnim bombardovanjem snaga NATO.

Alijansa nije dala garancije bezbednosti leta našeg predsednika u Jugoslaviju. Štaviše, potpuno je ignorisala činjenicu da se šef druge države nalazi u Beogradu i nastavila je vazdušne napade.

Sirene su se dva puta oglasile tokom razgovora sa predsednikom Slobodanom Miloševićem, upozoravajući stanovnike grada da su vazduhoplovne snage Alijanse prešle državnu granicu.

Uoči svog leta za Beograd, Aleksandar Lukašenko je najavio da će se sastati sa predsednikom Slobodanom Miloševićem u nadi da će rešiti bar neke probleme i približiti jugoslovensku krizu raspletu. „Sa Miloševićem sam u dobrim odnosima i nadam se da će me on bolje čuti nego bilo ko drugi“, rekao je predsednik pred poletanje.

On je to potvrdio i po dolasku u glavni grad Jugoslavije. “Drago mi je što sam došao ovde u teško vreme. Ako se i za milimetar približimo miru, bićemo veoma srećni”, rekao je Aleksandar Lukašenko novinarima koji su ga dočekali na aerodromu.

Pregovori šefova država potrajali su duže nego što je planirano. Kako je izjavio Aleksandar Lukašenko, to je bio veoma dug i veoma ozbiljan razgovor sa analizom čitavog niza pitanja. Uključujući i ona koja se odnose na bilateralne odnose i probleme vezane za rat na tlu Jugoslavije.

Predsednik je konstatovao da se želja beloruske strane za mirno rešenje sukoba na Balkanu poklapa sa željom Slobodana Miloševića i težnjama jugoslovenskog naroda.

Najvažniji rezultat sastanka, prema rečima beloruskog lidera, jeste da su predsednik Slobodan Milošević i narod Jugoslavije, razrađujući kompromis za rešavanje krize, odredili liniju preko koje se nikada neće povući. On je istakao da o tome treba da vode računa u svojim daljim akcijama ne samo Belorusija i Rusija, već i druge države, uključujući članice NATO. „Taj stav je konačan i od njega neće biti nikakvog odstupanja“, naglasio je predsednik.

A sadržina tog stava je sledeća: Jugoslavija je spremna da na teritoriju Kosova uvede civilne posmatrače Ujedinjenih nacija ili predstavnike drugih država. Ali samo civilne. Ni vojska, ni policija, ni poluvojne formacije. Osim toga, oni ne smeju da budu iz država uključenih u agresiju. Jugoslovenski lider takođe želi da vrati izbeglice u njihove domove, bez obzira na njihovu nacionalnu ili versku pripadnost.

Obraćajući se novinarima po završetku razgovora, beloruski predsednik je primetio da nama takva pozicija imponuje – „to je politika kakvu mi vodimo u Belorusiji, priznajući da su svi ljudi bilo koje nacionalnosti i veroispovesti jednaki”.

Kosovo je deo Jugoslavije. I, siguran je beloruski predsednik, Jugosloveni se neće odreći te zemlje ni pod kakvim pritiskom. Integritet zemlje bez ikakvog rasparčavanja i podela je takođe jedna od komponenti principijelnog stava jugoslovenskog rukovodstva. I konačno, predsednik Slobodan Milošević smatra da Kosovari i Srbi treba sami da reše sve probleme.

Sada se pojavilo mnogo mirotvoraca koji pokušavaju da unesu nešto novo u proces rešavanja sukoba. Jugoslovensko rukovodstvo je izjavilo da je spremno na kompromise. Spremni su da imaju posmatrače u zemlji, ali samo civile. Oni garantuju njihovu bezbednost. I Jugosloveni su spremni da smanje svoje oružane formacije. Istina, u meri u kojoj će trupe NATO-a biti povučene od granica zemlje, posebno iz Albanije i Makedonije.

„Polazeći od rečenog, mi treba da odlučimo s kim smo i kako da gradimo svoju politiku“, rekao je Aleksandar Lukašenko. Štaviše, naglasio je predsednik, to treba da učine ne samo Rusija i Belorusija, već i zemlje koje danas na ovaj ili onaj način osuđuju agresiju NATO-a.

Najveći deo razgovora dvojice predsednika bio je posvećen pitanju ulaska Jugoslavije u Savez Belorusije i Rusije, o čemu se već dugo govori u medijima. Ali upravo ovi razgovori su postavili osnovu za mogućnost da se zvanično vodi dijalog o ovom pitanju.

Slobodan Milošević je uručio predsedniku Vrhovnog saveta saveza dveju zemalja Aleksandru Lukašenku specijalne poruke predsednicima Belorusije i Rusije. U njima ih on izveštava o odluci Skupštine Jugoslavije o pristupanju Savezu i moli da se ovo pitanje razmotri u najskorije vreme.

Kako je šef beloruske države izjavio već po dolasku u Minsk, ovo pitanje će biti uvršteno u dnevni red sledećeg sastanka Vrhovnog saveta Saveza Belorusije i Rusije. Aleksandar Lukašenko takođe namerava da doprinese da započne njegovo razmatranje u Parlamentarnoj skupštini Saveza.

On je takođe istakao da Slobodan Milošević, ovim korakom u susret Savezu, ne pokušava da uvuče države u oružani sukob i shvata da ovaj složeni proces zahteva određeno vreme. Istovremeno, Aleksandar Lukašenko je rekao da će pokušati da učini sve kako se ne bi odlagalo rešavanje ovog pitanja. “Ali to moramo da rešavamo apsolutno čisto po proceduri i sadržaju“, rekao je on.

Još jednu temu pregovora u Beogradu odredili su ekonomski problemi čije se rešavanje može sprovesti u okviru humanitarne pomoći. Prema rečima Aleksandra Lukašenka, to se pre svega tiče podrške poljoprivredi i stanovništvu zemlje.

Pored toga, predsednik i njegova pratnja obišli su dve lokacije koje su bile podvrgnute NATO bombardovanju: potpuno uništenu laboratoriju i obrazovni kompleks u Ministarstvu unutrašnjih poslova Jugoslavije i Vojno-medicinsku akademiju koja je pretrpela delimična oštećenja.

Kakvu pretnju su ove zgrade mogle predstavljati za NATO trupe? Nikakvu. Rušenje jednog od najlepših gradova u Evropi predsednik je nazvao varvarskim. A uništavanje medicinske ustanove uopšte ne podleže logici.

Šef države je obišao i bolničke sobe. U njima leče ne samo Srbe, već i Albance. Tokom eksplozije, koja se dogodila nedaleko od akademije, razbijena su stakla na njenoj zgradi i pocepan krov. Neki pacijenti su doživeli i drugi infarkt. A šta da se kaže o deci koja su imala nekoliko operacija i sada se ponovo našla licem u lice sa smrću?

Sumirajući rezultate svog boravka u Beogradu, Aleksandar Lukašenko je rekao da su to bili teški sati za sve članove delegacije. Kada svojim očima vidite šta je rat, kako obični građani stradaju od njega, onda razumete koliko treba čuvati mir.

Predsednik je izveo nekoliko svojih zaključaka koje je podelio sa novinarima. Prvo, primetio je, rat na Balkanu nije samo rat protiv Jugoslavije. On je uveren da Jugosloveni ne brane samo svoju zemlju. Drugo, predsednik je rekao da ih NATO snage neće slomiti. I treće, NATO mora što je pre moguće da okonča ovaj rat.