Evrointegrisanje „dobrih suseda“

Drugovanje s neprijateljima

0
992

Eulex_KosovoEvropska komisija će 28. oktobra započeti pregovore  o stabilizaciji i pridruživanju sa paradržavom Kosovo, saopštila je služba za inostrane poslove EU. Isto to je izjavio i komesar EU za proširenje Štefan File. On je potvrdio da Evropska komisija očekuje da SSP pregovore sa Kosovom okonča do proleća 2014, a u leto iste godine trebalo bi da se potpiše nacrt sporazuma. Naravno, takva vest u Srbiji nije vest. Malo je medijskih kuća koje su htele (ili smele) da se takvim „uspehom“ našeg „dobrog suseda“ (šiptarskog Kosova) ozbiljnije pozabave. A i oni koji su se takvom vesti pozabavili, stavili su to pod nekakav znak pitanja. Kobajagi, to nije istina, šta li? B92, na primer, stavio je naslov sa znakom pitanja (File otvara pregovore Kosova o SSP?), kao da ta stvar još nije gotova. Ko zna, vele „maštoviti“ Srbi, možda se EU ipak osvesti i promeni svoje političke prioritete. Možda ipak shvate da su im Srbi „veći prijatelji“ od kosovskih Albanaca? Drugi mediji su se zadovoljili konstatacijom da je File odložio put na Kosovo.

Sudeći po ovakvom pristupu vestima, koje su vezane za paradržavu Kosovo, moglo bi da se kaže da je srpski medijski prostor strogo kontrolisan, možda više nego ikada ranije. Isto tako, iz ovakvog ponašanja Evropske unije jasno vidimo da Evroatlantiđani na isti način tretiraju i Srbiju i natovsko-šiptarsko Kosovo; to jeste, za njih su Srbija i Kosovo dve nezavisne države. U Srbiji se takva istina pokušava sakriti nekakvim bajkama u koje bi i deca teško mogla da poveruju. Navodno, „Srbija nikada neće priznati Kosovo“, a stvaranjem nekakvih „legitimnih“ asocijacija srpskih opština (ZSO), eto, očuvaće se Kosmet u Srbiji. Što je najgore, u Srbiji postoji veliki broj ljudi koji veruju u takvu infantilnu „kombinatoriku“ srpskog „infalibilitetnog“ trijumvirata – Dačić, Nikolić, Vučić.

Da Vas podsetimo:  Ludima je milo, a ostalo je stid...

Dakle, dok na jednoj strani EU na „ravnopravan“ (jednak) način „pregovara“ i sa Srbijom i sa njenim južnim (samootcepljenim) „dobrim susedom“, na drugoj se ta ista Unija nedvosmisleno stavlja na stranu jednog drugačijeg, a sličnog, srpskog „dobrog suseda“. EU se neskriveno stavila na stranu Hrvatske, zemlje koja je ove godine postala 28. članica te „mega države“. Naime, Srbija je (obaveštavaju nas agencije) prihvatila „sugestiju“ EU da Hrvatskoj odobri da i dalje izvozi cigarete u Srbiju po povlašćenim cenama. Nečelno je Srbija prihvatila da sve tu bude onako kako je to ranije bilo regulisano u okviru CEFTA sporazuma (Centralnoevropski dogovor o slobodnoj trgovini), između sedam zemalja (Albanija, Moldavija, Bosna i Hercegovina, Makedonija, BiH, Srbija i Crna Gora) i privremene administracije Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji (UNMIK).

Zapravo, ovde se radi o tome da je Evropska unija prestala da se trudi da zahteve srpskoj strani umotava u nekakav privlačan šareni papir. Nema toga više; sada službenici Evropske unije prelaze u otvoren napad na državu Srbiju. Njihova nasilnička priroda sada jasno isplivava na površinu. Rasim Ljajić, srpski ministar za spoljnu i unutrašnju trgovinu, kazao je da je Vlada Srbije u utorak poslala pismo Evropskoj komisiji u vezi uvoza hrvatskih cigareta u kome naglašava „da prihvata metodologiju, ali da ostaje još nekoliko tehničkih stvari koje moraju biti predmet dogovora, kako bi na kraju bio potpisan taj sporazum“. Ministar Ljajić danas uopšte ne krije da Evropska unija preti Srbiji da će, ukoliko ne prihvati povlašćeni položaj za uvoz hrvatskog „duhana“, imati problema u započinjanju „željenih“ pregovora o članstvu u tom „super savezu“ evropskih država.

Primećujemo da Evropska unija ima odlične saradnike (kolaborante) u srpskoj vladi i da se i jedni i drugi neprestano služe istim šablonom. Najpre se stvar žestoko zategne, tako da izgleda kao da nikakvog dogovora ne može biti. Setimo se Briselskog sporazuma i Vučićevog „ništa“. Onda se podigne propagandna mašinerija u Srbiji, gde se stvari predstavljaju tako, da srpska politika na kraju ispadne veoma vešta i sposobna. Umesto „ništa“ mudri Srbi na kraju uvek dobiju „nešto“. Istina, to „nešto“ jedva da se razlikuje od početnog „ništa“, ali, eto, i zato ima leka – „više se nije moglo“. Da je umesto vanredno sposobnog „trojca“ neko drugi bio na čelu Srbije, sigurno bi dobio ono Vučićevo „ništavilo“. Ništa je uvek ništa, a nešto je uvek nešto, čak i tada kada je ništa.

Da Vas podsetimo:  Bojkot naš nasušni

Koliko je Srbija daleko otišla u srozavanju državnog autoriteta, dobro pokazuju reči Branka Ružića, ministra za evrointegracije. U intervjuu za novine „Danas“, na pitanje, da li je Srbija spremna da uradi sve što od nje traže Nemačka i Velika Britanija,  Ružić je ne trepnuvši odgovorio:

Veoma nijansirano i mudro moramo raditi na argumentaciji za korektan sadržaj pregovaračkog okvira. Važno je shvatiti da je cilj i Nemačke i Velike Britanije, ali i Srbije, identičan i da niko ne dovodi u pitanje, možda po prvi put, kredibilitet Vlade Srbije. Ono po čemu se razlikujemo je pristup modelu samog pregovaračkog okvira. Uveren sam da ćemo uspeti da svojom diplomatskom aktivnošću ovaj dokument učinimo motorom dinamičnog procesa pristupanja EU.“

Na ovom mestu mogli bismo da se podsetimo reči Gintera Krihbauma, predsednika Odbora nemačkog Bundestaga za odnose sa EU, koji je još u oktobru 2012. godine izjavio da je „priznavanje Kosova realnost života“. Dosta je i drugih nemačkih političara, od pokojnog ambasadora Cobela nadalje, koji su nam otvoreno ukazivali na pomenutu „realnost života“. Merkelova i Bundestag godinama traže od Srbije da uspostavi „dobrosusedske“ odnose s Kosovom. Otuda, jasno se nameće pitanje, otkud Ružiću ideja da su ciljevi Nemačke i Velike Britanije identični ciljevima Srbije? Da li to znači da srpska vlast otvoreno zastupa interese srpskih neprijatelja? Neshvatljivo je da državni vrh u jednoj suverenoj državi radi u interesu stranih zemalja i da još za to dobija aplauze od zbunjenog javnog mnjenja i cenzurisanih medija.

Ako svemu ovome dodamo i izjavu premijera Dačića u intervjuu za „Novosti“, datu kao odgovor na pitanje o „podeli Kosova“, tada uviđamo da je budućnost Srbije sa ovom vlašću više nego tragična:

Da Vas podsetimo:  Patrijarh, Vučić i predizborna kampanja

O toj temi (o podeli) ni Srbi ni Albanci neće smeti da pričaju zato što je još tu i neko treći“, rekao je Dačić, reklo bi se, bez imalo stida.

Svakome ko iole prati događaje na srpskoj političkoj sceni odavno je jasno ko je taj „neko treći“. Ali, kakva je to zemlja koja se prijatelji s neprijateljem na vlastitu štetu i nauštrb svojih građana? Kakvi su to političari koji mogu da kažu da ne smeju u razgovorima s tim „trećim“ da nametnu temu o sudbinu vlastite zemlje? O čemu srpski političari uopšte smeju da pričaju? Zar ih nije sramota da priznaju svoju državničku nesposobnost i nemoć? I zar nije sramota da takvi političari i dalje budu na čelu jedne države, a da interese te države ne smeju čak ni da pomenu, a kamoli da ih ozbiljnije zastupaju?

Za www.koreni.rs

T. Rajić

like-button.net here

wordpress-themes.org here

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime