Izveštaj spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta vodi ka pritisku na Srbiju i pokušaju da se od Srbije isposluje odustajanje od nezavisnosti i sopstvenih nacionalnih interesa i državnih potreba time što će uvesti sankcije Rusiji i revidirati pregovarački proces sa Kosovom i Metohijom, ističu sagovornici Sputnjika
Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta (EP) je sa 50 glasova „za“ i pet glasova „protiv“ usvojio tekst izveštaja o Srbiji kojim se izražava podrška EP „budućem članstvu Srbije u EU“, ali i zahteva priznanje takozvane nezavisnosti Kosova i uvođenje sankcija Rusiji.
Evropa skinula rukavice
Zoran Milivojević, diplomata u penziji, podseća da ovaj izveštaj nacrt Rezolucije o kome će se početkom jula glasati u Evropskom parlamentu.
„Usvojena je tvrda linija tako što su prihvaćeni amandmani sa kojima se menja i stav prema Srbiji i prema ključnim pitanjima vezanim za evrointegracije Srbije i njen odnos sa Evropskom unijom.
To je drastično izraženo u dva slučaja: punom insistiranju na uvođenju sankcija Rusiji i vezano za stav oko Kosova i Metohije,“ navodi Milivojević.
Kada je reč o sankcijama Rusiji, ističe naš sagovornik, radi se o prenošenju političkog stava koji se Srbiji inače i iznosi u svim susretima u poslednje vreme i nastojanju da se po svaku cenu izvrši pritisak na Srbiju da se priključi sankcijama Rusiji.
„Ne radi se o principijelnom pristupu, jer se Srbija vezano za rusko-ukrajinski sukob već izjasnila na principijelnoj osnovi glasanjem u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, već se radi o pritisku koji treba od Srbije da isposluje odustajanje od njene nezavisnosti, odnosno, od njenog zauzimanja političkog stava na osnovu sopstvenih nacionalnih interesa i državnih potreba,“ objašnjava Milivojević.
Njihov je zahtev, tumači naš sagovornik, da se Srbija do kraja priključi zapadnom jezgru u njegovoj političkoj platformi prema Rusiji u ovom trenutku.
Nemačka politika postala i evropska
„Druga stvar koja je novina i koja predstavlja značajnu opasnost za budući proces evrointegracija Srbije jeste ugrađivanje stava o međusobnom priznanju Kosova i Srbije. To je nešto što smo zvanično čuli tokom posete nemačkog kancelara Prištini, što je pridruživanje stavu Vašingtona. U tom trenutku je to odražavalo stav Nemačke i njeno tumačenje pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine i njegove finalizacije. Međutim, ugrađivanje ovog stava u nacrt Rezolucije EP, ako bude usvojena, na neki način će predstavljati, iako je neobavezujuću, neku vrstu političke platforme u budućem postavljanju EU prema nama,“ uveren je Milivojević.
Vidi se, napominje on, da se radi o političkom stavu koji se sada ne može samo locirati na Nemačku i koji ovim glasanjem pokazuje da i neke druge političke strukture u Evropi dele nemački stav.
„Treba naglasiti da formalno-pravno za Srbiju važi pregovarački okvir u kome takav stav ne figurira, već samo pravno obavezujući sporazum koji nije definisan kao međusobno priznanje i u tom smislu što se Srbije tiče ona nema obavezu da na bilo koji način prihvati ovakav stav. Ali je ovo signal da se stav o međusobnom priznanju definiše kao nešto što je uslov i što bi trebalo da znači pravno obavezujući sporazum na kraju procesa normalizacije,“ ističe Milivojević.
Dokument ničim ne obavezuje Srbiju
Srbija se, naglašava naš sagovornik, nalazi pred ozbiljnim izazovom i ukoliko ovo bude dalje institucijalizovano na nivo organa izvršne i centralne vlasti EU, odnosno, Saveta EU koje je vrhovno telo to bi značilo reviziju pregovaračkog procesa i novo uslovljavanje za Beograd nečim što do sada nije bilo nigde prisutno.
Vladimir Dobrosavljević, politički konsultant, ima nešto drugačiji stav po pitanju ovog izveštaja. On smatra da taj dokument ne menja bilo šta u poziciji Srbije, jer nadležnosti Evropskog parlamenta su takve da on u upravljanju institucijama Evropske unije nema nekog uticaja.
„Dakle, može da donese štagod hoće, to ne uobličava niti određuje ni obim ni vrstu politike koja će se voditi u EU. To na neki način jeste problem Evrope jer je u velikoj meri postala birokratizovana institucija a manje predstavničko telo i izraz zajedničke ili dogovorene volje većine građana Evrope putem njenih političkih predstavnika,“ smatra naš sagovornik.
Zapadna homogenizacija oko politike prema Rusiji
Dobrosavljević ističe da na ovo gleda pre svega u kontekstu homogenizacije zapadnih saveznika oko politike prema Rusiji i izolacije ruskog uticaja na prostor koji Evropa smatra svojom zonom interesa.
„Ne mislim da će to nešto dramatično promeniti u odnosu prema Srbiji i Kosovu iz prostog razloga što mi na kraju krajeva imamo činjenicu da pet zemalja EU nije priznalo Kosovo i
Metohiju, ali sa druge strane isto tako znamo to neće ni na koji način poremetiti ulazak Srbije u EU, jer poslednja izjava grčkog premijera daje okvir u kome bi zapravo Balkan mogao da se integriše u EU tek 2033. Godine“, kaže ovaj ekspert.
To su datumi koji su se i ranije pominjani, tako da Dobrosavljević ne vidi da ovo nešto menja dramatično našu realnu političku poziciju.
„S druge strane, ovo jeste jedna vrsta pojačanog pritiska na Srbiju, ali ne toliko u smislu Kosova i EU, koliko je to pokušaj da se Srbija uvede u sistem ostalih evropskih zemalja i njihove politike prema Rusiji a to je uvođenje sankcija i potpuna izolacija u odnosu na ruski uticaj koji postoji na ovim prostorima. Dakle, to je pritisak na Srbiju da usaglasi svoje stavove i spoljnu politiku sa EU prema Rusiji a ne toliko u odnosu Beograda i Prištine,“ zaključuje on.
Izvestilac EP za Srbiju, Vladimir Bilčik rekao je kako je posle izbora u aprilu 2022. godine i usled krize u Ukrajini „neophodno da partneri u Srbiji shvate koliko je hitno napredovati na evropskom putu“.
Piše: Brankica Ristić
Izvor: Sputnik
Vili Vimer: Pismo kancelaru Gerhardu Šrederu,Berlin, 02. 05. 2000. Veoma cenjeni gospodine kancelaru, krajem protekle nedelje bio sam u prilici da u slovačkom glavnom gradu Bratislavi prisustvujem konferenciji, koju su zajednički organizovali američko ministarstvo inostranih dela i American Enterprise Institut (Spoljnopolitički institut Republikanske stranke).
+++
Glavne teme skupa bile su Balkan i proširenje NATO-a.
Konferenciji su prisustvovali veoma visoki politički predstavnici, na što ukazuje prisustvo velikog broja predsednika vlada, kao i ministara inostranih poslova i ministara odbrane iz tog regiona. Među brojnim važnim tačkama, o kojima se raspravljalo, neke od tema zaslužuju da ih se naročito istakne:
1. Organizatori konferencije su zahtevali da se u krugu savezničkih država što je moguće brže izvrši međunarodno priznanje nezavisne države Kosovo.
2. Organizatori su izjavili da se Savezna Republika Jugoslavija nalazi van svakog pravnog poretka, a pre svega izvan Završnog dokumenta iz Helsinkija.
3. Evropski pravni poredak predstavlja smetnju za sprovođenje planova NATO-a. U tom smislu znatno je pogodniji američki pravni poredak za primenu i u Evropi.
4. Rat protiv Savezne Republike Jugoslavije vođen je da bi se ispravila pogrešna odluka generala Ajzenhauera iz doba Drugog svetskog rata. Zbog toga se iz strateških razloga tamo moraju stacionirati američki vojnici, te da se tako nadoknadi ono što je propušteno godine 1945.
5. Evropski saveznici su učestvovali u ratu protiv Jugoslavije da bi, de facto, prevazišli prepreku i dilemu koja je nastala posle usvajanja “Koncepta nove strategije” Alijanse u aprilu 1999. godine, odnosno nastojanje Evropljana da se prethodno dobije mandat UN ili KEBS-a.
6. Ne umanjujući važnost naknadne legalističke interpretacije Evropljana da je, naime, kod širenja zadataka NATO-a preko granica zakonski dogovorenog područja u ratu protiv Jugoslavije, bila reč samo o izuzetku, ipak je jasno da je u pitanju presedan, na koji se u svako doba svako može pozvati, i tako će mnogi ubuduće i da postupaju.
7. Valjalo bi da se prilikom sadašnjeg širenja NATO-a ponovo uspostavi teritorijalna situacija na prostoru između Baltičkog mora i Anadolije, kakva je postojala u vreme Rimskog carstva i to u doba kada je ono bilo na vrhuncu moći i zauzimalo najveće teritorijalno prostranstvo.
8. Zbog toga Poljska mora da bude okružena sa severa i juga demokratskim državama kao susedima, a Rumunija i Bugarska da obezbede kopnenu vezu sa Turskom. Srbija (verovatno zbog obezbeđivanja nesmetanog vojnog prisustva SAD) trajno mora da bude isključena iz evropskog razvoja.
9. Severno od Poljske treba da se ostvari potpuna kontrola nad prilazima Sankt Peterburga Baltičkom moru.
10. U svakom procesu pravu naroda na samoopredeljenje treba dati prednost nad svim drugim odredbama ili pravilima međunarodnog prava.
11. Tvrdnja da je NATO prilikom napada na Saveznu Republiku Jugoslaviju prekršio sva međunarodna pravila, a naročito sve odgovarajuće odredbe međunarodnog prava – nije osporavana.
Posle ove konferencije, na kojoj se raspravljalo veoma slobodno i otvoreno, ne može da se izbegne važnost i dalekosežnost njenih ocena, naročito kada se ima na umu visok i kompetentan sastav učesnika i organizatora.
Američka strana, izgleda, svesna je i spremna da u globalnom okviru, zbog ostvarivanja svojih ciljeva, potkopa u ukine međunarodni pravni poredak, koji je nastao kao rezultat Drugog svetskog rata u prošlom veku. Sila ima da stoji iznad prava. Tamo gde međunarodno pravo stoji na putu, treba ga ukloniti.
Kada je sličnu sudbinu doživelo Društvo naroda, Drugi svetski rat nije više bio daleko. Način razmišljanja, koji vodi računa samo o sopstvenim interesima, može da se nazove samo totalitarnim.
S prijateljskim pozdravima,
Potpis Vilija Vimera; Berlin, 02. 05. 2000.
izvor prevoda: NIN 08.02.2007, preveo N.Živković
https://youtu.be/XtdMoLOJoOA 9min. PISMO VILIJA VIMERA GERHARDU ŠREDERU Pismo Vilija Vimera nemačkom kancelaru Gerhardu Šrederu, kojim ga obaveštava o konferenciji u Bratislavi.
Zašto se “ analitičari “ toliko hvataju za neko medjunarodno pravo i pravila, kada nam je svima jasno da je medjunarodno pravo bombardovano 1999 po pitanju Srbije, a potom Iraka , Libije , Afganistana , Sirije ……. Jedino pravo koje funkcionira je “ pravo jačega “ ! Teritorijalni integriret Ukrajine je nedodirljiv, a Srbije ….kako Amerika i zapad odluči. Amerika je jedan od potpisnika R1244 , ali joj to nije smetalo da prizna fantom Kosovo drzavu ! Krupne se stvari dogadjaju na svjetskom nivou, ovoga puta “ preko ledja “ Ukrainskog Naroda !! Stvaraju se dva bloka zemalja, koji vjerovatno neće ući u direktni ratni sukob, isključivo zbog straha od nesagledivih i nekontroliranih posljedice sa obije strane. Sada moramo biti maksimalno oprezni i pametni. Zapad nam stalno postavlja “ zamke “ !
Tako je naš pametni analitičar primjetio i zapisao da pritisak na Srbiju je jači i ozbiljnoji kada se tiče uvlačenja Srbije u blok protiv Rusije, u odnosu na pritisak da Srbija prizna svoju pokrajinu kao nezavisnu drzavu. Ne znam dl li je primijetio, ali napisao nije, kada bi Srbija izgubila podršku Rusije, onda ne bi bilo nikakvog problema za zapad da natjera Srbiju ne samo da prizna “ Kosovo “ , nego i Vojvodinu , Rašku Oblast odnosno da se Srbija odrekne sama sebe !! Moramo “ sazreti “ i priznati sami sebi ,da nas zapad zeli isključivo kao trećerazredne, kao inferiorne . Koliko je takvih jadnika koji bi i na to pristali………..osim onih koji su za zapadnu agitaciju veoma, veoma dobro plaćeni, ali koji nemaju ni srama ni obraza .
BRAVO!