Evo ko je NAJDISKRIMINISANIJA osoba u Srbiji!

0
124
Beograd / Foto: YouTube Screenshot

Samo glup, bezobrazan ili za to plaćen može da ne vidi silne rezultate predsednika Vučića, ekonomski preporod, potpunu diplomatsku renesansu i uzdizanje celokupne društvene klime na znatno viši nivo nego što su to i okoreli optimisti očekivali. Najčešće taj dežuri kritičar ispunjava sva tri kriterijuma: i glup i bezobrazan i plaćen.

Samo sitni poltron, još sitniji interesdžija i čovek bez kičme može tvrditi da je sve savršeno i da u potezima predsednika Vučića nema grešaka, propusta i kikseva. Najčešće taj dežurni aplauder ispunjava sva tri kriterijuma: i poltron, i interesdžija i čovek koji kolena koristi češće nego stopala.

Između se nalazi velika većina građana Srbije, svesni da trenutno ne postoji bolji od onoga koji je na čelu države, ali da najbolji od ponuđenih sigurno može bolje.U tom duhu i treba tumačiti kolumnu Vladimira Đukanovića, koja je zatalasala javnost, a u kojoj seističe da su danas diskriminisani članovi SNS-a ponajviše, odnosno da ova stranka ima formalnu, ali ne suštinsku vlast.

Ne bih se, međutim, u potpunosti složio sa Đukom: najviše su diskriminisani oni koji su glasali za vladajuću opciju i glasaće opet (jer bolje nema) ili makar neće glasati za one koji su nam ukrali dvanaest godina. Ili da pojednostavim, što bi rekao jedan od brojnih mi birtijaških pobratima i saboraca, „brate, ja sam onog Đurdevdana izašao na biralište da ovi odu, i taj deo je ispunjen. Ali nisam vala glasao da se vrate stari lopovi u novim dresovima, pa da bude kao u onom Čvorovićevom slučaju, da opraštamo žutom bratu Đuri što nas tukao“.

I, zaista, ako realno pogledamo, u Srbiji možda imamo i jedinstven slučaj u svetu, da su bivši bolje pozicionirani od sadašnjih; da sadašnji mogu postati bivši, a bivši će uvek biti sadašnji; da su uništitelji izgubili izbore, ali ne i pozicije; da vlast ima većinu, ali ne i moć; da su žuti kandidati za lustraciju postali kandidati za lustratore; da su fotelje samo dekor, a odluke se i dalje donose iz salonskih stanova žute tajkunske elite.

Da Vas podsetimo:  Hrvatska psihoza u srpskom džepu

I zaista nismo glasali da LSV bude deo vlasti. Nikako. Zapravo, potpuno suprotno.
Nismo glasali da država finasira Dinka Gruhonjića da bi on rušio tu državu. Još manje da bude deo komisija. Glasali smo da se ne pita. Ili još bolje, da bude ispitivan.
Nismo glasali da Olja B pametuje, a vlast kao drhti. Glasali smo da se odmara u penziji.
Nismo glasali da prete vešanjima, silovanjima, tuku novinarke, a mi ćutimo. Ćutali smo im 12 godina, dok su tukli i hapsili koga su stigli.
Nismo glasali da prave talačke krize u rektoratu, a da se to naziva autonomijom. Glasali smo za pravnu državu. Ovaj slučaj pokazao je da nema nijedne od te dve komponente: ni pravne ni države, do te mere da sam razmišljao zaposesti VIP dok mi ne oprosti račun za telefon, uz posredstvo ćutanja vlasti.
Nismo glasali da Dveri budu u parlametnu iako su ispod cenzusa, jer Skot tako kaže. Glasali smo da nas više nikada ne kradu: krali su nas preko decenije.
Konačno, nismo glasali da stare njuške paradiraju u novim dresovima, računajući na kolektivni zaborav. To smo već imali ‘45-te , kada su se one kape sa „U“ menjale za „oslobodilačke“ i puj pike, ne važi ono što je bilo.
Nismo glasali da oni i dalje koriste tužilaštva, sudove, policiju kao privatnu prćiju, a ne državne institucije.

Za Vučića se može svašta reći, ali se ne može reći da je glup. Za Vučića se može svašta reći, ali se ne može da reći da nije svestan ovoga i da mu to ne smeta. Za Vučića se može svašta reći, ali se ne može reći da ne želi dobro svojoj zemlji i njenim građanima.

Da Vas podsetimo:  Navršila se 101 godina od proboja Solunskog fronta

Zašto onda ovo dopušta?
Situacija je, bojim se, veoma jasna. A, da bi je shvatili, moramo se vratiti na početak teksta i konsultovati da Đuka nije u pravu: najdiskriminisaniji čovek u Srbiji jeste Aleksandar Vučić.

Sa leve strane, čekić: ovi plaćeni, bezobrazni i glupi, ali alavi i naviknuti na vlast i privilegije, naviknuti da se pitaju uz guranje ambasade. Ojačani korisnim idiotima kojima, eto, ništa ne valja, iako puno toga valja. Žrtvama N1 i slične propagande. Sa desne strane, nakovanj: ovi bez kičme, poltroni, okovani sitnim interesima, koji žive od „Aco, Srbine“, ubeđeni da tako treba i tako može. Ojačani proračunatim žutim preletačima, koji laktovima u rebra starim borcima krče svoj put, ka tanjiru, ne zadovoljavajući se mrvicama. A, Vučić u sredini, sa par lojalnih ljudi, par sposobnih ljudi, usamljen, svestan da je sve, ali baš sve na njemu i njegovim leđima. Koraka usporenog tegovima od raznih pritisaka, sa noževima i u leđima i grudima, vezanih ruku. Hrli on napred, nije sporno, i vidi se, ali ne može se u bitku bez ozbiljne armije, naročito kada pola tvojih trupa radi ili bi radilo za neprijatelja.

Zato su izbori bitni.
Čuj, bitni, presudni za Srbiju.
I oni su, kao i većina stvari u našem političkom životu, paradoks. Zna Vučić da će počistiti smešnu opoziciju, bojktovala ona ili ne, jer je narod uz njega i rezultate. Ali, sada mu treba veća podrška nego ikada: jer mora počistiti svoje dvorište, uljeze, krtice, krpelje i parazite iz njega. Pokositi korov. Samo tako možemo napred.

Koliko god oni to hteli, neće upeti da mu namaknu vešala. Pitanje je hoćemo li mi uspeti da mu odvežemo ruke. Što bi rekao Čedomir, od nas zavisi.

Da Vas podsetimo:  Kusturica: Srbija nema latinski, antiimperijalistički zanos
T. Lovreković
Izvor: nacionalist.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime