Evro je dostigao paritet sa dolarom, pao je na najniži nivo u poslednjih 20 godina i čak je povremeno ove nedelje bio ispod kursa jedan prema jedan prema američkoj valuti.
To je do sada bila psihološka barijera na tržištima, jer se prvi put posle dve decenije desilo da evropska i američka valuta vrede isti iznos. Slab evro podstiče inflaciju poskupljujući uvoz – što posebno zabrinjava jer veći deo inflacije u regionu podstiču energenti, čija je cena uglavnom u dolarima.
Slabljenje evra je između ostalog, kako ukazuju stručnjaci, rezultat sporije reakcije Evropske centralne banke (ECB) u odnosu na Američke federalne rezerve (FED) u podizanju referentne kamatne stope, kao odgovora na inflaciju, piše Euronews Srbija.
Ekonomisti ukazuju da bi slabiji evro mogao da učini evropsku izvoznu robu konkurentnijom po ceni u Sjedinjenim Državama. SAD i EU su glavni trgovinski partneri, tako da promena kursa neće proći bez posledica. Kako piše AP, u Americi jači dolar znači niže cene uvezene robe, od automobila i kompjutera do igračaka i medicinske opreme, što bi moglo pomoći u ublažavanju inflacije. Navode i da će zbog jačanja dolara američki turisti u Evropi moći da prođu jeftinije kada su u pitanju računi za hotele, restorane i ulaznice.
Profesor Slaviša Tasić je rekao za Euronews Srbija da je naša zemlja vezana za evro, što znači da dinar slabi prema dolaru, a ta promena znači da će evropske kompanije i potrošači plaćati više za robu i usluge koje uvoze, dok će evropski izvoz odmah postati jeftiniji na međunarodnim tržištima.
„Sada je dinar jeftiniji i našoj robi pada cena u Americi, iako to ne bi trebalo da ima neki značajniji uticaj na privredu, jer nemamo mnogo izvoza robe i uluga u SAD. Kada je u pitanju uvoz iz SAD, on je naravno, sada za nas skuplji. Cene nafte i ostalih resursa se uglavnom izražavaju u dolarima i za nas je to sada sve skuplje, jer se prvo mora preračunati u evre, pa u dinare“, rekao je Tasić za Euronews Srbija.
On je napomenuo da Ameriku manje dotiče aktuelna politička situacija, jer ima svoju naftu i gas i ništa od toga ne uvozi, dok Evropa sve energente uvozi, zbog čega su pojedine članice na korak od recesije i dužničke krize.
„Sve to rađa nepoverenje u evro i nagoveštava da će možda biti realnih problema u Evropi“, kaže profesor Tasić.
Zašto evro gubi trku sa dolarom?
Prema oceni analitičkog tima Bloomberg Adria, evro je sada gurnut naniže zbog rastućeg straha od slabljenja privredne aktivnosti.
„Sve je veći strah da bi Zapadna Evropa mogla da se nađe u nepovoljnoj situaciji gde mora da se bori da bi garantovala stabilno snabdevanje energijom tokom zimskih meseci, što bi bilo pogubno za privrednu aktivnost, i to baš u trenutku kada Evropska centralna banka (ECB) pooštrava monetarnu politiku kako bi izašla na kraj sa rastućom inflacijom“, navode analitičari.
Ruski energetski gigant Gasprom saopštio je prošle nedelje da će zaustaviti isporuke prirodnog gasa Evropi preko gasovoda Severni tok 1 na tri dana krajem meseca. Sem toga, oštećenje ključnog sistema naftovoda kojim se nafta iz Kazahstana preko Rusije dovodi u Evropu, dodatno je poremetilo snabdevanje.
Uticaj na javni dug i kredite
U Narodnoj banci Srbije, kada je reč o direktnom uticaju jačanja dolara na srpski finansijski sistem, navode da ne treba očekivati znatan neposredan uticaj s obzirom na to da je srpska privreda više vezana za evro nego za dolar. Pored toga, kako ističu, njegovo učešće u ukupnom javnom dugu tokom prethodnih godina je znatno smanjeno.
Predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije (NBS) Nebojša Savić izneo je procenu da rast kursa dolara neće imati značajnog uticaja na visinu javnog duga Srbije.
„Zahvaljujući svesnoj strategiji NBS-a koja je vođena do 2006. godine smanjivano je učešće dolara u našem javnom dugu, što znači da kada bi dug bio preračunat u dolare to neće izazvati veliki rast, jer 2016. je dolarski dug bio 30 odsto, a danas je 10 odsto“, rekao je Savić za Tanjug.
On je naglasio da je inflacija u svetu počela sa smanjivanjem efekata pandemije kovida, jer nije bilo robe i bili su pokidani lanci snabdevanja, ali da je dodatni udar bio početak sukoba u Ukrajini koji je doveo do rasta cena energenata i hrane.
„Teško je reći da li smo dostigli vrh inflacije, jer ne znamo šta će se dešavati u Ukrajini i kakve će posledice dalje biti. Ako bi se intenzitet oružanog sukoba nastavio na sadašnjem nivou, moglo bi se pretpostaviti da bismo za mesec-dva dana došli do vrha, da bi nakon toga počelo blago smanjivanje, a sredinom iduće godine to utihnulo i početkom 2024. došli bismo do onoga što nazivamo koridor inflacije, a to je dva ili tri odsto, plus – minus jedan do 1,5 odsto“, procenio je Savić.
U NBS navode da, prema poslednjim raspoloživim podacima za maj, manje od 20 klijenata pravnih lica u Srbiji ima kredite u američkim dolarima, što je zanemarljivo u odnosu na ukupan broj klijenata u bankarskom sektoru Srbije. Istovremeno, stanovništvo nema obaveze prema bankama u dolarima. Razlog za to je što je NBS Odlukom o merama za očuvanje i jačanje stabilnosti finansijskog sistema propisala da banke mogu fizičkom licu odobriti kredit koji je indeksiran deviznom klauzulom samo pod uslovom da je valuta obaveze evro, tako da banke u svojim portfolijima među fizičkim licima nemaju kredite vezane za američki dolar.
Kada je reč o uticaju daljeg jačanja dolara na klijente, u NBS napominju da to ne bi pogodovalo klijentima koji imaju obaveze u evrima, za razliku od klijenata koji bi imali koristi u slučaju da imaju potraživanja u dolarima.
izvor:https://013info.rs/
